3 OK načina da ubijete ženu

Nema kraja ljudskoj gluposti. Provereni recept za višedecenijsku mizeriju je 1. zasvrbi te među nogama; 2. nađeš o šta da počešeš; 3. zaključiš da je najbolje da potpišeš ugovor koji ti više ne dozvoljava da ideš i daješ damama da ti češkaju. Kako se to dogodilo? Je li to evolutivni bag, kao kada te mozak nagradi dopaminom jer se daviš u šećeru koji ti više šteti nego koristi? Ili je to kulturološki idiotizam, nalik pojedinim religijama? Problem je: bag nije, jer treba imat đecu, a žene neće bez ugovora. A nije ni kulturološki fejl, jer ovakav vid ugovora poznaje svaka kultura, bila izumrla ili tek na svom svitanju. Razmišljali smo šta ćemo kada i nas stigne, a krenulo je, 90% redakcije poženjeno, slava im. Jedna opcija je da uživamo u onih prvih lepih par godina, i onda fast forwardujemo do krize srednjih godina. Ali i za to treba kinte, a deca troše pelena ko da ih jedu… Mislimo da smo pronašli kreativno rešenje, kakvo nam i dolikuje.

 [typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]protok svraba za života[/typography]

1. Servirati hladno

iliti [typography font=”Waiting for the Sunrise” size=”24″ size_format=”px” color=”#c4630e”]GOSPODŽA[/typography]

Ustani. Skuvaj kafu (sebi i njoj) te kreni da se osereš. Cupkaj 20 minuta pred vratima pošto ona cedi mitesere. Jedi hladne ostatke od mekike od utorka. Zapali cigaru. Ugasi cigaru jer joj smeta. Obuj jednu cipelu. Traži drugu cipelu 20 minuta jer je strateški dresirala kera da bude nenormalan. Otidi na posao. Odbij joj poziv u 09:37h. Telefoniraj sa njom od 10:00h-13:30h jer “šta ti misliš ko si ti, da ti meni odbijaš poziv”. Telefoniraj sa njom opet u 15:00h, jer joj treba aparat za espreso od 1500 evra. Telefoniraj sa njom opet u 15:20h jer večeras moraš da sediš kod kuće da čuvaš psa, ona ide sa drugaricama od 21h. Napusti kancelariju u 16h. Otidi kupi cigare, mekiku za večeru, malo jačeg kanapa i macolu sa drškom od 110cm. Otidi kući. Pozvoni na vrata. Čim otvori, zafrljači joj macolu na kanapu u glavu. Gledaj fudbal. Jedi mekiku.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]stani pred ogledalo i pokušaj da napraviš ovu facu[/typography]

2. Milo za drago

iliti [typography font=”Waiting for the Sunrise” size=”24″ size_format=”px” color=”#c4630e”]FRIGIDNA[/typography]

Zovi kuma Bicu i vidi za one doseljeničke rave što je pričao. Uzmi 2-3 komada, ako nemaš odakle sačekaj pa prištedi, vredeće. Uzmi neku motelsku sobu. Uredi da ti žena slučajno tu naiđe. Neka je Bicina žena pozove i kaže da ga je ostavila, da je uzela sobu u motelu i da joj treba rame za plakanje. Gledaj da u trenutku kad ti žena uđe u motelsku sobu bar nešto visi sa ventilatora, dal jedna od kurvi, dal čarapa i kravata. Dodaje na tenziji. Kada počne da vrišti i kuka, grdi, kune, gađa i beži, navuci pantalone i za njom. Probaj da se praviš da ti je žao. Ona će hteti da ode kod drugarice ili kod svojih, ti klekni na sred ulice i pričaj joj o danu kad ste se upoznali i o tome kako se cveće svakog maja praši, a ona ti nije dala od 2007. Ovde si sam, MORAŠ urediti da pristane da pođe kući sa tobom. Obećavaj kule i gradove, počini neku romantiku usput, i predloži joj toplu kupku, pa ćete posle pričati. Sipaj joj mirišljave soli da se opusti i zatvori oči. Voda neka glasno teče. Otidi po toster. Uštekaj ga u utičnicu za fen. Spusti ga u kadu. Vrati se u motel da utrošiš plaćeno.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]nemoj skup motel, u inat[/typography]

3. Halal

iliti [typography font=”Waiting for the Sunrise” size=”24″ size_format=”px” color=”#c4630e”]KOKOŠKA klasična[/typography]

Otvaraš oči. Nešto je čudno – tišina. Otrčavaš u wc da iskoristiš. Sedaš na šolju, bacaš sve novine i sve proizvode sa slovima na njima iza sebe u kadu, da ne vidiš i ne čuješ ništa. Udah: puštaš govno, a pred očima ti plešu divlji jednorozi. Kakav redak blagoslov – srati u miru. U tom trenutku zvone fiksni, mobilni, interfon i mikrotalasna. Čak ti se čini da neko i lupa na prozor, ali to je čudno, s obzirom na to da živiš na četvrtom spratu. Ma ne jebe ona zakon gravitacije: stvarno lupa u prozor od spavaće sobe, vidiš sa šolje, i pravi panične grimase. Taman kada si pomislio da nije kod kuće. Stavljaš smotuljak papira med guzove, obrisaćeš ljudski posle, i ideš da joj otvoriš prozor sa smrknutom facom. “Nemogudaverujem, komšijagoran, znaš ženagaostavila, hteodaizbacidušekkrozprozorukontejner i, tebedošodazove, jamukažem HAHAHA mamojmužsevikendompreosamnediže, i….” priča ona dok ubacuje kroz prozor u stan prvo noge, pa glavu, pa ruke.

Priča i dalje i prati te kroz kuću, dok ti otvaraš redom: mikrotalasnu, ulazna, i podižeš telefon. Ništa od kenjanja na miru. Ništa od bilo čega na miru. Ikada. Kad je bio poslednji put da se oprao zube bez da moraš da ispljuneš pastu jer te neko anketira 24/7? “Kojamičarapaboljeidesaovomčarapom, hahasvaštaodmene, pavaljdaista, xixi”. Da. Hihi. Istina, nije ona kriva što je i telefon zvonio, i što je neko bio na ulaznim, i što tamagochiju iz ’97 odjednom više nisu prazne baterije, jebo ga uskrs. Ali realno, kriva je. I dosta je bilo. Izaberi pogodan trenutak. Kao kad odlažeš ejakulaciju, pusti da ti se baš nakupi. Uzmi čaršav sa bračnog kreveta rukom iza leđa, uhvati je za potiljak kao da želiš da je poljubiš i pogledaj je duboko u oči, i na frku joj gurni čaršav u usta. Nastavi da guraš. Nastavi. Nastavi… Kad više nema čaršava ne moraš nastavljati, i možeš da se odaljiš 2 metra i diviš se svom delu. Priđi joj ukočenoj, sa rukama u vazduhu i širom razrogačenim očima koje zure u tačku, i šapni joj “opraštam ti”. Idi oseri se.