Par lakih i povoljnih načina za izlazak iz kolotečine

“Vreme je spljošteni krug, sve što smo ikada radili, radićemo iznova i iznova”. Ove reči izgovara oskarovac Metju Mekonahi, u ulozi mračnog, pomalo stripovskog u Sin City maniru, Rastija Kola. Ova rečenica ne odnosi se samo na depresivne, stresom okovane detektive koji po močvarama Luizijane jure ubice dece i prostitutki, već se odnosi i na veliki deo prosečnih ljudi koji žive prosečne živote, sa svim ograničenjima koje nosi taj prosečan način življenja. U okruženju u kakvom jesmo, sve veći broj ljudi pokazuje simptome dosade i ravnodušnosti. Besmislena bančenja na nedeljnom nivou služe kao ventil za nagomilanu negativnu energiju prouzrokovanu neradim učestvovanjem u obaveznim aktivnostima. Robovanje navikama je nešto čemu nesveno težimo ne bi li se osećali sigurno, ali na kraju rikošetira u vidu gomile mulja i pretvaranja u duševnog crnca koji tumara iz meseca u mesec,  od socijale do socijale. Život potpuno lišen nečega što je novo ili neuobičajno negativno utiče na mentalno zdravlje i raspoloženje, uništava maštu i kreativnost. Sledi dolazak do tačke kada kao da ništa ne postoji, cilj je nedefinisan, a ostaje samo da se isčačka mozak, da se uvede promena kao pokretač ponovnog galopa, promena kao motivacija i baterija za ono što nas čeka. Kako napraviti promenu koja bi bar blago podigla kvalitet života ukoliko:

Nemam vremena.

Nemam para.

Imam vremena, nemam para.

Imam para, nemam vremena.

Zapravo ne želim. NAPRED ZVEZDOLE!

Ovom prilikom ćemo se fokusirati na nekoliko klasičnih i delimično dostupnih tehnika za bežanje iz usrane učmalosti i mučeničkog okretanja rđavih pedala bicikla koji stoji u mestu.

Igračka

Američke self help vodiče kreiraju nesposobni foliranti i prodavači magle ne bi li još veće bednike od sebe samih ubedili da prateći šablon sastavljen od nekoliko teza mogu učiniti više i osećati se bolje. Njihove fore se intenizvno prodaju u ženskim časopisima kroz naslove poput “Svrbi te pička? Nema ko da te počeše? Kupi sebi cipele i osećaj se kao žena mačka zmija.” Baš u tome, neočekivano, čuči određena doza istine. Postoji određeni broj ljudi koji gura kroz svakodnevnicu potpuno zaboravljajući na sistem nagrađivanja, sa jako malo satisfakcije na dug vremenski period, što jednostavno troši i izduvava čoveka. U detinjstvu je jednostavnije, dobiješ bar četvorku na maketu kućice iz tehničkog, a da ti je nije deda napravio, keva ti kupi dres Totija. Jes kurac dres Totija, pa nisi Marko Mišković, kinder jaje ti kupi, nije bitno. Danas je opšte prihvaćeno suzdržavanje od trošenja novca na razne tehničke i slične džidža-bidže, jer ljudi osećaju grizu savesti i smatraju da bi svoj novac pre trebali potrošiti na drugom mestu. Na kraju se sa liste prioriteta ne odklanja nijedna stavka, jer jednostavno na kraju ne kupiš sebi ništa. Prvo ću ovo, pa tek onda mogu ono, da bih mogao ono, prvo moram ono tamo, i na kraju  NIŠTA. Igračke su neophodne od detinjstva do kraja života, i dolaze u različitim oblicima, u zavisnosti od starosti, interesovanja i mogućnosti. Soroš i drugari kupe države i njihove vojske, pa uživo igraju riltajm strategije, LAN žurka u maniru visoke klase. Ne postoji razlog da sa vremena na vreme ne priuštimu sebi nešto interesantno i praktično, ne obazirujući se na to u kolikim smo zapravo govnima.

