Kako bi izgledala teorija kreacionizma u školama

„Dobar dan deco, jel ima odsutnih?“ pitao je profesor, a deca su mu ko deca odgovorila „Pa ima, zavisi kako se uzme profesore“. „A kako se to uzme, podeli s odeljenjem, Vasilije?“ pitao je profesor najgrlenijeg međ decom. „Pa zavisi da li duhovno ili fizički“, odgovorio je Vladica, koji nije bio isti momčić kao Vasilije malopre, mislili ste da smo se zajebali ali nismo, pratimo mi to sve, no si ti čitaoče govno naduvano. „E pa marš napolje, fizički pa tako i duhovno! Obojica!“ dreknuo je profesor i drknuo po šamarčinu Vasi i Vladi, jer ovo je ponovo bila škola starog kova u kojoj su vladali red, rad i disciplina sprovedena ni po babu ni po stričevima nego po potiljku i zulufima za koje profesori uhvate đaka i drmusaju mu glavu tako drmusaju onako levo-desno kao polaroid.

Šejk it šejk it

Škola je takvom postala od kada se, hvaljen Isus i devica Marija Žeželj, uvedoše alternativni udžbenici za svaki predmet zasnovani na alternativnim činjenicama, kao što su Istorija Kraljevine Srbije od 1945-2015, autora Milovana Drecuna i Predraga Markovića ili Muzika Vojvodine koja nije jebeni Zvonko Bogdan, autora Gojka Bogdana. Profesor tresnu svoj primerak Bibliologije za VI razred, autora dr Miroljuba i Dražena Petrovića na sto odrešitim gestom jednog čoveka koji vlada neposrednim okruženjem i okrenu se ka razredu.

„Danas učimo o tome kako je nastao čovek… Kučke.“ dodao je profesor i brzo bacio jedan nevoljan pogled preko ramena, u trenutku slabosti od straha naučenog tokom decenije opasnog življenja posle Slobe, gotovo očekujući da ga građanski vaspitana policija misli zaskoči i umota u postere Negujmo srpski jezik i Lepše je s kulturom i odvede u gulag arhipelag gde će ga 24 časa dnevno podučavati o tome kako je nasilje takođe i verbalno a da seksualno zlostavljanje ima razne oblike. Ali ništa se od toga nije desilo, jer niko više nije znao ništa o tim stvarima pošto su udžbenici koji bi deci bar nešto o tome rekli ekspresno prognani zahvaljujući njenoj svetosti konsterniranoj javnosti, uspaljenoj hajkom nekoliko dežurnih govnara koji su izmešano navodili primere iz udžbenika da bi ispalo da predškolci uče o čarima felacija.

„Mislite na teoriju felacija, profesore?“

Mala Kaća. Eh, mala Kaća, mala Kaća, rimuje se bez čega bi ti meni ostala, ali sve se vraća sve se plaća, tako da je ipak možda i pravi trenutak da izađemo iz profesorovog uma pregorelog od vinjaka i spavanja odvojeno od žene 12 godina, i vratimo se u materičiju sigurnost pripovedanja iz trećeg lica. „Kakvu teoriju, Kaća?“ zatrepta profesor sa sva tri kapka. „Teoriju evolucije, profesore?“ Profesor se samo nasmeši uglom usana, gotovo frknuvši olakšanjem, i pomazi malu Kaću po kosi. „Eh Kaća, Kaća, Kaća, Kaća, Kaća, Kaća, Kaća, Kaća, Kaća, Kaća, Kaća, Kaća, Kaća, Kaća, Kaća, Kaća, Kaća, Kaća, mala Kaća… teorija evolucije je… samo teorija“ i profesor namignu Kaći baš onako do jaja pedofilski.

„Vi niste ovde u ovom svetom hramu znanja da biste učili neke teorije, nego da biste stekli šta? Znanje! A šta je znanje?“ i tu profesor zađe u epistemološki diskurs koji ne bismo ovde prenosili budući da želimo da se čitaloče identifikuješ sa učenicima u ovoj paraboli a oni skoro da ništa nisu shvatili jer su šesti razred. „Znanje je ono što naučiš od koga – pa od onoga kome veruješ! A jel verujete vi meni, dobro ne meni ali jel verujete svojim OČIMA?“ Deca su se pogledala i pomislila da jebiga, veruju. „Verujemo“ rekoše deca.

