12 faza traženja šeme

1. faza

Osvanula je savršena nedelja. Praviš promaju u kući, vazduh ulazi u pećinu i zadah vinjaka propuštenog kroz znojne žlezde polako biva zamenjen nežnim zadahom dizelne ispuvotine sa obližnjeg autobuskog stajališta. Mamurluk je blag i umeren, neznatna muka i gotovo prijatan pritisak u glavi nisu nešto što par dimova popularnog albanskog izvoznog brenda ne može da reši. Stavljaš kafu, a nekoliko minuta koliko je potrebno da voda počne da menja agregatno stanje iz tečnog u gasovito koristiš da u papir zgotoviš opojnu supstancu koja menja agregatno stanje mozga iz čvrsto u kašno.

Pališ lajvskor, gledaš koji su derbi engleska gospoda ostavila za ovaj sveti dan. Nema derbija, samo Svonsi – Sanderlend, nema veze, samo da ne prenosi Andrijašević i ko bog. Možda otići i do kladionice? Pao si zadnjih 70 tiketa, ali jedan mora doći, zakon velikih brojeva, a valjda je 70 velik broj. Ipak, rano je još za tako velike odluke, realno nemaš pojma šta sve nosi dan pred tobom a tek ko zna šta će biti kad zapališ… ček, šta je ovo jbt, prazna folija? Da, to se desi kad na žurci puštaš 19 ljudi u krug. Ništa, mora da negde ima nešto, za prvu pomoć, samo treba da prevrneš malo po stanu, ima neki štek među gaćama sigurno… aha! Pola buksne, vrh. Taman da dođeš sebi i da se malo razonodiš dok se ne snađeš za šemu. Pališ patrljak, šalješ poruku prvoj dilerskoj opciji i lagano srčeš kafu.

2. faza

Opcija 1, izvesni Džoni, s ožiljkom iznad oka za koji priča da ga je zaradio kad su mu panduri objašnjavali da nije lepo da valja andole na egzitu za 15 jura (a u stvari se posekao dok je obrezivao kupine kod dede u Gardinovcima), nije čovek kome biste ostavili da vam ubaci prijave za ispit u kutiju, popravi bojler ili pričuva kornjaču, ali je i dalje najpouzdaniji čovek u ponudi, a i ima šemu solidnog kvaliteta. “Biće oko trojke”, javlja Džoni, što je za nekih dva sata. I dalje si relativno iskuliran od onih pola buksne, i iako ti nije najdraže na svetu što ćeš morati polustrejt da istrpiš 90 minuta zloslutno ispolirane glavurde Džondža Šelvija, rešen si da čekaš Džonija jer nisi spreman na stres koji nosi cimanje drugih šema.

3. faza

3 i 15, Džoni se ne javlja.

3 i 25, zoveš. Ne javlja se.

15 do 4, opet zoveš. Ne javlja se. Cimaš drugu i treću šemu, opcija 2 je Srećko, metroseksualac čija je centrala hipsterski kafić “Retro puž” u kom radi kao konobar i odakle na mauntin bajku raznosi radost po gradu. Opcija 3 je Blagoje Blanuša, na ulici poznat kao Blažo Katarza, apsolvent mašinstva iz Zvornika, ležao par meseci nakon što mu je čitava tura ispala iz gaća, na pešačkom prelazu, tačno ispred pandurskog punta. Ove šeme su pouzdane taman toliko koliko i zvuče.

Srećko šalje poruku “Ko je to?” iako si ga u zadnjih godinu dana video više puta nego rođenu kevu, Blažo se ne javlja. Prolazi još pola sata. Zoveš svu trojicu po 30 puta, ne javlja se nijedan. Polako pizdiš.

4. faza

Okrećeš par ortaka da vidiš ima li ko šta, iako vam se lerdiji uglavnom preklapaju, al jbg valja probati. U međuvremenu zoveš prve tri opcije još po 10 puta. Dobijaš od ekipe još 3 broja, jedan javlja da nema nikakve filmove da ti spusti na fleš, dvojica ni ne pomišljaju da se jave. Okrećeš još par drugara, skupljaš brojeve. U međuvremenu, javio se Blažo, kaže da dođeš do njega. Tvojim mukama je kraj, pomišljaš i krećeš napolje. 6 sati je.

5. faza

Dolaziš do Blaža, zvoniš na interfon, ne javlja se. Zvoniš još nekoliko puta, za to vreme moraš da objašnjavaš babi iz prizemlja na kom spratu živi tvoja tetka, ko joj je poslednji poslodavac i zašto živi kao podstanar u tim godinama. Kada baba počne da sumnja u istinitost tvoje priče jer joj ime hotela na Cresu gde je tetka letovala ’79 zvuči neuverljivo, shvataš da je vreme da odustaneš i pođeš dalje. Stiže poruka od Džonija “brt aj oko 7”, da bi posle 15 minuta dobio poruku “brrt ipak me zovi oko 8”. Zoveš brojeve koje si dobio u prethodnoj turi cimanja, bez uspeha. Goriš kolko si popizdeo.

