Utakmica veka (ili stoljeća, zavisi s koje strane poteza Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica se nalaziš) se približava, a mi imamo svoje adute u liku kreativnosti Radoslava (Predrag Strajnić TM)Petrovića, pouzdanosti jednog Biševca i napadačke sposobnosti dva trećerazredna napadača, plus još jedne zagonetne persone, građanina Marka Šćepovića. Ti ćeš sad da kažeš da bolje nemamo već godinama i da je to stvar odsustva valjanog sistema u mlađim kategorijama naših klubova, vidiš kako Barselona, jebem ti mater Dinkiću. I možda si u pravu. A možda si i prevideo jednu činjenicu. Jednu pogolemu činjenicu. Jedan Žigara je neophodan ovoj ekipi, ako ne u igračkom a ono bar u spiritualnom smislu. Ovde te podsećamo na listu stvari koje naši momci gube Mihinim izuzećem ovog majstora iz našeg (ne)reprezentativnog tima.
Lukavstvo – Žigu znamo kao čoveka sa jasnim planom. Ovde vidimo kako, prepoznavši odakle preti najveća opasnost u redovima rivala, budno motri na glavnu uzdanicu protivničke ekipe.
Odlučnost – Žiga razmišlja samo o sledećoj utakmici.
Šega – Žigić je suvi profesionalac, ali je uvek znao da da šalu.
Erotika – Žiga se unapred sprema za igrarije u svlačionici.
Dostojanstvo – Žiga je uvek znao da proslavi pobedu na primeren način.
Produhovljenost – Žiga slavi gol u maniru prekaljenog zen gurua. Koncentriše se, udiše, kupa se u središtu zvuka navijačkog slavlja kao u neprestanom zvuku vodopada, i, izdišući, postiže sveprisutnost.
Smirenost u završnici – Žiga sa enormne udaljenosti maestralno vara renomiranog golmana jedne istočnoevropske reprezentacije.
Orijentacija u prostoru i vremenu – Žiga saigračima pokazuje koliko je sati da ne bi zakasnili na proslavu povodom dvadeset godina mizerije srpskog fudbala.
Faktor zastrašivanja – na priloženoj fotografiji Žiga, sa facijalnom ekspresijom iz koje se iščitava sadističko uživanje, juri nedužnog pripadnika plemena Samburu.
Oprez – Žiga zna da loptu ne valja šutnuti prejako, jer bi mogla otići mimo gola.
Ljubav – “Iz daljine mu se Jahve ukaza: Ljubavlju vječnom ljubim te, zato ti sačuvah milost.”
Tehničke finese – Žiga pokretima prefinjenim poput njihanja čempresa na povetarcu lepi loptu za svoje ogromno stopalo.
Harmonija – ono što Žiga pruža ekipi puno je više od brojki. On je lider, brat, otac, muž, šogor, gazda kafane, sisata asistentkinja, njegov doprinos ne meri se statističkim metodama.
Akrobacije – Žiga je stari šoumen i ne libi se da u prekidima zabavi publiku nekim od svojih naširoko poznatih trikova.
Elegancija – Žiga sa lakoćom dostojnom Maradone, Sokratesa i Lazevskog vara povređenog igrača protivničke ekipe.
Poštovanje prema svojim podanicima – Imperator Žiga pokazuje saosećanje prema običnom gubavcu sa ulice.
Zdravo odsustvo balansa – Uvek postoji opasnost da Žiga padne, čak i kada ne stoji.
Usredsređenost – fiksiran pogled koji zrači inteligencijom i protivnički igrač zastrašen samom Žiginom kolosalnom pojavom govore više od bilo kakve stručne analize.
Idolopoklonstvo – Žiga je opijum za mase. Na priloženoj fotografiji on i Dragan Đilas otpozdravljaju narodu koji oduševljeno kliče.