7 neprikladnih prvoaprilskih šala

1. šala

Ustao sam ujutru, otišao do kuhinje i pomazio majku po glavi. Kada me je pitala “šta radiš, Bogdane”, blago i očinski sam se nasmešio i zavrteo glavom, proklinjući bogove. Zapretila mi je batinama jer imam 39 godina, nezaposlen sam a očigledno se i drogiram, a ja sam joj objasnio da nisam nikakav Bogdan, i da mi se srce cepa što se ne seća čarobnog letovanja u Makarskoj ’78 kada smo začeli Borisa, našeg dragog sina koji je nastradao u nesreći na liniji 601 GSP-a, nadomak Surčina, kada je radeći zgibove u autobusu otkinuo šipku, pao na treći vratni pršljen i izdahnuo sa rečima “čuvajte mi radio Grmeč” na usnama. Kada je počela da mi veruje (a normalno da je počela, majka mi je), rekao sam joj da već 15 godina boluje od Alchajmera, da sam ja njen muž, Miloš Biković, i da ću uvek biti tu za nju. Gorko i neutešno se rasplakala, a ja sam joj gurnuo jedan diazepam u ruku, poljubio je u obraz i tiho i nežno prošaputao na uho “apri-li-li-li”.

2. šala

Bio je to sumoran prvi april, kiša neka udarila, a ja u kući samo flašu kisele i čoko moko. Reko moram se nekako zabaviti, uzmem telefon, nazovem najboljeg ortaka i kažem mu da hitno dođe do mene i da ću mu dati pare za taksi kad dođe. Kako čovek voli besplatnu uslugu, pojavi se on u najkraćem roku. Dočekam ga u mračnoj sobi, sa upaljenom pljugom i “9000 milja” od Željka Samardžića u zvučnicima. “Sedi”, rekao sam mu, “imam nešto ozbiljno da ti kažem. Oćeš soka?” Odmahnuo je glavom, što je bilo dobro jer svakako nisam imao soka. “Nenade”, nastavio sam, “želeo bih da se jebemo.” On se zbunio, ne voli pedere ali znamo se 20 godina, igrali Riziko ko klinci, ja uvek varao, jeo ljudima tenkiće, i sad vidim da mu je baš neprijatno da tek tako rasturimo dugogodišnje prijateljstvo, vidim milion misli mu se mota po glavi, tenzija raste, zacrveneo se sav, i ja da prekinem tišinu kažem mu “evo ti pare za taksi, da ne zaboravim posle”, dam mu pare iz monopola i viknem APRI-LI-LI-LI, vidim da je odahnuo, ja krenem da se smejem, krene i on, cugnemo onu kiselu, opusti se atmosfera, poskidamo se lagano, naguzim ja njega na kraju, svidi nam se, i evo sad smo u Luksemburgu, radimo ko programeri i pijemo Leffe svaki dan.

3. šala

Smuvam ja neku ribu, bila noć 31. mart na 1. april, odemo kod nje gajbi, krenemo se skidati kad ja skontam da je prošla već ponoć i reko do jaja vreme je za šalu. Navalim ja na nju, nije minut prošo, zastanem, sledim facu onako i kažem joj “Tamara, mislim da je otišlo malo u tebe”, ona se trgne, gurne me, krene da urla, otrči u wc, ne razumem doduše zašto, nije to voda u uhu pa da skačeš na jednoj nozi dok ne istreseš. Ja joj uzmem telefon, nađem joj ćaleta u imeniku, nazovem ga i kažem “gospodine, dođite hitno kod Tamare kući, šlogirala se, ne može noge da pomera osim desnu malo” i pravim se da ništa nije bilo. Ona se vrati iz wc-a, i dalje besna, ja joj kažem “ne brini, nećeš zatrudneti, ja to znam jer mogu da predvidim budućnost”, ona kaže ne lupetaj debilu ja reko “evo ako ne veruješ videćeš, znam npr. da će ti ćale upasti svakog momenta na vrata”. Ona mi kaže “idiote ja nemam ćaleta”, i u tom momentu upadne u stan njen dečko, Bojan Ćalović Ćale, švercer bele tehnike iz Kotora i ja viknem APRI-LI-LI-LI. Sad nemam desnu nogu i četiri prsta na levoj ruci, primam invalidsku od 9 hiljada i spremam se za kvalifikacije za paraolimpijadu u bacanju kladiva, fali mi 40 metara do norme.

