7 tipova cepača drva

Došlo je proleće što znači da već treba misliti u kom kafiću treba provesti radno vreme od 2 do 7 kako bi šacovali još bele zimske batake i kako rasporediti tri kafe i dva piva u celo to vreme i sve to ukalupiti nekako sa ovih 212 dinara ostalih od vikend napijanja.
E pa ne braćo i sestre radikali ne, proleće je, vreme je već da se misli na drva! Na kakva drva pitate se sa pravom vi navikli da vam gradska toplana greje dupeta a ja vam kažem i zaista vam kažem pa na drva za zimu, jer biće zima još gora uuu Indijanci se spremaju već tri godine hehe. Jer pravi domaćin – Radoš Bajić sa sinovima i bratučedima negde od maja kreće bar da skuplja pare za drva, slavu, i moguću poplavu jer zna se da drva treba prvo da se dobro prosuše tokom godine da ne bi zimi cvrčala u šporetu – više kalorija tako imaju. Pa tako, kada dođe taj lepi oktobarski dan u junu pa se u skadu sa srpskim tradicijama okupi ceo komšiluk da pomogne u ovoj lepoj tradiciji cepanja mogu se razlikovati nekoliko vrsta cepača, hijerarhijski postavljenih. Pa da počnemo:

Cepač početnik

Mrljavo još to. Bez obzira dal je krupno il mršavo. Može da bude ko od brega odvaljen al šta vredi kad nije užigan: to nabačeno belo meso kreatinom je isto ko i piletina tovljena: ništa, šuma, lebac onaj meki mekdonaldsov, memorijska pena bez pamćenja na mančmelou. Zeleno to, odma mu izađu žuljevi, preseče ga pivo u stomak, prikenja mu se, izgori ga sunce, padne mu trupac na nogu: jao ne na ovu levu vrlo kvalitetnu patiku pa stalno zagleda i svlači čarapu da vidi ozlijedu.

Brzo odustaje a i bolje i bezbednije po sve, pa ga pošalju po piće il kafu da donese il da izveštava šta radi Đoković. Može posle da pomaže oko utovara ili slaganja. Pojavljuje se u vidu drugara iz strogog ali najstrožeg centra grada koji se ponudio da pomogne jer je mislio da je to pola sata posla pa ćemo posle da pijemo ili koga si pozvao da mu se osvetiš za ono što te pri upoznavanju na urbanoj žurKi dvijema podozrivih ženskih urbanih čeljadeta predstavio kao ovo je Mirko on voli da cepa drva i da jede pečen krompir iz rerne. Volim pa šta. Dolazi namirisan u nekim bermudama i dresu nekom šabanskom svilkavom, naočarima za sunce i stavila pederčina kilo ulja na kosu – telefon od 600 evra odlaže idiot na panj pored – samo da ispratim Linc – Salzburg za dve iljade. Užigani iskusni cepač odmeri ga jednim pogledom ohlađenim kao pivo do motora u hladnjači. Mirne duše prepuštaš ga sulptilnom podjebabanju kolega.

Cepač obični

Prosijek, izbegava čvorove, veći napor, neprimetan, al odradi kakav takav posao. Njegov moto je: o-pu-šte-no, zna da se zapriča i po malo da zabušava. U suštini smara ga da cepa al ajd da pomogne komšiji i da popije i pojede nešto a i malo zebancije nije na odmet – šale nikad dosta. Inače, postoje različite podvrste cepača običnog, šaljivdžija, izvlakač, muljator… onaj koji podmeće zajebana drva drugima… Šaljivdžija često dolazi u obličju sredovečnoga komšije kojem je glagol cepati pravo neiscrpno blago za seksualne aluzije koje, jelda, proističu iz ovog glagola: HAHA cepaj, cepaj Milinko, HAHA kako cepa ovaj Milinko, jel se cepa ova tvoja Milinko? mislim, drva jel ti se lako cepaju HAHA Milinko, cepaj, cepaj Milinko neće ništa da ti škodi HAHA Ej Milinko, čoveče, ostavi tu sekiru, šta ti je, jao ne Milinko, šalio sam se, Milinko, Bajazite, brate, zlikovče… agrhh
Izvlakač je onaj tip koji otrpilike iscepa tri panja do večeri, on uvek ima neku priču, uvek nešto važno mora da kaže, zabode sekiru u panj pa raspreda o Šešelju o Arturu Rembou o ulju za motor, ma o bilo čemu samo da ne rokne sikirčetom još koji put u panj.
Muljator je malo bolja verzija izvlakača, on i icepa nešto al samo ona mazna drva bez čvorova čim naiđe na malo zajebanije drvo kulturno, u stilu profesionalnog mufljuza, odnosno Dušana Bajtovića, prebaci upredeni trupac kolegi do sebe, Milinku mučenom.

Bukva lover

Ovo je redak tip cepača. On ustvari i nije pravi cepač, on je druid i ne znamo kako je dospeo ovde. Prikriveni zaljubljenik u drva i njihovu zlatastu boju i opojan miris: dendrofil, poetska duša, bard Harmoniks, u njemu je još živ duh Starih Slovena koji su opštili s drvima, drvećem, granama i šumom kao takvom. Svako iscepano drvo celiva, digne ka nebesima i uzvikne Dažde bože dar tebi pridiže Mstsislav bukva lover ovdašnji oprost daj jer sam drvcu mnogu danas učinio. Potajno miriše rasečene cepanice bukovine i liže smolu sa njih. Benigan tip sklon napijanju i setnim mislima dok pevuši Pomoravski su vrbaci iznad njene kuće sakriće me granje sakriće me lišće, peca na Moravi sa Dragojlom i uzgaja autohtone sorte sremuša i arhipičoke. Na kraju posla samo nestane negde.

