30 izgovora što si završio kao klošar
Dejča je po ceo dan u kladionici i ispred dragstora. U jednoj ruci zidar, u drugoj cigar, uvek sa rešenjem za sve tvoje životne probleme, iako sam svoje nikada nije rešavao. Svako zna ponekog Dejču. Neki od njih su bili lokalni sportski talenti, neki studenti generacija, neki najveći jebači u gradu. I sve redom su ih stigli neki maleri, kletve, iluminati, ženske sujete, PDV… I sad su tu gde jesu, a mogli su mnogo. Evo njihovih priča:
Talenti upropašćeni nepravdom i odsustvom sluha onih koji bi morali da čuju
1. Nisu izdavači hteli da mi objave nijednu knjigu. Ja prodam garsonjeru i objavim je sam. Kritika korumpirana popljuvala, pa niko nije hteo da čita. Šta zna stoka šta valja. Sad živim pored kontejnera i pišem 1480. stranicu mog novog filozofskog romana: „Impozantna fizionomija orahovog lista“.
2. Bio sam najbolji dribler Čukarice, trenirao u omladincima Zvezde do 1988… Ali ono, u upravi sve gola govna, bolje im bilo da kupuju neke Jugoviće i Savićeviće nego svoju decu da forsiraju. Propio se, prodrogirao, počeo da kradem… Tekmu protiv Kola Kola gledao u Zabeli. TV imao žicu preko, ali kolor, jebiga. Ali i danas će ti svako reći da je Mića Pajdoman bio rasniji golgeter od Pančeva! Od Darka, ne od grada Pančeva.
3. Okolinа nije imаlа sluhа zа mene. Svi su me stаlno sputаvаli, sаvetovаli dа se bаvim nečim drugim, dа se uozbiljim – tаko sаm se i sjebo, znаš, kаo nije moguće dа toliki ljudi nisu u prаvu, а dа mi je tаd bilа ovа pаmet, tvrdim dа od mene nа ovom svetu ne bi bilo boljeg imitаtorа šunke.
4. Uvek sam bio ispred svog vremena. Poslao sam svoju apstraktnu kolekciju skulptura od kelja i sardine – „Gnoseologija uterusa“ upravniku galerije ULUS-a i dobio odgovor da su oni naklonjeniji špic grudima, ćevapima i ribiću u saftu, ali da su zato čistačice pojele sardinu u slast. Otad hranim pacove u svom ateljeu i pevam im Čobijeve pesme.
5. Imao sam brzinu, imao sam i šut, falila mi je masa. Tada sam otkrio Biomed. Navukao se, prodao džordanke da bih kupio još Biomeda. Kada sam spao na prosjački štap, odem, pronađem debelu Božen i stanem pred nju sa satarom. Debela se usrala. Kad se malo pribrala, kaže: „Pa ne proizvodim ja Biomed.“ Onda shvatim da ne znam ko se krije iza Biomeda, a ako ne znam to mora da su judeomasoni, predvođeni Vatikanom i zločinačkom kurvom Madlen Olbrajt. Pregrupisao sam se – sada živim u svratištu i spremam osvetu. Ne znaju šta ih čeka.
6. Oduvek sam želeo da budem porno-glumac. Imao sam predispozicije (20cm u ‘ladnu vodu), tehniku (vežbalo se) i nisam se stideo. Otišao u Budimpeštu, snimao se neki visokobudžetni. Ali morao sam da prođem inicijaciju. Scena sa tri debele Ciganke. Mora tako, reče mi Lajoš, režiser. Mesec dana kasnije, na Bobanu se javiše vegetacije. Ispostavilo se da one čergarke imaju novi neizlečivi soj herpesa. Ja, u blaženom neznanju, strugao kraste turpijom za nokte. Boban mi postao boje i oblika cvekle, a ja se vratih u rodnu Ćupriju… A mog’o sam da snimam sad porno parodiju na Avatar.
