Vodič za polaganje ispita (za koji nisi učio)
Dakle, opet se dogodilo. Ne da nisi pipnuo knjigu, nego nisi ni video kako izgleda profesor. Ne samo da si živeo po julijanskom kalendaru, nego si lupio ignore na poslednjih par meseci… A dani su se i pored toga uporno smenjivali s apsolutnim bolom u kurcu za tvoje noći provedene s PES-om, u kafani ili među sisama. I naravno, neizbežno je stigao i taj dan D. Budiš se, a najbliže sisama što ti je u vidokrugu su dve zgužvane pakle pljuga jedna pored druge.
„Čekaj, ja ne pušim…“
Pa nismo rekli da su tvoje pljuge.
„Pa čije su?“
Otkud znam, možda od onog komšije što te svaku noć dahćući gleda kako spavaš pijan.
„Molim?!“
Kakve veze ima uostalom, to je bilo juče, okreni se današnjici, ovo je tvoj veliki dan! Moraš u njega ući smireno, mužjački, kao da znaš šta radiš, u tome je ključ! Dakle, prvo promuljaj muda i uhvati se za bobana. Malo rukovanje s predsednikom za dobru karmu tokom dana. Sve na mestu?
„Jašta.“
Dobro, opusti se, namesti malo levo-desno, oseti sve lepo, poduhvati…
„Umh, nije loše… Ali brate, nekako nije isto kad mi ti pričaš šta da radim.“
Nema veze, ionako si sad pokvario magiju. Ajde, ustajanje, pravo u kupatilo, moramo sad na brzaka da te učinimo reprezentativnim. Zajebi brijanje, sada je in mačo brada od tri do šes dana, ali kosa mora da bude čista, tu nema zajebancije.
„A nisam je prao nedelju dana, gde ću sad, već je pola deset!“
Ništa, moraćemo prečicu: uzmi cimerovu mašinicu, pa na nulu.
„Brate, znaš šta on njome brije, nema teorije!“
Pfff, idi onda tako, šta me boli kurac. Al meti makar malo parfema. I uzmi cimerov, taj tvoj Pako Raban jedino valja ako hoćeš da nekom okineš sećanja na gostovanje Nina u diskoteci „Roktum“ u Zapregama kod Knjaževca.
„OK, ček da vidim… Aha, još spava, dobro.“
E sad – dres for sakses! Kvalitetna odeća je znak samopuzdanja, a ako je sa stilom uklopljena, to je znak i da zaista znaš šta radiš. Znači, najbolja šulja, džemperče preko, kragnica i rukavi vire, može farmerke ako su cimerove opeglane, ali mojne kargo i begi i ta hiphop sranja, patike samo ako su čiste ko da ih je sada zapakovao mali Čeng – inače cipela glavu čuva i ispit polaže. I naravno, kaput ili mantil, ko gospodin čovek.
„Čekaj, jel ovo ona emisija gde gejevi daju stilske savete strejt likovima ili vodič za polaganje ispita? Alo, moram da idem!“
Dobro, pametnjakoviću, ali nemoj posle da me pitaš šta da radiš kada uđeš tamo a svi skoče pod klupe jer izgledaš ko taliban koji pod vijetnamkom krije kanistere azotnog đubriva i improvizovani detonator. DRES FOR SAKSES!
„Dobro, ne viči, probudićeš cimera pa neću moći da mu maznem lone… Čekaj.“
Imaš tri minuta. Zube ćeš da pereš usput.
„Brate, čime ću da isperem usta?“
Guaranom. Četkicu ćeš posle da baciš, ionako izgleda kao da je bila rekvizita u Ful Metal Džeketu. Ajmo.
„Dobro, evo, napolju sam. I šta sad?“
Sad, trk ka fakultetu.
„Dobro, idem na dvaesšes, to mi bliže od trole…“
Alo, dečko, kakve dvaesšestice kake kurac trole? Jesmo rekli TRKOM?
„TI si rekao trkom!“
Pa je l’ ovo moj vodič ili tvoj? Mislim, ako ti znaš kako da položiš ispit za koji nisi učio, šta onda radimo ovde?
