6 vrsta iritantnih debila u klubu

Klubovi. Stecište gamadi koja je došla da se usere od alkohola, bude višestruko ispaljena za snošaj i potroši realno prevelike pare u odnosu na nezavidna mesečna primanja. Ovoj gamadi i sami pripadamo, mada ne volimo nijednu od gore navedenih aktivnosti, ali realno ne znamo kako drukčije da ispunimo naše živote zaglavljene usred krize srednjih dvadesetih. Jedno vreme smo pili heroin, ali to nije izlaz, nikad pajdo deco, kaloričan je i nadima se stomak od njega. Tako da eto, naš odlazak u klubove je prisilan, sedimo u ćošku, analiziramo i ne zabavljamo se. Za sve ove godine zamrzeli smo baš mnogo ljudi u klubovima, ali postoji 6 vrsta koje zauzimaju posebno mesto u ovom velelepnom zdanju animoziteta koje gradimo već 5 godina a i dalje nema fasadu, pola krova i priključak za vodu, ali imamo golfa u garaži i septičku jamu punu diskova Željka Joksimovića.

LIK KOJI ŽICA PLJUGE

Tvrdi da je novi pušač i da zapali samo vikendom dok pije, iako puši aktivno od sedmog osnovne ko da je rat u Bosni i odeća mu smrdi na Mikija iz Velikog brata. On je produžetak onog lika što žica 20 dinara za puding ispred trafike. Dok ste još uvek u stanu i niste ni krenuli ovaj lik ti užica celu kutiju, pa onda ti kupiš usput pljuge a on bude u fazonu “ma jok, ne treba mi ne pušim”, nakon čega dođete u klub, užica ti još jednu celu kutiju i uz mangupski namig obeća “aj da ne izlazim sad, kupiću ti celu kutiju posle”, u faoznu heh koji sam car znači nadoknadiću ti mnogo više nego što sam ti uzeo, što nikad ne uradi, mudo mu se ukužljalo dabogda.

– Brate imaš još jednu pljugu?
– A imam još dve jebiga.
– A neću onda. (odmahuje rukom)
– Ajde uzmi, uzeo si mi već 30 danas.
– Ma jok, pa nisam pička.
– Ajde bre jebote nemoj da sereš debilu, uzmi.
– Ma nema šanse bre.
– Ma uzmi kad ti kažem.
– Ne ne.
– Brate…
– Molim?
– Uzmi pljugu.
– A ne ne neka, ostala ti je jedna.
– Druže ovaj razgovor smo upravo vodili, uzmi pljugu jebenu u oko ću ti je ugasiti.
– Ma neću kad ti kažem, neka hvala..
– A moš misliti jedna pljuga jebote, UZMI!
– Aj dobro brate, fala. Uzeću ti piće kad budem išo do šanka. (ne uzme piće kad ode do šanka)

LIK KOJI SE DERE NA UVO

Intenzitet muzike u klubu je takav da je usmereno urlikanje u ušnu školjku svakako jedini prirodan vid komunikacije. I zbog toga je prirodno verbalnu korespondenciju svoditi na minimum, ali ovaj čovek nema nikakvu granicu. Priča mnogo, sporo i nerealno glasno, kao da priča strancu iako se znate od jednodnevnog izleta u Velikoj Plani dok je još uvek tinjao rat u Bosni. Misli da je posle šestog piva u klubu pravi momenat da započne priču o svom stricu koji se tek pre godinu dana vratio iz rata u Bosni, mada se zapravo vratio sa klinike za posttraumatski stres, ali niko nema srca to da mu kaže jer je čovek kratkoga fitilja i mogao bi politi nekog razređivačem po očima. Njegovo lice je neprijatno blizu tvom uhu i prilazi sve bliže i bliže a on ne prihvata i ne primećuje niti jedan znak da te njegova priča užasno smara i da bi radije oralno zadovoljio opštinski odbor Jedinstvene Srbije u Čačku nego sada slušao kako je jebo Marokanku u Češkoj za pola evra i čiste papuče.

Jedino što možeš je da klimaš glavom i govoriš “aha”, “a jeeebiga”, “stvarno?, “ju”, “eto vidiš”, dok pokušavaš da muvaš nekog zvognja iz Ivanjice ali i od toga moraš odustati jer se on prodere “KO TI OVA PIČKA OĆEMO JE PODELITI”, i onda pribegavaš poslednjoj, očajničkoj metodi da se izbaviš iz pakla.

– E matori, moram da pišam, saću doći.
– Aj idem i ja, i meni se piša.
– Bolje da se nikad nisam ni rodio.

