Ako si ikada bio sa ženom duže od nekoliko jebanja, onda je verovatno da je u tom vremenu između njih tepala bućkurišu hormona koji si uskovitlao u njoj, nazivajući ga ljubavlju, povezanošću vaša dva bića i sličnim tizovima doručka iz želuca. Naravno tebi je to bilo smešno, ali potencijalni niz besplatnih koitusa koji su upravo sebi otključao ne možeš da odbaciš tek tako, pa si onda prihvatio igru. To znači da si nekad bio u odnosu čiji je oficijalni naziv – veza. A to onda znači da si se često susretao sa kontradiktornostima ženske logike sa kojima si morao da izađeš na kraj nekako, iako imaju smisla koliko i vikendica srpskog domaćina u Prištini.
Naravno, nisi jedini koji sa mešavinom zbunjenosti i izbezumljenosti zaurlao: „Šta koj kurac?!“ I nauka se bavi tim stvarima. Ta pojava, kada iz istinite tvrdnje, ili grupe tvrdnji sledi haotični besmisao, u nauci se označava kao paradoks. Ovo su neki od njih.
Pinokio paradoks
Verovatno ste čuli o tipu koji je započeo život bezgrešnim putem i koji je poznat po ekserima u rukama i nogama. Naravno, u pitanju je Pinokio. Jednog dana, njegov tvorac Đepeto je nasekao nešto bukovine, izrendao je, izlakirao i bum, eto njega. Dečak od drveta, sa svim ostalim karakteristikama pravog dečaka, osim što je, pretpostavljamo, imao zanimljiv odgovor kad ga pijani ćaletovi ortaci pitaju: „Je l’ ga šiljiš, mali?“ Međutim, Pinokio je imao fabričku grešku. Kad god bi izrekao laž, nos bi mu porastao.
I to je upravo postavka ovog paradoksa koji je, inače, u naučnoj javnosti objavljen 2001. od strane jedanaestogodišnje devojčice.
Ona je postavila jednostavno pitanje. Šta se desi kada Pinokio izgovori: „Moj nos će sada da poraste.“
Ako pretpostavimo da je u pitanju istinita tvrdnja, to znači da mu se povećao nos. Ipak po definiciji, nos mu se povećava samo nakon izgovorene laži, iako to nije slučaj. Ako pretpostavimo da je ta tvrdnja laž, onda će da mu poraste nos. Međutim time se ostvarila tvrdnja, odnosno ispostavila se istinitom, a ako je istina, onda nos nije ni trebalo da mu poraste, i sve tako u krug.
Postoje razna mišljenja na ovu temu u naučnim krugovima. Mi u Tarzaniji smo skloni da verujemo mu nos frenetično poigrava napred-nazad u beskonačnom limbu, i da je zapravo zanimljivije pitanje šta bi bilo kada bi takav Pinokio odlučio da se namrče spidare.
Kvaka 22
Kvaka 22 je paradoks koji je dobio naziv po istoimenoj knjizi Džozefa Kelera. U jednom delu, Džon Josarjan, pilot bombardera američkog vazduhoplovstva, dobija zadatak da obavi tešku, gotovo samoubilačku misiju. Naravno, hteo je da se izvuče nekako. Na pamet mu je pala ideja da ode u medicinsku službu i isfolira neuračunljivost, kako bi ga proglasili nesposobnim za dužnost. Oproban recept, ne može da omane, pomislio bi Srbin.
Međutim, postoji kvaka. Naime, svako ko bi zahtevao pregled na kom bi potom pokazivao znake ludila kako bi bio skinut sa takvog zadatka, time zapravo pokazuje da je vrlo uračunljiv i promućuran, te će ga ipak tutnuti u prve borbene redove. Tako da, osim ako usput ne povali medicinsku sestru, on ne može da profitira i najebo je u svakom slučaju.
I to je kvaka 22 – kada rešenje problema zapravo opet vraća na originalni problem. Zvuči poznato, zar ne?
Monti Hol paradoks
Monti Hol je bio američki pandan Dekiju Panteliću, samo što je izazivao manji transfer blama. Vodio je razne emisije u kojima su se ljudi borili za nagrade. U jednoj od njih, takmičar bi bio postavljen pred troja zatvorena vrata. Iza jednih se nalazio automobil, iza ostalih po koza. Ako pogodi ona iza kojih je automobil, postaje vlasnik novog četvorotočkaša; u suprotnom se vraća praznih šaka kući i spava na kauču to veče.
To nije sve – nakon što takmičar izabere npr. vrata broj 2, voditelj otvara jedna od preostalih vrata iza kojih je koza (npr. vrata broj 1) i ponudi mu opciju da se predomisli ako želi (tj. da izabere ipak vrata 3 u ovom slučaju). E sad, statistika je oduvek važila za kurvu, ali ovde je to definitivno potvrdila i pokazala čak da je u pitanju debeli crnački šimejl sa užasnim zadahom. Naime, koliko god neverovatno zvučalo, takmičar ima duplo veće šanse da se dočepa kola ako promeni odluku.
Princip je prost – na početku su šanse igrača da pogodi prava vrata 1/3, odnosno šanse da nije u pravu su 2/3. Kada voditelj otkloni jedna vrata iza kojih je koza i ponudi opciju da se promeni odluka, takmičar bi to uvek trebalo da uradi, jer bi u slučaju da ostane pri svojoj odluci auto dobio samo ako je pri onom početnom odabiru bio u pravu, za šta su šanse bile 33%. Ako promeni odluku, automobil dobija u slučaju da na početku nije pogodio prava vrata, za šta su šanse bile 66%.
Mozak obično odbija da poveruje u ovo isprva, ali ne brini to ne traje dugo, i odmah nakon toga sledi faza u kojoj smišljaš kako da ovu statističku pizdariju iskoristiš za pljačkanje kladionica.
Kauzalna petlja
Putovanje kroz vreme oduvek je fasciniralo ljude. O temi je diskutovano na mnogim pijankama kao i na brojnim naučnim skupovima. Jedan od brojnih paradoksa koji proizilaze iz tog koncepta je i tzv. kauzalna petlja.
Ako si upoznat sa Hari Poter franšizom, onda ti je treći deo knjige/filma izazvao omanji mind fuck u jednom trenutku. Naime, kada se Hermiona i Hari vrate kroz vreme kako bi spasili Bakbika i Sirijs Bleka ispoljava se ovaj paradoks.
U jednoj sceni, kada Dementori, čudovišna stvorenja koja podsećaju na pajdomane što žickaju za 20 dinara na glavnoj autobuskoj, krenu da isisavaju život Sirijusu Bleku, sa druge strane potoka neko ih otera zajebanim hokus pokusom. Hari izneverovo. Međutim, kada se kasnije Hari vratio kroz vreme i opet prisustvovao toj sceni, našao se sa druge strane potoka i bespomoćno gledao kako Dementori ubijaju Sirijusa. Tada se setio da je neko otprilike sa te pozicije onomad bacio čin koja je oterala nemani sa autobuske, i provalio da je to ustvari bio on sam i zatim je uradio tu magiju.
Postavlja se pitanje gde sve počinje? Koji akt je prouzrokovao koji? Nauka nema odgovor.
Ali ono što je možda još intrigantnije je pitanje – kako Hari putuje kroz vreme u odeći, dok Švarci mora da putuje potpuno nag?