Master of cerovina

Apgrejd cepača običnog, kada two-handed axe konačno možeš da koristiš kao one-handed, tj.
kad jednom rukom pridržavaš drvo da ne padne s panja a drugom sekirom cepaš, otkidaš deo po deo, kao sir da sečeš. Posle toga otvaraju ti se različite opcije: javnog nameštanja stojka dok prolazi komšinica, uz onaj džukački poduži pogled za njom, bacanje lascivnijh komentara, otvaranje piva sečivom sekire, ne moraš da nosiš gloves više i time dobijaš na deksteritiju, više pite možeš da pojedeš, a imaš i pravo da navrćeš pivo dok pezenti utovarju cepanke u kolica bez da ih primetiš a kamoli pomogneš. Konačno dobijaš mogućnost za kreativno proširenje psovki: od neće da pukne majku mu do neće da pukne majku mu jebem čvornovatu krvavu sluzavu u pičku da mu jebem vidi mezgra kakva je vlažna ko PIČKA, pa da rascvetalo se kad ga majstor udari jel da ti liči ovo drvo na pičku? Počinješ kapslok sve više da uključuješ, sablažnjavaš decu masnim flekama i uzvicima Navratilove pri okretanju panja na ušice, podriguješ na golubove i pišaš naravno odmah tu uz banderu il domaćinu na ogradu jok će ideš do vecea nisi ti Milinko neki mučeni.

– Vidi onu pičku, uh kako je dobra, nagno bi je preko cirkulara, na pola bi je precepio!
– Brate, ono tetka Dobrila, ima šeset godina i stošeset kila, šta pričaš?
– Ne znaš ti sinak ništa, pravi cepači ne biraju, one se sad najbolje jebe VERUJ MI!
– Ok, kako god.

Čvor seeker

Naredni stupanj u hijerarhiji cepača. Dok je master ipak usredsređen na sebe i kako da postigne što veće džukaško ponašanje, cepači iz ove klase imaju šire poglede i može se reći da su pravi profesionalci, iz klase paladina cepača. Sekira se zaglavila u dozemak? Zajedno sa nogom Milinka? Pa to je našem seekeru glavna poslastica! Hitrim skokom preskače gomilu ispred sebe koja je inače najveća i eto ga tu da reši jednačinu čvora. Ali ne on ne cepa do kraja on samo rapoluti otkloni razlog zaglavljivanja a šegrtu ostavi da se bakće oko daljeg sitnjenja i previjanja Milinkove noge. On je uklonio čvor kao elitna jedinica šiptarsku karaulu pa posle nek se dalje bakće pešadija sa običnom šiptarijom. Ovaj level podrazumeva veću dozu ozbiljnosti manje seljačkog ponašanja i naginjanje ka domaćinskom ponašanju. Pored toga on zaštitnički savetuje gde udariti i kako, pri tom ne libeći se i da sam uzme stvar u svoje ruke za razliku od videćemo, poslednjeg stupnja u razvoju cepača.

Ovaj level u suštini završava največi deo posla. On cepanje shvata veoma ozbiljno. Ne, ne možete da pozajmite njegovu sekiru to je specijalna iz vojske, gluvara, zelena teži osamnaest kila ima plus tri na demidž i minus jedan na brzinu.
On zaista ovo shvata ozbiljno i požuruje da se što pre završi, glasa za Dss od devedesdruge i kupuje redovno Politiku.

Domaćin

Ili moderno timlider jebo nas Fijat sve. Ovaj domaćin nije nužno onaj kod koga se cepaju drva, već mu dođe više kao domaćin na svadbi. On je prekaljen, on zna, on jeste, možda nije u naponu snage ali je najbolje koristi. Level domaćina se vrlo retko postiže pre četrdesete godine. On je već ozbiljan ali zna kada treba i opustiti situaciju kada dati obroka raji, kada se našaliti, kada podviknuti. On ćuti. On zna koliko je ćutanje bitno u uspostavljanju hijrarhije. On je Tihi jebiga on je Rade Marković on je Šon Koneri. On određuje dokle će trajati rad, kad je odmor, da li prekidati danas zbog kišice, i gde konačiti. Dobro ovo za konačenje sam pretero spava svako u svojoj kući al dobro zvuči: konačiti.

i na kraju šta sve to vredi bez…

…Drvosera!

Posle Cepača biginera, Cepača običnog, Master of cerovine, Bukva lovera, Čvor seekera i Domaćina posednji level u hijerarhiji cepača drva. Ustvari to je umirovljeni, što kažu Hrvati, cepač. To su sada postali matori čarobnjaci koji više ne uzimaju sekire u ruke, eventualno samo wooden stuff koji stoje sa strane i hiluju (mada često pogreše pa ustvari dođe do kontra efekta) imaju abiliti da prepoznaju gde puca vuden golem i daju kvestove gde i kako udariti. Ipak kvest koji najčešće daju je da im doneseš neki napitak, obično zlataste boje.

Drvoser – Ne bre mali tu, jao vidi kako udara, vrhom bre vrhom, sad okreni na ušice, ajd, ajd, pa jebem mu jel ne možeš dva puta u isto mesto da pogodiš, vidi šta radi! daj čiči da ti pokaže… (uzima sekiru u ruke, sprema se da udari al u tom stiže snajka)
Snajka – Čika Drvoseru stigla kafa i rakijica, može?
Drvoser – (odlaže sekiru) I pivo? hehehe A može, može, idem, ajde mali icepaj to, al kako sam ti ja reko…