10 najvećih SF šmekera – TOP 5
Pošto smo prvim delom ove liste postavili stroge kriterijume za to kakav nas tačno tip šmekerluka ovde zanima – koji se svode na to da nas ne interesuju Han Soloi i Keptn Krci, nego junaci koji se iz blata i kalja uzdižu da se prstiju masnih od bureka nekome naodnose sa kevom – došlo je vreme da otkrijemo 5 najvećih nepriznatih careva koji su ikada seli u svemirski brod, ožežali laserom i videli stvari kakve mi ljudi ne bismo verovali.
[typography font=”Coda” size=”32″ size_format=”px” color=”#f78b08″]Narednik Zim[/typography]
Staršip trupers je film nakrcaniji subverzivnim porukama nego laptop antiglobaliste (MacBook Pro). Njegova čar je u tome što možeš da ga gledaš kao čistu SF-akcionu pornjavu, u čemu Pol Verhoven nikada nije zajebao stvar, za razliku od drugih žanrova u kojima se oprobao. Možeš i da ga gledaš kao satiru totalitarnih režima, kojima uvek treba spoljni neprijatelj da bi imali dovoljno straha u robnim rezervama, da raspodele narodu u krizna vremena. A možeš i da ga gledaš kao priču o sazrevanju nakvarcanog, nateretanjenog, na-ljubi ga majka Rika, koji od šabana postaje vođa odreda pešadije sa obligatnim ljubavnim trouglom – čisto da ima i delova gde riba može da gleda film a da ne žmuri zbog “AAAA GROZNO BUBA” šokova (UBR, koji to deo XX kombinacije hromozoma ženama projektuje iskonski strah od buba direktno u reptilski mozak? Ko na to odgovori dobiće i Nobela i IgNobela i verovatno metak u čelo, plaćen od strane proizvođača Raida). Ali, Riko i njegove vragolije su samo paravan, jer kada ozbiljnije pogledaš, glavni junak filma je u stvari narednik Zim.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Zim objašnjava.[/typography]
Da obrazložimo. Zim je pešadijski dril sardžent, po difoltu najšmekerskiji mogući položaj u vojsci, koji obučava sve ostale junake filma. Zim je taj koji je odgovoran za to da od ljigavog studenta Megatrenda postane čovek. Zim mora da spremi hiljade kila žive vage za klanicu, a da pri tom ostane hladan kao špricer i da se ne veže ni za jednu teleću glavu. Zima zaboraviš na dve trećine filma, ali tu te Verhoven čeka, jer Zim je taj koji na kraju zarobljava “bubu-mozak” otvarajući put za bušilice kojima će joj naučnici iz glave izdrilovati tajne vaskolikog bubstva i utrti put ka konačnoj dominaciji ljudske rase nad mrskim vanzemoljcima. Kao da to sve nije dovoljno, Zima glumi isti čovek koji je glumio Kirgana u Gorštaku. Da, Zim je jebeno pobedio.
[typography font=”Coda” size=”32″ size_format=”px” color=”#f78b08″]Zaphod Biblbroks[/typography]
“Autostoperski vodič kroz galaksiju”, ponekada iz korena drugačije preveden kao “Galaktički vodič za autostopere” je knjiga koja preljeva gotivnim facama, ali Zaphod je van konkurencije najveća. U tome mu pomaže i to što ima dve face, što je sasma normalno jer ima i dve glave. Ponekad čak ima i tri ruke.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Pa tako i super-moć da do punog potencijala uživa u trosisoj kurvi iz Total Rikola[/typography]
Zaphod je naš čovek jer voli da ždere sve oblike proteinskog života, izmislio je piće od koga padaš u nesvest otvorenih očiju dok ono što se prolilo iz čaše pravi rupu u podu, a u isto vreme je i deda i pradeda samom sebi pa tako i sopstveni unuk i praunuk… Sve su to idealne kvalifikacije za to da budeš predsednik galaksije, što je Zaphod i bio u više navrata – pored toga što je svojim stalnim tarzanskim akcijama i neutaživim jebozovom zagorčavao život glavnom junaku knjige, Arturu Dentu. Iako “predsednik galaksije” zvuči kao moćna funkcija, stvarnosti (knjige) je još gotivnija: služi samo za to da na nju postave neku dileju koja će svojim dilejastim ponašanjem da odvlači pažnju od onih koji zapravo vladaju galaksijom (što je, ako se dobro sećamo knjige, neki lik koji živi sam u kolibi s mačkom i misli da ne postoji ništa što on lično ne vidi i ne čuje u datom trenutku). Imaš državnu platu, a možeš praktično da radiš šta hoćeš bez ikakvih obaveza. Kućeš više.
