5 stvari koje nećemo prestati da radimo ma šta vi pokušale

Dođe vreme u životu kada pametan jede govna, fukara štagod, Arsenal izgubi u Zagrebu jebem ga usta, a ti skapiraš da si već dugo u vezi koja šljaka i da ti je do jaja. Jeste, oće ona nekad malo da se pobuni što si zelene peškire stavio tamo gde stoje žuti, al si na nekom nivou gde ti je to sad već simpatično i izaziva samo bezbrižan smeh uz neobavezno, ali kratko, skretanje pogleda sa četvrtfinala čelendžera u Portorožu. To je kul jer je ovaj odnos, u većini stvari i situacija, dvosmeran. Pokoje buđenje uz Kemala Malovčića i povremeni kec na Kuban Krasnodar će ti biti istolerisani, možda ne baš uz veliko oduševljenje i poklič radosti, ali bože moj.

Nevolja je ta što ti ne može baš SVE biti istolerisano jer postoje neke stvari koje izgleda ne podnosi nijedna žena ikad, od Bantu crnkinje s tanjirom u usni pa do Keri Bredšo. I te stvari će se svaka od njih truditi da PROMENI i pomogne ti da evoluiraš iz predlakavog mutiranog deteta u uštirkanog pedera u džemperu s v-izrezom kojem će “okolišanje” biti najružnija reč koju izgovara. Ok jbg, poneka se primedba može i prihvatiti, ne mora se prdeti “Nad Kraljevom živa vatra seva” na porodičnom ručku a i čarapa se može baciti kada površina rupe premaši dve trećine ukupne površine čarape, ali valjda i mi treba da povučemo negde crvenu liniju i snažno lupimo šakom o sto. Dobro, ne baš šakom o sto, al ono bar da lepo zamolimo. Ili ne baš ni lepo da zamolimo jer oće da popizde kad ih lepo zamoliš, al brate postoje neke stvari oko kojih se bar moramo potajno požaliti ortacima dok su nam žene u drugoj sobi. Postoje neke stvari kojih se ne možemo odreći jer bez njih prestajemo biti govna, a šta ćemo biti, prijatelji moji, ako prestanemo biti govna?

Brat Mensonjara ima odgovor.

Aljkavost/neurednost

To da je muški pol generalno govoreći racionalniji valjda možemo svi prihvatiti kao činjenicu. Ne ulazim u to da li je to zato što je od davnina muškarac morao proračunati zakrivljenost parabole kojom vepar preskače potok da ga ovaj ne sustigne i pregrize mu mudo pa smo onda tako evoluirali ili zato što živimo u društvu u kom je neprihvatljivo da dečak oblači barbiku i šminka morsko prase dok mu sestra u garaži menja set kvačila. Koji god da je uzrok, naš osećaj za lepo/uredno/doterano je otprilike u rangu Pižonovog osećaja za koherentnu rečenicu. Npr. prašina u stanu nam nije vekovni neprijatelj jer ne škodi ni na koji način, prašina je stari ortak i kad se nakupi na tv-u moš da nacrtaš kurac na ekranu, što će svi tvoji drugari shvatiti kao dobru šalu bez obzira što to radiš svake dve nedelje. Sudovi i smeće su kul dok ne počnu da smrde na gnjile jazavce, a veš se ne treba prati dok ne spadneš na to da moraš da oblačiš leptir mašnu umesto gaća.

A znaš valjda koje je leptir-mašna zlo.

Pokušaće na prevaru da te ubede da to ne treba tako. Pozivaj se na slobodu izbora, na relativnost pojma “čisto”, “uredno” i “gaće”, na to da je brisanje prašine samo konvencija koja nažalost uglavnom važi u našem opresivnom društvu i da se ne mora nužno raditi (“kako Ćomi pajdoman, nije obriso prašinu 17 godina i šta mu fali? Dobro, osim gornjih sekutića. I 4 prsta, al to je gangrena, može svakom da se omakne”). Neće ti uvek uspevati, zapravo uglavnom neće, a kad ne uspeva obrći stvar na šegu i pokušaj da joj ukažeš na šaljivu činjenicu da lišaj na štrokavoj kutlači podseća na papu Benedikta. Kad ni to ne uspeva, trči. Daleko.