4. šala

Bio 1. April svetski dan šale 1999 godine, lep dan, ptice cvrkuću, NATO bombarduje, samo kežual. Imao sam jednog drugara pa rekoh sebi ajde da se našalim sa njim, takav je red, možda se naljuti ako se ne našalim sa njim na dan kad je red šaliti se sa svojim bližnjima. Blejimo nas dvojica na nekom placu, tj. nezavršenoj kući nekog lika koji je pobegao u Nemačku. Kažem ja njemu, drugu tom mom „pogodi šta imam u gaćama“, on meni kao „kurac, ali mali“, koji seljak pomislim i kažem „vutru, brate“. Saćemo lepo da se naduvamo i boli nas kurac. Napušili se mi, slušamo Draganu Mirković na tuđem posedu, pita on mene „Jel ovo opasno?“. Kažem ja njemu „MA JOK BRATE TO JE TRAVA, ONA JE ZDRAVA, LEČI RAK, NEMO SI SELJAK“. On se debil napalio, vario svaki dan, eno ga sad na pajdu. Prošao sve droge redom, ni jednu nije propustio, ali si na kraju kao svaki drogoš odlučio za staru dobru pajdaru. Dve puta se skinuo, ali ova treća runda će biti baš teška. Kad god ga sretnem kažem mu „APRI LI LI LI DROGOŠU MALI AL SAM TE ZAJEBAO HAHAH VIRI TI IGLA IZ RANCA“. On se ljuti kao nešto, koji seljak, pa dan šale je, ko se ljuti zna se šta se uvali.

5. šala

Sedim ja u zatvoru, jebiga, da ne davim sad zašto i kako, u svakom slučaju bio sam kriv i jebiga. Dan šale, a u zatvoru ako šta može da održi čoveka to je šala, tj. nije šala jer kakva šala u zatvoru svi depresivni i agresivni po ceo dan, ko ispriča šalu siluju ga bez sapuna, ali evo jebiga 1. April red je da se pošalim sa nekim. Gledam sa kim ću levo, desno, kad se setim da sam u ćeliji i da je tu samo moj cimer pajdoman. On, naime, baš već dugo robija i vrlo dobro zna da šala nije jedino što čoveka može održati u životu u zatvoru, već je heroin jedino što to može. Ipak ova šala nije vezana za pajdo iako je svakako uvek smešno zamisliti heroinskog zavisnika u zatvoru.
Kažem ja njemu samouvereno „Znam kako da pobegnemo odavde!“. On mi jasno stavi do znanja da je zainteresovan za moj plan time što je podigao jedan kapak do pola. Kako je otvorio kapak, ja tako šutnem mali kamenčić i pravo u oko, tap, ispade oko, otkotrlja se ispod rešetke, on se uhvatio za tu gde je bilo oko, drugim okom vidi da mu krv curi, počne da vrišti ZAŠTO SI MI OVO URADIO ŠTA SAM TI JA SKRIVIO ZAŠTO OH ZAŠTO. Pa apri li li li li vaško drogoška, jel ti heroin i smisao za humor pojeo?
Evo me sad u invalidskim kolicima, 4. apriila te kobne 2007. glupi narkoman me izbo nožem u kičmu. Otkazalo sve od struka na dole. Ni kurac mi se ne diže.