„E pa, Kaća“, i okrenu se profesor ka kaći s miroljubovskijem osmehom vuka samotnjaka. „Jesi videla nekada čoveka da nastaje od majmuna?“ na šta će Kaća nevino „Ali profesore, teorija evolucija ne kaže da je čovek nastao od majmuna nego da imaju zajedničkog pret…“ „PITAO SAM TE da li si videla ČOVEKA da nastaje OD majmuNA?!“ urliknu profesor, oči mu ko dva kuvala za kafu jedno crveno jedno plavo. „N… nisam“ skrušeno pisnu Kaća. „E pa, pošto to niko nije video onda nema dokaza za to, a to onda znači da jednako vredi kao kada vam ja kažem – tačnije, kada vam ova knjiga, otvorite na stranu 1, gde kaže da je čoveka stvorio BOG.“

Bremenita tišina.

„Koji?“ tek se začu Lordanov glasić iz predzadnje klupe. Profesor načulji svoje jetijevske uši i mrdnu brcima „Ko je to pitao, onaj Hrvat mali opet? Nemoj da mi se praviš pametan mnogo si čuo, jer ćeš videti svog boga heheh“. Ali Lordanovo pitanje je zapravo bilo umesno, što je i jasno definisano u predlogu reforme zakona o obrazovanju koji je podneo Skupštinski odbor za obrazovanje pod vođstvom Velikog Oca Moamera Zukorlića iz plemena starih Azra: teorija kreacionizma je veroispovesno neutralna i kao takva odgovarajuća za nastavne programe od Novog Pazara do Bačkog Monoštora. Tako da profesor ipak mora da strigne ušima i slegne ramenima i da doda „Kojeg god.“

„Znači može Tiamat, primordijalna boginja slanog mora?“ upita zažagrenih crnih očiju Mirko ili Mirkul kako je voleo da ga zovu njegovi gotičarski prijatelji (imaginarni). „Može li Perun?“ dobaci Marko, junoša zaplanjski pridošao tek u veliki grad rumenih obraza i šotrinskih nazora. „Ahriman i Ormazd, iz zorasterizma izviru avramske religije“, prošaputa drugi Marko za sebe, jer niko nikad nije obraćao pažnju na njega.

Profesor je opet pocrveneo kao električna lokomotiva jugoslovenskih železnica i samo ljutito odmahivao rukom, ipak nevoljno priznajući validnost svakog od ponuđenih izbora. „Dobro, da, da, da, ali mi smo ovde HRIŠĆANSKA zemlja, s ponešto MUSLIMANSKE VEROISPOVESTI i zato će ovde zvanična verzija biti da je čoveka stvorio baš taj bog, poimence JEHOVA“ „Ali Jehova je…“ „Davide, znam šta ćeš da kažeš i da, u pravu si, ali brate Jevreja ovde ima fazon dvadeset još od znaš ti dobro kad, tako da ne zadržavaj čas dalje!“

„A stvarno, profesore, šta ćemo dalje?“ opet mali Vasilije, kroz prozor jer sećamo se da je izbačen sa časa mamu vam jebemo naduvanu. Profesor zastade i opusti pa ponovo zatvori stome na leđima. „Kakva su to glupa pitanja, Vasilije, jesmo sada na delu časa kada su pitanja, ne moraš da odgovaraš jer to je retoričko pitanje pošto NISMO. I marš bre napolje remetilački elementu!“ i Vasilije otkaska nalevo uz naklon i mahanje publici, dok profesor okrenu svoje rožnate izrasline na čelu opet ka đacima željnim upijanja znanja. „Elem, na strani 1 udžbenika koju ste nadam se otvorili, u tebe gledam Borise već dve godine sumnjam da se praviš da umeš da čitaš ali nije ovo gotovo Borise još dve duge godine nije gotovo, dakle na strani 1 udžbenika lepo piše ŠTA? Teodore!“

„Čoveka je stvorio Bog, jer tako piše u Bibliji. Videti više: Biblija, strana 1 nadalje”, unjkavo pročita mali Teodor od Mačve. “Ostale strane su prazne”.

“Ima ih još 480“.

„Eto, deco, to vam je ukratko svo potrebno znanje o postanku čoveka. Lekcija završena, i nikad lakše, jel tako tako je?“ profesor pobednosno razvi svoju bioluminescentnu ralicu. I deca bejahu zahvalna što im znanje beše prenešeno tako lako i nedvosmisleno, bez potrebe za promišljajem i proširenjem, i slaviše svog profesora slavom velikom i školu zavoleše ponovo i vrati se taj neki sistem vrednosti i ljudi spavaše na klupama u parku ali bez socijalizma i taj dan se od tada naziva Blagovestima i crveno je slovo na koje ne valja u ruku uzeti knjigu niti tući Mađara.