4 načina na koje nas nateraju da im ustanemo u gradskom autobusu

Statistike govore da tipičan udarnik srpstva provede 10% života u prevozu, u 90% slučajeva vozeći se na neko mesto na koje se treznom čoveku ne ide. Zato, ako neumitno prsneš jer godine jebanja u mozak čine svoje, najverovatnije će to biti upravo u busu i to zbog neke gluposti, jer em veći deo života provodiš u busu, em veći deo života čine gluposti. Mi ne možemo tu mnogo da ti pomognemo jer nismo kamion azotnog đubriva koji ide ka zgradi Vlade bez vozača sa daskom zaglavljenom između sedišta i papučice za gas, ali možemo bar da te naučimo osnovne gambite usmerene na to da te dignu iz tvog gvozdenog prestola odmah levo iza zadnjih vrata. Da bi mogao lakše da ih iskuliraš i da ne gruneš na ljude, jebiga, nisu oni krivi što smo svi govna.

1. STAROST I BOLEST

*CSSSSSSSSSS* Vrata se zatvaraju. Svetli levi žmigavac. Ali u retrovizoru se pojavljuje silueta. Neko pritrčava i zapomaže “STANI LJUBIM TEE STAAANI!”. Stara, umorna baka trči, šepa i poskakuje, ali stiže. Šofer mekog srca otvara vrata, pušta je unutra onako zadihanu i natovarenu svim kesama koje vuče s pijace, ona se zahvaljuje i pokazuje penzionersku mesečnu kartu dok travke mladog luka prelaze preko kovanog novca koji je prethodni putnik ostavio.

Onda izdahne i gleda… izgubljena ko mala sirena u Južnoj Moravi. Postavlja se pitanje, gde sad sesti? Ti nju vidiš krajičkom oka ali ideš filozofijom kao neće baš mene od svih ljudi koji sede, a ustvari hoće. I ti si toga svestan. Ustane njoj dvoje troje ljudi, nije baš da niko neće da ustupi svoje mesto ali ne, ona hoće tvoje. Baš tvoje jebeš mu mater. Ko da na njemu piše „EVO BABA SAMO ZA TEBE, SEDI, TEBI SMO GA KUPILI“. I kad te fokusira, dotetura se do tebe lagano, stane pored, opet izdahne, uhvati se za ručku tako da ti vidiš njene staračke pege i vene na šakama, jer ne znaš ti, te šake su 40 godina zapršku pravile, a zatim te gleda. Ali nije to obično gledanje, u njenom pogledu je magija. Gleda te tako da ti u njenim zenicama vidiš pogled svih prosjaka koje si ikad video u životu kako ti guraju pod nos plastičnu činiju sa ikonom i govore „BOKTIDAOSREĆEZDRAVLJA DAJ KOJI DINAR“. Neobjašnjiv fenomen je i to što u momentu kad te pogleda osetiš bol u lumbalnom delu kičme, besparicu, zamuti ti se vid a zatim na par sekundi osetiš išijas i reumu. Postoji i ime za taj poremećaj, istraživalo se to na Jejlu, takozvani kratkotrajni transfer penzionerskih muka. I eto, uhvati te taj vrtlog, prelomi se to u tebi ako si malo emotivniji čovek i ustaneš, šta ćeš. Zahvali se ona, daleko od toga da je ona nekulturna ali eto, cilj je osvojen i sad sa osmehom na licu sortira paradajz i krompir koji se rasuo po cegeru i kesi, da se ne zgnječi kutija Zdravka Herbika.

2. DEVETI MESEC

Aj neću sad razglabati previše o ovom slučaju, valjda te neke moralne norme obavezuju da ustaneš u autobusu kad vidiš da u autobus ulazi devojka/žena koja izgleda kao da u stomaku nosi glavu Mime Karadžića. Ali ovde takođe postoje dve specifičnosti. Prvo, siguran sam da postoje devojke, zvaćemo ih krupnjače, koje glume jebenu trudnoću i to ono fazon “drugi sam mesec možete li ustati, pliz”. Ma mrš debela jebem ti mater šta me farbaš ko Tom Sojer ogradu, ostavi se tog majoneza. Drugo, šta bre radiš u devetom mesecu u punom autobusu usred saobraćajnog špica? Pa jebo te dživdžan, razumem ja da se štedi u zemlji al biti trudan nije nešto jednostavno pa aj sad kao busom ću u devetom mesecu jebiga rizikujem, pući će ti vodenjak u autobusu okliznuće se ove babe odoše zglobovi u pičku materinu.