PIJANI DIVLJAK

On je već u taksiju tražio da se pojača njegova pesma, od Magazina “Slatko ljuto kiselo”, mada je prethodno na gajbi pričao kako voli samo tvrd rok i kako bi Hrvatima limfne žlezde potapao u predejakulatorni sekret Đorđa “PANONSKE PIZDE” Balaševića, a sve to kao osvetu za Vukovar. Posle toga je sa zadnjeg sedišta povukao ručnu u kolima jer je to smatrao dobrom šalom, ali je naglo kočenje prouzrokovalo želudačno komešanje koje se završilo komadićima džambo girosa i kruškovca u taksistinoj faci. A to je sve bio tek početak. U klubu jako igra i jako glasno i pogrešno peva pesme i uopšte ne igra u ritmu u kom je pesma nego na neki svoj izmišljeni ritam i to liči na pobedničku koreografiju KUD “Vukovarčići”, na takmičenju “Srpska mladost – radujmo se, igrajmo i pucajmo” u Hrtkovcima. Uvek se poseče na čep od tuborga jer je retardiran. Ribe ga se groze, niko s njim neće ni da nazdravi, a mogo bi i preko pičke dobiti ako nastavi tako da se ponaša.

LIKOVI ŠTO SE GURAJU

Obično mali prgavci ili ponekad debeli gmazovi koji vole da obiđu krug po klubu da vide koga sve ima iako je u klubu veća gužva nego na Rači ’95. Ponaša se kao da nema apsolutno nikog u klubu, i ko da je gužva ekvivalentna onoj na dečijem rođendanu u Svratištu. GDE GOD da staneš u klubu, prgava morončina će naći način da te pogura laktom, ramenom, kolenom, lopaticom ili kurcem, već kako je raspoložen i moraš da se pomiriš da si UVEK na prolazu. Jebeni imbecili najviše vole da se guraju dok se grle i pozdravljaju sa istim takvim imbecilima, pri čemu se razmašu kao kondori i lupaju jedan drugog o leđa i stenju tako da pomisliš da se pored tebe dva nerasta adolescenta jebu u očne duplje. Ribe ga se groze, niko s njim neće ni da nazdravi, a mogo bi i preko pičke dobiti ako nastavi tako da se ponaša.

JAKO MOKAR LIK

Posle hostesa, najvlažniji član kluba. Sav je ulipan, mokar, ulepljen, natopljen, klizav, sluzav, smrdljiv, i ne može da se osuši. Nikad. Kad ga vidiš imaš utisak da je uvek mokar i pijan, sve mu je mokro: kosa, košulja, toliko je mokar da su mu cevanice mokre i dlake na nogama su mu se ovlažille i ukovrdžale. Košulju ne može više nikad da obuče jer se sva istanji i skupi od vlage. Kad te dotakne smrdiš celo veče, kad se pozdraviš s njim smrdiš ceo život. Nikad više nećeš jebati. Vrlo često, jako mokar lik je takođe lik koji se gura, i za njega je rezervisana VIP loža u paklu, gde će do kraja večnosti gledati prvo poluvreme Javora i Mladosti iz Lučana, iako zna da su gazde klubova namestile 0:0.

RIBA KOJA STALNO VIČE DA JE PIJANA

Studentkinja pejzažne arhitekture iz unutrašnjosti, ima problem sa gljivicama i suvim kašljem. U životu ima dve moguće perspektive: prva je da ne da uslov za treću, vrati se u selo i muti limunadu u slastičarni “Slasta”, uda se za lokalnog prodavca šaniranih satova koji će je prebiti prve bračne noći, a druga je da da da uslov, završi faks u roku, ode na biro i da se posle 36 meseci neuspešnog traženja posla u struci vrati u selo, gde neće dobiti posao ni u slastičarni “Slasta” jer su gljivice na rukama tako dobro napredovale da niko neće da joj da da muti limunadu i onda se uda za lokalnog prodavca šaniranih satova koji će je prebiti prve bračne noći. Stoga nije čudo što pije mnogo i često. A kad se napije, u njenom mozgu ostaje virtualne memorije samo za jednu informaciju, koju ne propušta da prenese svakom ko joj se obrati.

– Ćao šećeru.
– IJAOOO ZNAŠ TI KAKO SAM JA PIJANA XD
– Heh, jelda? Pa šta si pila?
– AJOOOOJ NE ZNAM AL ZNAM SAMO DA SAM JAKO PIJANA
– Pa dobro, s nečim si morala početi.
– PA POČELI SMO S TEKILOM I ONDA NE ZNAM HIJAOOO KOLIKO SAM PIJANA
– Aj te jebem u dupe pred roditeljima.
– HIJOOOOJ BAŠ SAM PIJANA.
– Dobro, ovaj razgovor neće imati smisla ako se ne fokusiraš na pitanja koja ti postavljam.
– HIHIHIH TI SI BAŠ SMEŠAN SLIKAJ ME.
– Dobro, čekaj, šta da pritisnem ovde?
– IJAOOO NE ZNAM PIJANA SAM UPALI BLIC A NE OVO JE PREDNJA KAMERA JOJ KAKO SAM SLEPA A I PIJANA.
– Dobro, kako se zoveš?
– TIJANA HIHIHIHI A I PIJANA SAM HAHAHA RAZUMEŠ
– Ne želim više da živim na ovom svetu.