6. šala

Ležim ja u kadi ovako debeo ko Đoša, pijem neko govno od limunade i psihički se opuštam pred sutrašnji poslednji ispit, ispit za diplomu. Ležim tako, kaplje ona voda a i dupe mi se nažuljalo na keramiku, stara zgrada jebiga deda dobio preko firme stan, 54 kvadrata GREJNE POVRŠINE pa se ti zajebavaj lutkice moja. Uglavnom, razmišljam kome i kako da priredim šalu jer je taj famozni datum, prvi april. I skapiram. Odem na ispit ujutru, naravno padnem jer sam lenjo i glupo govno koje iako kapira da ga jedan ispit deli od toga da se oseća ponosnim i da mu matorci prestanu kenjati, jer delim sobu s njima bukvalno kad jebem moram devojci pesnice u usta da trpam da ne viče jer keva ima lak san, kao kakav kunić. Ali padnem jebiga. Idem tramvajem kući, opet mi se dupe ojelo, ali sad od znoja ne od keramike i u nekoj od krivina skontam da treba da se našalim sa mojima da sam položio i diplomirao, kud ćeš lepše. Dolazim kući, upadam na vrata ko četvrtaci i derem se ko magarac POLOŽIO BRAĆO I SESTRE RODITELJI! Cika vriska urlici, ćale se popeo na terasu i dere se komšijama JESAM REKO DA NIJE NARKOMAN JEBEM LI VAM KRVNU SLIKU, OKO MOJE DIPLOMIRANI MAŠINAC IZAĐITE NA TERASU DA VAS ZADAVIM ŠTRIKOM! Keva odma u rernu neke kolačiće turila, da se to jede i pije ko nikad. Deda se onako sa štapom dovuče do mene, izljubi me i kaže ALAL VERA POSLE 13 I PO GODINA, ALAL VERA! Seli da ručamo, mene stavili na čelo stola, svi srču supu, bibere i mljackaju, svima lepo i ja reko kud sad ako odem dalje oženiće me reko ajde ja da priznam, usrčem kašiku supe i samo tiho izgovorim aprilili. Ćale pita šta, kevi ispadne pire krompir na pantalone a deda umre. Ne sprdam se, umre jebiga. Imo stent, ja zaboravio da mu doktor reko da se ne nervira ni oko baterija za daljinski a kamoli da ga neko iznenađuje i prepada, srce mu je ko kod kolibrija. I evo, kucam ovo iz kapele 3 dana kasnije, sahranjujemo čoveka, pare za fakultet otišle na grobno mesto i spomenik a ćale se kune da će sledeći drveni krst koji bude nosio nećak Miroslav, biti moj.

7 šala

– Ivana, moram nešto da ti priznam…
– Svih ovih godina nisu hormoni, nego ti smrde noge jer ih retko pereš jel? Pa govorim ja to od…
– Ne, ne, smrde genetski, nama po muškoj liniji svima smrde na kiseli kupus i vlagu.
– Dobro nego?
– Prevario sam te.
– A?
– Izvini. Jednostavno nisam mogao više da izdržim pukao bih.
– S kim?
– Taša, mala konobarica.
– ZNALA SAM MAMU TI OLOŠKU JEBEM, SAMO JE BITNO DA IDE U SOLARIJUM! Ali boli me baš kurčina, i ja sam tebe. Sa tvojim ortakom, Bidžom.
– Hahahahaha aprililili ja se sprdao bre ne bi ja nikad ljubav moju heheheh.
– Uh… Au… Sad… Kako…
– Ivana?!
– A sjebo si me, nisam znala da je šala…
– A ložiš me…
– Ne…
– Jaoj kurvo, jaooo, znao sam, sve sam znao osetio sam nekako, kako si mogla sam…
– Hahahaha sprda te Ivanka tvoja.
– ? smile emoticon
– Nije sa Bidžom, sa Đapetom je.
– ??? Ivana zašto mi to radiš?!
– Koje?
– Sa Đapetom?!
– Ma nisam stvarno šta si se primio…
– Uh…
– Sa Ducom sam…
– Uništavaš me sa šalama, nemoj više molim te ne znam šta je stvarno šta nije, ubijaš me.
– Hahahaha ložana, igramo se.
– Ček sad stvarno? Aj ozbiljno dosta
– Ma da…
– Ivana ne mogu više ubiću se cepa mi se ličnost.
– Jako me je dobro jebao Duca…
– Ok sad stvarno…
– Aprilili prevarila sam te na početku veze samo sa nekim nepoznatim likom.
– Ne mogu više! ŠALIO SAM SE ZA SVE MOLIM TE PRESTANI!
– Jel imaš broj od svog cimera heheh.
– IVANAAAAAA!

(Zvuk pucanja prozora i pad na krov MB taxija, taksista izlazi napolje O JEBEM TI SLINU I MALINU TAMAN SAM ZADREMAO)