3. STARAČKI BEZOBRAZLUK

MONT jakna, nebitno koje je godišnje doba, seda kosa, proćelav, debela dioptrija još deblji ram, nos rumen i velik, obrve guste i smrknute. On ulazi u autobus i jebe mater svima. Od drške za koju se jedva uhvatio, preko vozača, trudnice i invalida u prvom redu do tebe koji sediš mirno i slušaš na svom androidu novu hit baladu Dade Topića razmišljajući kako baš ta riba što prelazi put koju gledaš krozor prozor neće biti sa tobom. I on prilazi. Uvek mu neki alkohol bazdi iz usta, onaj pelin u plastičnoj ambalaži iz lokalnog dragstora, steže onom ručerdom šipku ispred tebe, vidi se sat od upravnog odbora za 20 godina službe. Ali penzija ga sjebala i zato je nervozan, nema onaj Vulin ne jebe nikog pa Bog. Još ako je služio vojsku a sigurno jeste, a država ga nije ispoštovala pod stare dane, a sigurno nije, stepen nervoze i netrpeljivosti prema okolini je svakim sledećim danom sve viši.

Kada ti on priđe, ne očekuj da te pristojno zamoli da mu ustupiš mesto, već nešto nalik na “ajde ustaj mali pička mu materina, vi mladi samo sedite po autobusima, ja sam u tvojim godinama sedeo samo kad serem a i to sam više čučao nego sedeo jer nije bilo ko sad ovi mekdonalci i senzori za govna, aj makac da ne bi uši izvlačio”. I šta ćeš ti onda? Svađa je unapred izgubljena bitka, a nećeš se sigurno fizički obračunavati sa čičom, nisi imbecil. A i ima neki šmek u tom bezobrazluku, harizmatično je to podosta. Ustaneš, nasmeješ se, on se tebi ne nasmeje i vožnja se nastavlja. A što je najjače u vezi ovih likova, obično se voze samo jednu ili dve stanice, ali eto, borba je borba, makar za dve stanice.

4. DEČURLIJA

Ali ne sad deca ko deca, njima nikad ne ustajem jer ionako vole da trče po autobusu, veru se po šipkama i drkaju vozača da oće da izađu. Ovde se radi o majkama sa decom za koje odgovorno tvrdim da su najpodmuklija sorta ljudi u autobusu. Obično dvoje dece vuče za sobom, jedno plače što ide iz vrtića a drugo plače jer sutra mora opet u vrtić. Još ako im nije kupila neku čokoladicu koju su hteli malopre u marketu, to cmizdri ko Era Ojdanić. I razvlače se tako duž autobusa, vozač neće ni kartu da im naplati kad vidi koja je to muka i borba, provlače se tako kroz masu i onda nalaze neko pogodno mesto da se zausta. I tada kreće jadnost. Neće te ona nikad pitati “izvini momak jel možemo da sednemo ja i deca, nemirni su baš”. Neće neće, nego će stati pored tebe i razgovaraće sa svojom decom (koju uzgred boli kurac u tom trenutku jer NEMA NINDŽA KORNJAČA SLIČICA PUŠI GA KEVO) pritom izgovarajući najjadnije rečenice tipa:

NIVO JADNOSTI: SLAB

– Ajde ajde, ustaće neko na sledećoj pa ćeš i ti sesti, znam da voliš.

NIVO JADNOSTI: NEŠTO IZMEĐU

– A da sam znala da ćeš ovako plakati, kupila bih ti pepa prase album jebem ti pepa prase, ništa ništa ne psuje mama šali se hehe budi miran sine.

NIVO JADNOSTI: PETRUĆI STAND UP KOMEDIJA

– Nema potreba da plačeš Marina, pa nisu čike napravile autobus da svi sedimo, mora neko i da stoji, a to smo nažalost mi. Ajde još samo 9 stanica izdrži neće ti biti ništa.