[typography font=”Coda” size=”32″ size_format=”px” color=”#f78b08″]Fedman Kasad[/typography]
Fedman Kasad je pešadijski pukovnik i svetac zaštitnik vojnika kroz čitavu istoriju čovečanstva i čovek koji je jebao na bojnim poljima od Aženkura do Hiperiona. I to bukvalno – jer obuka za oficire SILE, kako se naziva armija ljudske Hegemonije u serijalu “Hiperion” Dena Simonsa, uključuje virtuelne simulacije svih velikih bitaka u istoriji… U kojima je Fedman briljirao hrabrošću, krvožednošću i sposobnošću da mu se ukaže misteriozna bicuri iz budućnosti s kojim je imao vremena i da se povata u džbunju dok okolo krkljaju bezbrojni umirući.
Kasad je iskonski vojnik, čvrst, dosledan, s mudima veličine đuladi, srcem prošaranim ožiljcima i jasnom životnom svrhom, koju mu je pružila dotična bicuri – da porazi najopasnije stvorenje u vascelom spejstajm kontinuumu, legendarnog Šrajka, mašinu/robota/konstrukta za ubijanje koji postoji van vremena i van pameti. Kasad je jedini koji je Šrajku stao na crtu – čak relativno uspešno – i kao takvog, uvek bismo njega izabrali za svoju ekipu, bilo da se igra na male goliće, bilo da se vrši desant na nepoznate planete ili na nepoznate sise za šankom.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Kasad je tolika faca da ne postoji njegova slika. Zato evo slike Šrajka.[/typography]
[typography font=”Coda” size=”32″ size_format=”px” color=”#f78b08″]Sudija Dred[/typography]
Niko to nije objasnio bolje od Jogurta. Zato, ustupamo podijum majstoru:
Džozef Dred je komandant naročitog policijskog odreda s početka 22. veka koji ima ovlašćenja tužioca, porote, sudije i dželata i pravdu sprovodi tu, na licu mesta . Tako je moralo biti, obzirom da je nakon apokaliptičnog nuklearnog rata planeta Zemlja pretvorena u sprženu, ozračenu pustoš, gde iz otrovne izmaglice vrebaju izvitoperena kopilad atomske oluje, žedna krvi i gladna mesa, dok se svo zdravo stanovništvo povuklo iza gvozdenih zidina ogromnih konurbacija — megagradova, čiji turobni, teskobni zadah, u sprezi sa dokolicom prouzrokovanom masovnom automatizacijom, budi ono najmračnije u ljudima.
Dred nema supermoći i ne nosi tesan kostim od gume, on je jebena muškarčina starog kova i te latentne amerske gej forice za privlačenje pažnje mu uopšte ne trebaju. On jaše Lawmaster-a, nadrkanu oklopljenu motorčinu naoružanu topovima i laserima i vitla vernog Lawgiver-a iliti Zakonodavca, krajnje elegantnu, staromodnu prangiju sa skazaljkom, koja po potrebi ispaljuje različite vrste džebane i eksplodira kada je u ruku uzme bilo ko nedostojan zvanja sudije. Surov, nemilosrdan ali i pravedan kakav je kada sprovodi zakon, što je smisao njegovog života i njegova jedina svrha, zajedno sa svojom zajebanom ekipom presudio je hiljadama raznoraznih zlotvora, od sitnih lopova, bandita i krijumčara starina, preko poludelih naučnika, kriminalnih mastermajndova i sovjetske ratne mašinerije, pa sve do same Smrti lično. Nije mu strano ni da, kada dogori do muda, brzopotezno, sa bojnog polja, progura amandmane na konvencije o pravilima ratovanja kako bi čiste savesti mogao da bombarduje podivljale rušilačke horde nervnim gasom. KAKAV CAR!
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Sudija Dred nije oličenje zakona. Zakon je oličenje Sudije Dreda.[/typography]
brejk
[typography font=”Coda” size=”32″ size_format=”px” color=”#f78b08″]Roj Beti[/typography]
Dekardu, junaku Blejdranera – verovatno najboljeg SF filma svih vremena – je posao da “penzioniše” odbegle androide tj. replikante, stvorenja jača, pametnija i ljudskija od ljudskih bića. Takav čovek mora da bude tvrd kao Staljingrad. Ali, što reče Ilija Garašanin, muda čovekova se mere u skladu s njegovim protivnicima. A Dekard je za antagonistu imao Rutgera Hauera u ulozi života.
Pred ovakvom glumom Dekard ima šanse da ostane zapamćen kao najveći baja u filmu koliko i Tomović da bude proglašen za heroja utakmice reprezentacije. Hauer je sa relativno malo vremena na ekranu uspeo da nam dočara biće koje je nalik čoveku, ali toliko iznad njega u svemu, da možeš samo da mu kažeš da je sve kul i da slobodno nastavi da projektuje auru naci-superiornosti na dva kilometra unaokolo dok se ti skrušeno klanjaš njegovoj nadčovečanskoj snazi i genijalnom intelektu. A čak i tako naizgled zao i ohol, iako tehnički nije čovek, Roj Beti predstavlja suštinu ljudskog, naglašenu u svemu (kao svaki dobar simbol), pa tako i u svojoj tragičnoj prolaznosti naspram veličanstvenog i beskrajnog svemira. Izvinite, moramo ovde da stanemo, krenula nam suza.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Nema veze. Izgubiće se na kiši.[/typography]