Kardinalne greške na osovini studije-posao, načinjene bez sopstvene krivice
7. Studirao sam istoriju umetnosti.
8. Ugradio sam ženi levog beka Rada neke jeftine rumunske implante sa isteklim rokom trajanja i sa nešto zanemarljivo buđi i mahovine malo po površini. Hteo da joj ugradim, ali i da se ugradim, šta ću, živ sam čovek. Njoj sise upale u stomak kad je poskakivala na aerobiku. Njen muž platio komadom teleta ojačim navijačima da me tuku frekvencijom ponedeljek, sreda, petak. Od tad se skrivam po Srbijašumama, i ni nije toliko loše.
9. Jа bio student generаcije nа prаvnom, Smiljа Avrаmov držаlа moju sliku u novčаniku, аli sаm se uhvаtio sа lošim društvom, а povodljiv. Jebigа, ni sаd mi ništа ne fаli, što, tаksisti su gori od ostаlih ljudi?
10. Radio k’o čuvar u ribnjaku i posle tri meseca Cigani pokrali svu ribu, nisi mogao jedan paprikaš od celog ribnjaka da zakuvaš. Jebiga, nisam ih video onako garave u mraku, kasnije niko nije hteo da me zaposli.
11. Bio sam najperspektivniji mladi hirurg na potezu Vranje-Leskovac. Ali na jednom dežurstvu, ne lezi vraže, napila me jedna sestra rakijom koju smo dobili kao mito i iskoristila moje telo. Pod utiskom odnosa sa ovom succubom, zaboravio sam sedam gaza u pacijentu sa upaljenim slepim crevom. Sad prodajem mušmule na pijaci. Poslednja hirurška intervencija mi je bila kad sam stisko čir na bulji babi iz Ristovca.
12. Srednju školu sam završio kao odlikaš. Jebao sam već na prvoj ekskurziji. Mogao sam da popijem pola flaše vinjaka i da ubodem šifru za rezultate ostalih sportova na teletekstu. Jednom rečju, bio sam mega car. Predviđala mi se karijera u advokaturi te sam upisao pravni. A onda je došlo ono. Rimsko pravo. Znaš ti šta je 350 strana da naučiš za 4 meseca? Ne znaš, ne staj mi na muku. Idi uči taj svoj singitrend ili megadunum. Mene pusti na miru da pređem sledeći kvest u Skajrimu. Ćao.
13. Izvadio ćerki predsednika opštine zdrav kutnjak umesto pokvarenog očnjaka. Ona zbog toga popila dve table trodona sa po litre manastirke i uginula. Sad prebiram pasulj slabovidećim babama za 13 dinara po džaku.
14. Deda ‘teo da me da u stolare. Ja mu rekoh „Ti si deda mator i zajeb’o si se u životu, ja ću deda da studiram“, kazao sam dedi.
Genijalne poslovne ideje propale jer neće sreća poštenog čoveka, a država ništa duradi!
15. Prodavao nekontrolisano mleveno meso, vodeći se uobičajenim poslovnim kredom: „Sve će to pijana stoka pojesti.“ Napunio sam studenata i studenata trihinelom, vozili su ih u traktorskoj prikolici u bolnicu ko sezonske radnike kad beru višnje. Digla se dževa, božme prosti, ko da je neki fin svet potrovan, a ne studenti. Zatvorili mi moju roštiljnicu „Holesterol“, pa sad prosim. Dobar dinar kaplje sproleća, mogu ti reći.
16. Prodavao vrhunsku rakiju, naš kakva, domaći prepek, 22 grada. Imao i inventivno ime, brend bre – Zozovača. Onda su neki ljudi navodno oslepeli i pocrkali od toga, mada su to čiste špekulacije, ako mene pitate. Sada u ćeliji crtam recke, a nedeljom nam daju da igramo stoni tenis. Naš kakav spoljni felš imam!
