Izmišljeni intervju: Boris Malagurski

Jedan status na fejzbuku može promeniti svet, kao što zna svako ko je ikad u besu kliknuo na e-peticiju da se ne seku platani na Bulevaru ili da se ne kopa za nikl po Mokroj gori. Zato nam je u redakciji kao čaša ledene kokakole posle sarme ili kafa našte srca legao jedan status koji se pojavio pre par dana i prikupio hiljade lajkova „normalnog“ sveta koji poštuje zdrave vrednosti i nikad ne piša u lavabo kad je pijan. Evo tog statusa kojim je jedan mlad čovek prepun energije i želje za promenom, inspirisan tradicijom ali okrenut budućnosti, rešio da nas prosvetli, da nam ukaže, da nam propiše ŠTA VALJA ČINITI KAD DRŽAVA NEĆE DURADI NIŠTA!

Ko je moralna veličina iza ovog statusa? Jasno je po tome što čovek ne zna da nije Dejan nego Danijel Alibabić da je u pitanju neko ko se folira da ne zna ko je Danijel da bi nam pokazao da ga to kao ne zanima i da je iznad toga. Po tome što je napisao blasfemiju da Kristijanu Lordu Beograđanke ne treba davati medijski prostor, može se pomisliti da je u pitanju neko ko voli da safta crnačke kare. Takođe, po tome što tako nastupa, govoreći medijima šta da rade zapovednim načinom, koristeći reči „moramo“ i „treba“ i sugerišući „građanima“ da su povodljive ovce koje nemaju mozga da sami donose odluke, može se pomisliti da je u pitanju neki neostvareni cenzor koji smatra narod stokom, neki usahli spermatozoid koji bi propisivao šta sme a šta na sme da bude u medijima, radije nego što bi ljudima lepo dao izbor da gledaju šta hoće tj. pravu slobodu, koje su mu usta inače puna svakog dana kao što su mu svake noći puna crnačke sperme. Dakle, Boris Malagurski.

U želji da dobijemo dodatni input o tome kako mi, kao renomirani srpski medij, treba da se ponašamo i o čemu da pišemo, otišli smo pravo kod Borisa, koga smo u našoj mašti, ovog sunčanog januarskog dana, zatekli kako šeretski naherenog kačketa i pomalo razdrljane marame oko vrata sedi u bašti nekadašnjeg Šumatovca zajedno sa dobrim duhom Beograda, Sinišom Malim. Malog smo poslali da donese burek jer nas je dekoncentrisao stalnim brisanjem slina iz nosa rukavom, pa smo seli na čašicu razgovora sa najeminentijim mladim srpskim aktivistom koga su najstarije novine na Balkanu nazvale i „srpskim Majklom Murom“, što pametnom čoveku treba da bude dosta, što bi rekao Tusta.

Borise, da pređemo pravo na stvar. Rođen si u Subotici. Priznaj, jesi li Mađarština?

Ne, Malagurski je poljsko prezime, koje znači „malo brdo“. Što je igra rečima, jer smo svi u porodici izuzetno obdareni, ako me razumete, hnjihnjihnji.

Aha, znači katolik ipak, znači misliš da je papa Francisko kraljina?

Ne, vatikanska politika je uvek bila usmerena protiv Srba i Srbije.

Dobro, ali papa je očigledno kraljina, pošto je radio kao izbacivač i navija za San Lorenco, tako da ne možemo uzeti tvoj odgovor za ozbiljno.

Kao logično sledeće pitanje se nameće: što si toliko zapenio da prosvetljavaš Srbe, ako si katolik?

Ne, nisam katolik, a to i nema nikakve veze. Želim dobro ovom narodu. Želim da uvidimo da nas čeka budućnost u kojoj će malobrojna izolovana elita da vlada nad osiromašenom i obespravljenom većinom, obećavajući nam da ako budemo poslušni, možda ćemo i mi jednog dana postati deo te elite. Ne isplati se verovati u takve bajke. Ne znam kakva budućnost nas čeka ako ustanemo i počnemo da se borimo za drugačiji, pravedniji svet. Znam samo da ćemo biti slobodni…

… Da radimo kako nam ti kažeš, pošto bi ti izgleda da ograničavaš šta sme a šta ne sme da se pušta u medijima. Nego, zanima nas kako se ti to boriš za drugačiji, pravedni svet? Tako što ćeš napraviti svet u kome je Boris Malagurski relevantan izvor za bilo šta osim za metode borbe protiv akni?