Odvratno oblačenje

Bez sumnje u direktnoj vezi sa prethodnom stavkom. Jbg nećeš valjda da nosiš one džemperčiće i prsluke da izgledaš ko da si na putu od kuće do folklora upisao geodeziju? One patikocipele ko štoper Jagodine? A to će se tražiti od tebe. Jebiga, lepše su od nas, veoma su svesne toga i oće da se i mi tu nekako uparimo i upristojimo tako da ne mora da vuče spodobu sa sobom nego pristojnog čoveka uređenog po njenim standardima dostojne spoljašnjosti. Legitimno, ali je jednako legitimna i naša želja da provedemo 11 dana zaredom u majici “Memorijalni turnir ‘Živojin Popović – Žike’, Tornjoš 2003.” sa flekom od mrtvog papagaja. Ne daj se ubediti, koliko god pokušavale. Brani svoje vekovno pravo da budeš ružan i da izgledaš ko pogana sirotinja. Opet obrći na šalu. Puštaj Seju Kalača. To generalno radi kad je situacija kritična. Žena je sklonija da oprosti kad vidi Seju Kalača i shvati da nije tako loše prošla.

Igra i šega

Imam utisak da žene nikad ne prestanu da veruju da ćemo prerasti turnire u PESu i pregled portugalske lige. Istina je takva da nikad neće prestati da bude važno što nam je Dauning odbio novi ugovor a peč za Fifu u kom je Rakitićevo stopalo Tuđman će sigurno biti glavna tema naših razgovora s prijateljima narednih godinu dana. Hteće to da promene udarom na našu čvrsto ukorenjenu racionalnost tvrdnjom da je to gubljenje vremena. Neće računati na to da je ta racionalnost, koliko ukorenjena, toliko i bezbrižno selektivna tako da iako stvarno čovek od raznih igrarija koje praktikujemo ne postaje ni bolji, ni pametniji, ni iskusniji, ni bogati… HAHAHA Mbođ pao preko lopte HAHAHA A SMJEHA MAJKO MOJA

HAHAH VIDI GA IMA SEBE AL STARIJEG NA MAJICI, TO LUDO PA BOG

Slučaj “smirivanje”

Dobro, svakako ni mi sa 26 ne možemo popiti, drogirati i sramotiti se kao sa 18 ali nismo ni za baciti. Povremeno stvarno moramo čisto rekreativno ispovraćati punjeno belo po cipelarniku ili probdeti 3 dana u nelagodnoj hibernaciji sa nerastvorenim gromuljicama amfetamina u krvi. Takođe nipošto ne možemo nabaviti prijatelje sa poslovima u novozelandskim IT firmama, izlaziti s njima u četvoro i zbijati šale o najnovijoj aplikaciji koja jutjub klip pretvara u tviter menšn, popiti dve čaše kvalitetnog crnog vina, zaspati oko pola 11 uz neku dobru knjigu, a onda sutradan ustati odmorni i zadovoljni i popiti ceđenu narandžu. To je jedan užasan krug, ciklus koji se teško razbija i od koga se svaki čestit muškarac ježi. Srećom, na našem podneblju ga se ježi i svaka čestita žena, samo je bitno da ih na to podsetiš ako ti ikad kažu da je vreme da se malo “smiriš”.

– Stvarno bi mogao malo da smanjiš s vinjakom.
– A ti bi mogla da prestaneš da povraćaš liker od kokosa po sobi, nagrizlo nam laminat ko uranijum.
– Seljačino.

Emotivna otupelost

Stvarno se ne možemo potresti kad umre Toše ili se Saši Matiću razboli kornjača. Opet, jel to kao neka genetika ili nas je civilizacija u kojoj živimo naučila da se zbog prosute suze nad hrčkom Banetom pije dupla doza šamarčine jer je to za devojčice, ne znam al brate na kraju je to tako. Mutavi smo, retardirani. Ako nam umre stric već sutra ćemo se smejati na sliku foke s facom Rasima Ljajića. Nije da nas boli kurac, samo ne kapiramo. Nema tu leka. Ako se od nas očekuje da budemo u određenoj emociji kako ne bismo uvredili udovicu, mladu, trudnicu, poslastičarku ili šaltersku službenicu, tako nam se mora i reći. Tako će biti zauvek. A mi ćemo se potruditi da ispoštujemo.

Samo bez smešnih slika foke i uspeće nam.