17. Ako misliš dа bаzirаš svoju sreću nа grаbljenju mirаzdžike, prvo ispitаj ko su joj roditelji, štа i koliko imаju, koliko imаju godinа i nаročito zаpаmti kаko izgledаju. Budućа tаštа se ne pozdrаvljа sа: „Brko, jebeš li štа?“
18. Dala sam miline Saši Popoviću da me progura u treći krug Zvezda Granda, ali je on dobio kondilome veličine šolje za skraćeni espreso. Preneo ih ženi, Bucki, Tanji Ćukteraš i Đoši iz “Porodičnog blaga”. Naljutio se na mene, pa sad pevam po kafanama i kondilome prenosim pijancima i Kinezima.
19. Radio sam u banci, imao sam vrhunski posao. Svaki dan kafa, pljuge i sekretarica u mom krilu. Plata, dovoljna da kupim manji stan u Mirjevu. Onda su skapirali šta je u stvari projekat Dafiment… Sad sam na Kipru, čistim WC na autobuskoj stanici.
Žene klete, kožu s leđa deru, ne ostane volje i para ni za vešanje!
20. Bio sam dobro i vaspitano dete, voleo sam da čitam, išao na sekciju iz tehničkog i bio omiljen u društvu. Onda sam upoznao Jasnu. A posle nje vinjak.
21. Imao sam sve: šljaku u pekari, svoju rentanu garsonjeru, kladžu u zgradi, komp s mišem, ma ful dil, tebreks. A onda… Onda je došla ona. Pojavila mi se na vratima, nioktuda, samo pozvonila. Anđeo, brate, više biće, ma Ivana Žigon! Kako je rečima milovala, kako je očima dilovala… Kad se samo setim. Otvorila mi je nove horizonte, dala mi kartu u čitav novi svet! Sve sam je poslušao. I eto, sad sam Avon dama.
22. U teoriji je sve bilo fantastično, znao sam nazive svih sekcija na pornhabu, doktorirao sam dvd vodič Pjera Vudmena „kako zadovoljiti ženu na 1001 način“, umakao sam ga lagano u radijator i bez podmazivanja slaninom i šiljio ga svaki dan po 14 puta (8 puta desnom, 5 puta levom i jednom dvoručno). I jebiga, onda sam rešio da pređem na praksu: smuvao neku krampaču sa vulvom ko lavor, ušao par puta, prosuo se u njoj, na šta me je ona prebila i rekla da će da me tuži. Nakon toga sam se kao i svaki naučnik povukao u ilegalu i samoću.
23. Na venčanju moje sestre i tog tipa sve je bilo sjajno. Jelo, piće, muzika, sve sam organizovao pod konac. Častio sam švecu medenim mesecom na Maldivima. Ipak, posle tog medenog meseca, ispostavilo se da je i muž takođe čašćava, ali poluosovinom od Juga 45, dva put nedeljno redovno i svaki put kad padne tiket. Na to sam odgovorio rafalom iz tetejca u noge i begom od pravosudnih organa u Nemačku. Sad, pričao bih vam dalje, ali moram da palim, evo nadzornika Turčina da mi sere što sam se odmakao od mešalice. Šveca nije loše, pogotovu od kad se pomirila sa mužem, pošalje mi urmašice jednom u pola godine.
24. Voleli smo se. Znam, možda je patetično, ali ta ljubav je bila kao majska zora. I kao ruža. Strastveno smo se ljubili, a svaki put kada bih ušao u nju oblivala bi me milina. Ona se smejala mojim šalama i volela je da ga oblizuje kao Čupa-čups. Ali svi su bili protiv naše veze, a najviše njen otac. On mi je jednom ovako rekao: “Ćale, ostavi mi ćerku na miru, ona ima 12 godina, a i ti si joj deda! Odrobijaću te, pa nek si me stoput napravio!” Sutradan me izboo nožem, promašio je srce za dva milimetra, oterali ga na robiju, a ja se izvadio na neuračunljivost. Boli me kurac.