Ne. Snimio sam višestruko nagrađivani dokumentarac o pravim uzrocima raspada Jugoslavije u kome objašnjavam da nismo mi Srbi krivi nego da je Zapad rasturio Jugoslaviju jer im je tako odgovaralo, da bi mogli da svakoj državi naslednici uvaljuju kredite i otkupe sve što je vredno. Misle da su lukavi sa svojim trilateralnim komisijama, Bildeberg grupama i vojno-industrijsko-bankarskim kompleksom koji vrti milijarde milijardi i raspolaže hiljadama pametnih, obrazovanih i nemilosrdnih ljudi sposobnih da kontrolišu sve događaje u svetu, ali ja, Boris Malagurski, usamljeni jahač srbokalipse sam im doakao i raskrinkao ih, hnjihnjihnji!

Znači, klasična teorija zavere koju si ti provalio tako što si pričao s ljudima koji misle isto što i ti, ili sa ljudima koji ne misle baš isto ali si u stilu Majkla Mura izmontirao njihove intervjue tako da odgovara tvojoj tački gledišta?

Ne… Dobro, da, ali ne samo to. Takođe sam im postavljao i tendenciozna pitanja. Hnjihnjihnji.

Jasno. Dobro si to smislio, napraviš priču za koju znaš da će gomila ljudi da svrši u gaće na nju, pa je uvaljuješ tim ljudima koji već ionako misle isto tako.

Ne, internacionalna publika u Torontu, Štokholmu, Frankfurtu, na Mokroj gori je oduševljena i moj film Težina lanaca prepoznaju kao pravu istinu o raspadu Jugoslavije. Dobio sam pohvale sa raznih strana sveta, a bogami i poneku vadžajnu, mada to uglavnom iz Srbije, hnjihnjihnji.

Aha. Da nije i ta internacionalna publika sačinjena 99% od Srba dijasporaca?

Ne, nije. Više je 99,99%, hnjihnjihnji. Ali to ne umanjuje istinu koju sam razotkrio – da su sve strane u ratu činile zločine, da se u staroj Jugoslaviji bolje živelo, da si mogao da legneš na klupu gde si hteo a da je Ranković imao nepresušan izvor energenata tako što je ložio termoelektrane Šip… ovaj, Albancima!

Znači, ti si u koliko, dva sata i minut, uspeo da  objasniš problematiku koja se kuvala nekoliko vekova, koja po kompleksnosti zajebana skoro kao bliskoistočna, i dao si eto, lak i jasan odgovor koji je dalo otprilike sto hiljada ljudi pre tebe, jer to je u stvari sve što narod traži?

Ne, ne, fora je u tome što nisam uspeo. Zato sada snimam i prikupljam pare od svih zainteresovanih za nastavak, originalnog naziva Težina lanaca 2! Možda je ovo pravi trenutak da iskoristim ovu priliku i pozdravim sve koji ovo čitaju i da kažem da sam otvoren za svaku vrstu saradnje – može evri, može dolari, kanadski, kuvajtski, čileanski, sve je kul što bi rekli Kanađani hnjihnjihnji, samo mi pišite na malagurski@weightofchains.com!

Ti si od onih likova što na svoj fejs kače uplatnice da su platili humanitarnu pomoć. Da li se osećaš kao gnjida ponekad ili stalno?

Ne, ne osećam se nikada, sve je to sasvim normalno na zapadu – kada želiš maksimalnu samopromociju, hnjihnjihnji – tom trulom zapadu na koji treba da se ugledamo u svemu osim što treba da mu se suprotstavimo u svemu drugom!

E da, to licemerje nas podseti na to da imaš i neku emisiju na Hepi TV-u, tom bastionu profesionalizma, visokih produkcionih standarda i novinarske objektivnosti sa nacionalom frekvencijom? Tako se boriš protiv sistema?