Putovanje

Krug je delikatna figura, ako ne krug kao krug, onda ovaj naš, krug govana. Čitavom putanjom, svih 360 stepeni, nalazimo se na istoj razdaljini od centra kruga, i iznova se vrtimo kroz iste tačke duž kružnice. Svakoga dana, istom autobuskom linijom duži iste putanje, na isto mesto ne bi li se radile slične stvari. Identični ljudi na identičnim lokacijama, potpuno ista dva fudbalska kluba, dve vodeće partije, potpuno ista polemika koje se iznova i iznova vodi. Isti program na televiziji, iste face u novinama, ista trafika na kojoj se svakoga dana kupuju iste pljuge čija cena nažalost kratko ostaje ista. Ista kafana, ista klupa, ista rupa. Mlađan Dinkić, ponovo. Ista muzika sa sličnim tekstom, različite devojke, ali sa istim pogledom na svet. Isti raspored svake nedelje, ista muka, ista vrsta pića u istom društvu za vikend. Mrtva, ravna linija bez promene frekvencije. Ostavljeni da čamimo u zatvoru jednoličnosti, teško da možemo razmišljati izvan kutije i fokusirati se na prave stvari, već se poput dece u nekoj prigradskoj predškolskoj ustanovi valjamo u peščaniku, te je naša percepcija potpuno iskrivljena i ograničena, i nema apsolutno nikakve veze sa realnošću. Što je samo po sebi dovoljan razlog da se napravi pauza i napusti mesto boravka na neko vreme.

Promena društva

Možda i najteža odluka, uzeći u obzir da višegodišnje prijatelje ponekad poznajemo bolje od članova porodice. Ukoliko želimo da se prodrmamo iz ustaljenosti, provođenje vremena sa istim ljudima koji svoje aktivnosti jedva da su menjali još od perioda srednje škole, bolje reći da su ih samo prilagodili današnjici, jednostavno ne pomaže. Ukoliko živiš sa ćaletom, kevom i burazerom koji delju paklu i po Lakija dnevno, teško da ćeš uspeti u nameri da prestaneš da pušiš. Isto tako je teško uraditi bilo šta novo i ključno među ljudima koji su godinama zaključani unutar sopstvene komfor zone. Crni je nekad jebi ga, bio car, ako ne za žurke i žene, onda za kvalitetno zezanje i pokretanja razgovora koji ispadaju iz šablona. Danas ako progovori onda je to afektivno pljuvanje prve stvari koja mu padne na pamet. Lesa radi deset sati dnevno i navukao se na slot. Prijateljstva često opstaju na osnovu toga što se obaziremo šta su naši ljudi bili u prošlosti, iako su u sadašnjosti i opstaju samo kao bleda senka onoga za šta smo mislili da će postati. Takva drugovanja ne doprinose nijednoj strani, i opstaju na osnovu prežvakanih priča o kenjanju u kantu kabineta za likovno 1998. godine. Ne treba zaboraviti stare drugare, i potpuno ih izbaciti iz života, jer to rade ljudi koji na osnovu članstva u SNS-u postaju opštinski odbornici i onda dižu nonjaru kao da su postali senatori u SAD. Sve što je potrebno je proširiti mrežu ljudi sa kojom se provodi vreme, ne bi li se podstakla cirkulacija uticaja i ideja.

* bzzz *

Ko je?

– Teta Smiljo, mali Boća ovde, je l može Gliša napolje?

Pobogu Borislave, imaš dvadeset i šest godina, pozovi ga na mobilni. Izašao je sa devojkom na piće.

– Dobro, a je l mogu samo da se popnem gore da popijem čašu vode? Umorio sam se, pikali smo kockice sa basketarom.

Još par sitnih metoda za razmrdavanje:

Blic i b92 nisu jedini sajtovi za informisanje.

Biciklizam je potcenjen vid rekreacije.

Dobrovoljni davaoci krvi imaju prava na besplatno članstvo u biblioteci grada.

Postoje gradovi bez reka.

Vozom se sporo, ali jeftino putuje.

Osoba koja je izjavila da ljudi koji ne znaju kako da ispune svoj život, života nisu vredni, nije živela u Srbiji.