Razno, odnosno igra slučaja, sudbina, karma, kosmička nepravda, zavera masona…
25. Rodio sam se davne 1977. Tri godine nakon mog rođenja umro je Tito. Tu je već krenulo po zlu. Kada je trebalo da krenem u srednju školu počeli su ratovi, sankcije, nemaština i beznađe. Završio sam nekako školu, upisao fakultet i čekao da skinu Slobu pa da vidim šta ću. Onda su nas bombardovali. Taman negde pred kraj fakulteta dođe ova bagra na vlast i otad čamim, nemam volje da učim i potom dreždim na birou, nigde dinara i perspektive. Čekam da se vrati Šešelj, da mi bar srce bude puno.
26. Jednog dana sam ustao, srao, umio se i krenuo na posao kao i obično. Usput me je zaustavio jedan sedi starac, mudrih očiju i još mudrije brade tipa Predrag Marković. Pogledao me je prodorno i rekao mi: Stavi sve na 31. I ja stavio.
27. Ma svi su me oduvek mrzeli. Zato što sam pametniji od njih. Drugi klinci, kao „frikčino, kakve su ti to metalike?“, seljani, idite slušajte Mitra Mirića. Profani u školi, fazon „šta to prodaješ u dvorištu?“, šta, pokazujem inicijativu, zarađujem, pička vam materina, šta ste vi ikada uradili, činovnici jebeni! Matorci, kao „Sine, ostavi bar televizor u kući da baba može da gleda Hakana Šukura, to je jedino smiri otkad nemamo više para za dontro“. Jebo vas televizor i Turci, samo vas zatupljuje, i treba da ga zavaljam Ukiju! Panduri i sudija kao „Ti si šljam!“, ma šljam ste vi, što bijete i maltretirate narod za nadnicu i interese moćnika! A vidi ove zombije na ulici, brate svaki dan ista priča, kuća-poso, žena-deca, nisam ja u vašem šablonu, alo! Nego, jel imaš 100 kinti, treba mi za kartu do Banja Luke, da vidim burazera, ćerčica mu bolesna?
28. Pronašao sam perpetuum mobile. Neko bi rekao slučajno, ja bih rekao da me je sam bog prokleo. Otad se krijem od CIA, Iluminata, Vatikanskih odreda smrti i komunalne policije. Od ovih poslednjih zato što živim u Košutnjaku i serem ispod drveta.
29. Jebiga, svake godine nova verzija Menadžera, nemoš se odvojiti od tog sranja! Država duradi nešto, jer to je pošast! Eto, ja se pre neki dan hvalio kevi da sam doveo Kvarežmu u Leće, a keva kaže: „Sine, imaš 39 godina, terajte se i ti i taj tvoj Kavurma u pizdu materinu!“
Ubica iz senke
30. Dobijem na greb-grebu putovanje za dvoje u Francusku. Milica, kad je to čula, nekako se konačno zaljubila u mene. Otišli mi, Ajfelov toranj, Trokadero, bahanalije… uplatim ja loto u kiosku na Jelisejskim poljima, dobijem 8 miliona evra. Dobro mi nije bilo. Milica odlepila za mnom, vila na Dedinju, Ferari, žuto oko vrata, Milici bunde od pande. I onda jedno veče sednem na ladan beton. Dobio proliv, krenuo do lekara, ali se vratim jer me opet priteralo, kad ono drugi komšija sleva trpa Milicu otpozada. Uzmem pištolj, pobijem govna. Sad smem da primim paket jednom mesečno, posetu jednom u dva meseca, a Šonetovu ljubav u dupe svaku noć. Majka mi dođe. Ja joj kažem kroz ono staklo: „Kevo, bila si u pravu – nikad na ladan beton!“