„To se i ja pitam!“
Nije sad vreme za pitanja, nego za odgovore. A ja imam odgovor: TRČI! Petnes do deset!
„Aupičkumaterinu! Ajmo!“
Tako… Fizički deo je ključan za uspeh. U zdravom telu zdrav duh! Moraš da budeš telesno spreman da bi položio ispit na tarzanski način! Ajmo! DULE SAVIĆ! ROBERTO DUENJES! GIDRA BOJANIĆ! NAPRED OBILIĆ!
„Uh… aj ćuti malo… pant“
TRČI, FORESTE, TRČI! TRČI SVOM SNAGOM! TRČI KAO ŠTO NIKADA NISI!
„Pant… mrzim te…“
TRČI KAO DA TE GONE ISIDORA BJELICA I SRBIJANKA TURAJLIĆ, JEDNA DA TI POPUŠI DO BALČAKA A DRUGA DA TI JEDE MAJONEZ S BRADAVICA, TI BIRAJ!
„Aaaa… užaaaas… AAAAA“
TAKO JE! CEPAJ! Iha, ovim tempom stižemo taman na vreme. Računaj da profa kasni 15 min, pa priprema papira, prozivka prijavljenih ALO NE POSUSTAJ SADA, TU SMO PRED ZGRADOM FAKSA!
„Brate… stepenice jebene…. pant… vazduha“
Alo, trebaš mi prisutan, sad ide tvoj veliki trenutak… NE BACAJ PEGLU SAD!
„Guaranaurrrkkkk… pastaaaauuurghhhh…. na prazan stomak…“
Okej, moraćemo da improvizujemo…Aj skloni se od toga što si ispeglao i obriši vlažnom maramicom ako ima nešto po tebi…
„Otkud mi bre vlažna maramica, je l’ ti ja ličim na Boška Jakovljevića?“
Pa ličiš malo, tako obučen. Dobro, nema veze, zgrabi flašicu vode od prve kolegenice koja prođe i isperi džemper. I usta.
„AUUU STOTIMAJKIJEBEM!!!“
Šta bi?
„Šutnula me u muda… ajoj… Polila vodom… grc…. i pobegla vrišteći…“
Muškarčino! Ok, sad polako priđi vratima amfiteatra. Dobro, možeš i tako puzeći, ne moraš da ustaješ.
„… Dobro, i sad sam na vratima amfiteatra… Na kolenima… I svi gledaju u mene.“
Odlično, odlično. Sad uđi – dobro, ili upuzi – unutra kao da ništa nije čudno. Moraš da deluješ samopouzdano! Tako si i HTEO da uđeš, ti si pravi mužjak!
„Svi me gledaju ko debila… I gde idem?“
Do prvog slobodnog mesta, tamo ćemo da smislimo šta dalje.
„Svi me i dalje gledaju.“
Boli te kurac za njih. Samo samouvereno.
„I profesor me gleda. U stvari, sada me pita nešto.“
Šta te pita?
„Ne čujem od bubnjanja u ušima. Mislim da mi je pritisak probio 200. To i toliko me je blam da je ceo prvi red amfiteatra u opasnosti da implodira od transfera.“
Nema veze… Sad ćemo to da sredimo: pravi se mrtav!
„Umf.”
Tako, dole, pravo na facu! Vidiš da nije teško!
„I fta ćemo fad?“
Čekaj da se svi okupe oko tebe i da te iznesu. Neko će već zvati hitnu. Eto, USPEH!!!
„Kako bre ufpeh??? Zavrfiću u bolnici ni kriv ni dužan! I i dalje neću položiti ifpit!“
Ali imaš medicinsko opravdanje – i pun amfiteatar svedoka – da ti je pozlilo! Ako to nije vredno odlaganja za drugi rok, ništa nije! A znaš kako kažu – odložen ko položen! Biće tu malo papirologije, moraćeš malo još da se cimaš, ali vidiš, sve se završilo kako treba, je l’ da? Dobro, kapiram da ne možeš da mi odgovoriš sad jer ti profan upravo daje usta na usta… Augh, odvratno… E, izvini, ovo stvarno ne mogu da gledam. Vidimo se u sledećem roku!