6. faza

Nalaziš se s par drugara na nekoj gajbi na bleji, oni zovu još par likova, ništa od toga. Oko 8 i 15 se javlja Džoni porukom “naz me”, zoveš ga, ne javlja se. Izbijaju ti lišajevi na bulji od muke. Posle 40 minuta šalje novu poruku sadržine “biće oko 10”. Pošto si ispucao sve realne opcije odlučuješ da ga sačekaš, sedaš s ortacima, pijete vodu i slušate Xzibita.

7. faza

Pola 11, zelena slušalica na telefonu nagrižena od oznojenog palca, ti i ekipa ste popušili 12 kutija pljuga u zadnja dva sata. Jedan ortak ti prepričava filmove, jedan spava u fotelji, dvojica igraju remi i ni ne zapisuju rezultat nego igraju na pobede. Izlažu se na 51. Dvojica se prisećaju dogodovština s 1. maja 2004. i koje sve ribe nisu uspeli da smuvaju. Žučno raspravljaju koji nije smuvao bolju ribu.

8. faza

Džoni se javlja, “brt ipak sutra”. Saopštavaš ekipi loše vesti. Pola sata ćutanja. Pijete vodu i slušate Eminema.

9. faza

Zoveš SVE brojeve iz imenika da vidiš da li neko ima nekog ko ima šemu. To rade svi u ekipi. Zbunjuje te što imaš 4 Gorana u imeniku, odakle ti 4 GORANA JEBOTE? Šalješ svoj četvorici poruke “brt šta ima?”, stiže 0 odgovora. Broj profesorice srpskog iz srednje? “Brt šta ima”, šta kurac.

10. faza

Ponoć je prošla, profesorica srpskog je u penziji i drago joj da si je se setio, upozorava te da se ne piše “šema” nego “shema”. Smotali ste mešavinu origana, nane i mirođije i poprskali deterdžentom za sudove, ali izgleda da ne radi. Izbija svađa oko toga da li je ipak trebalo da se stavi još malo deterdženta. Palite Soni, od 6 džojstika rade 2, što znači da kad izgubiš ladiš sat ipo vremena. Samo jedan ortak ne igra, prepričava filmove. Tenzija na vrhuncu, niko ne uživa u virtuelnom fudbalu, ortaci počeli da biraju Barsu i Brazil, izgubio si na penale, Borini šutnuo preko gola. Popičkali ste se ko će da ide da sipa vode. Sediš u ćošku, udaraš se praznom flašom u glavu, slušaš Beogradski Sindikat i čekaš svoj red.

11. faza

Pola 3 ujutru je, polako se već planira razilaženje. A onda, spas.
Niotkuda, stiže poruka od Blaža “stiglo, dođi.” Urlik primordijalnog ushićenja koji trese zidove pronosi se zgradom. Izvodi se ritualni ples uz uvodnu špicu Maksovizije, usklikuje se ime Minje Subote, otvara se poslednji Rum kasato. Ortak koji prepričava filmove radi kolutove unapred, ne prestajući da ih prepričava. I nije važno što te Blažo onako krvnički ispalio već jedanput danas, tvoje hrišćansko srce spremno je da oprosti i mnogo teže grehove. Uz borbene pokliče koji bude komšiluk, ekipa kreće do Blaža.

12. faza

Stižete kod Blaža, zvoniš na interfon. Ne javlja se. Mora da nije čuo, zvoniš jače. Možda ako pritisneš samo još malo jače, čuće. Možda spava. Sigurno spava, slažu se ortaci. Treba ga pozvati, to će upaliti, svi samouvereno klimaju glavama. Ništa. Najbolje je kombinovati – oni će da zvone dok ti zoveš, u međuvremenu ortak iskopava i njegov fiksni u belim stranama na netu i zovete ga i na fiksni. Čuje se da zvoni. Sve zvoni. Nema šanse da spava. Izašao je do radnje. Sigurno. Treba ga sačekati. Sedate na stepenice. Polako sviće.

Baba iz prizemlja diže roletne, sumnjičavo gleda šta radite. Tada ti pada na pamet. Suludo je, ali… što da ne? Koje su vam druge opcije? Prilaziš prozoru. Jedan ortak vrti brojanicu, drugi recituje sutre, treći crta svetog Savu.

“Gospođo… da nemate neku šemu?”