Ne, tako sam najzad uspeo da se uvalim u sistem i da ga rušim iznutra, hnjihnjihnji. Zajebavam se, nego sam najzad našao stalnu foru da zarađujem neku siću, jebiga, prohtevi su visoki kada se navikneš na kanadski standard, ono sirup od javora preko penkejka za doručak, jaja na oko svaki dan i Klirazil i original fotošop protiv bubuljica šest puta dnevno.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Hnjihnjihnji![/typography]

Emisija ti je dno, KCN pijani Anđus i Živa pljuju Đilasa fazon, samo su teme ono na šta drndaju klitoris neobrazovani klinci i vlaže čku tetke i tetci iz nekadašnje socijalističke srednje klase koji lamentiraju za „pravim sistemom vrednosti“ i „kako je nekada sve bilo uređeno a sada nije jer je nekada bilo do jaja a sada nikako nije do jaja kao što je bilo nekad a sad nije”, složio bi se?

Ne, ne, nije baš tako prosto. Jer osim što uvek dovedem par šatro ozbiljnih ljudi, dovedem i neku avion ribu, onako da liči na Džesiku Rebit, čisto da upada u reč autoritetima i lupeta gluposti. Zna se šta diže rejting, hnjihjihnji.

Da, naravno. Tvoj aktuelni projekat je takođe i dokumentarac o Beogradu za koji si dobio pare od državnih institucija?

Ne samo od njih. Ali te su mi najslađe, reci kako sam ih izmuntao, hnjihnjihnji. Ovamo organizujem proteste jer neće da mi puste film na RTS-u iako JA mislim da treba da mi puste, a onamo dobijam pare od države da pravim drugi film. Koji sam car. Hnjihnjihnji.

U neku ruku jesi, doduše, i Heliogabal je bio car Rima, iako se oblačio u ženu i davao dupe svakome ko je hteo. Nego, sad si napravio film o Beogradu, a Subotičanin si? Jel to neko dupeuvlačenje, ono kompleks provincije fazon?

Ne, nego čist oportunizam, isto kao onaj izliv proliva u mozak što sam pravio o Brisu Tatonu. Gledao sam koji proizvod bi sledeće mogao da promovišem a da se ljudi lože na to, pa sam provalio da je već par godina aktuelna priča „Beograd nova turistička Meka, najluđe zezanje u Evropi, splavovi, najlepše žene, do jaja gostoprimljivi ljudi, bez obzira na to odakle si i koliko imaš para i koja te nevolja naterala da dođeš, a ima valjda i neka kultura jebemliga“, pa sam rešio da i ja uskočim u ta kola, vidim narod se na to prima. I pravo da vam kažem, uleteo sam u zadnji čas, već se priča malo izduvala, a i Vučić je uzeo pod svoje s ovim Beogradom na hlebu i vodi što hoće da naprave, evo Mali mi baš priča o tome, samo ga ništa ne razumem jer stalno žvaće baunti dok priča, kaže kokos mu ubija ukus slina što mu se stalno slivaju niz grlo. Zajeban taj Sinišitis.

Zajeban, ali ne kao ti. Iz ovog intervjua smo zaključili da ipak nisi samo neka rošava usahla gnjida štreberska sa klasičnom dijaspora pričom srpski nacionalista iz udobnosti bogate države na Zapadu. Ne, zaključili smo da si ozbiljan igrač koji ima njuha na šta se narod loži i ima skil da im to uvali u pravo vreme, istovremeno im govoreći da su stoka koja nema pojma šta je dobro za njih. Znači, prilična si glava, iako si neosporno i gnjida.

Ne, nemojte tako. Ja sam samo jedan skroman srpski mladić koji zna šta su prave vrednosti i koji radi svaki dan na tome da ih promoviše, u sopstvenu korist. Hnjihjihnji.

Nismo ni sumnjali. Hvala ti, Borise.

Ne, hvala vama što ste konačno pružili priliku da se i moj glas čuje u ovom medijskom mraku kome sam podvrgnut.