Uvod u alternativne cave – ribe u starkama
Prilikom tarzanskih pustolovina, valja se svuda zavući, sve ispitati, podići svaki kamen i pojebati sve što se ispod njega nalazi. Pred tobom je uvod u svet ribica iz padavičrskog miljea. To su one ribe koje znam da bi jebao, ali tripuješ kriterijume pred ortacima. Potpuno nepotrebno, jer ta stvorenja, iako sede na travi i nose neverovatno ružnu obuću, pogađaš, imaju pičku. Sve predrasude o sektaštvu, narkomaniji i prljavštini odmah ostavi iza sebe, jer majku mu jebem, i treba da si Tarzan, ali nemoj biti majmun. Nepravoslavnu ribu takođe možeš da jebeš, pajdosa ima svuda u različitim pakovanjima, a pičetina o kojoj je reč miriše kao i svaka druga, na kupke sa ekstraktima svakojakog voća koje ne raste u Srbiji, parfem dobijen na poklon od keve za osamnesti, i eventualno pljuge i pivo.
Stiglo neko novo vreme, nešto se izbagovalo, pa opet nije blam biti roker ili tome sličan kurac. Žene kao žene, uvek pratile modu, od neolita pa do danas. Baš zbog toga bi trebalo da se pozabaviš ovim pitanjem, jer materijala ima, a biće ga sve više. Evo nekih stvari na koje bi trebalo da obratiš pažnju:
Ciljna grupa
Ko su te cave? Umeš da ih prepoznaš, ali šta se krije iza kosa ofarbanih u crveno i šarene/tamne odeće. To su ti ribe koje su do pre dve tri dine bukvalno išle na snimanja emisija Sanje Marinković, ali ne zbog para, već zato što im je to bilo kul. Ponavljam, moda, trendovi, Jevropa, poslednja šansa za iskrom blagog mladalačkog buntovništva, i eto ih – sa posela u malu salu SKC-a, brže nego slovenački proces tranzicije. Na čemu si, lako se da provaliti. Ako složi tupavu facuna pomen Kerija Kinga ili nekog soft rok pedera za kojeg se pročulo, ili krene da zbunjeno klima glavom praveći se da razume o čemu pričaš, to je to, odigraj pravilno i jebaćeš. Čast iskrenim izuzecima, ali za takve ne pomaže ništa pročitano, takve ćeš jebati samo ako si džek.
Muzika
Cela priča oko alternativnocavstva se vrti oko muzike. Različitih vrsta muzike koja se retko, ili nikada prikazuje na TV-u. To jeste glupo, zaista postoje ljudi koji definišu sebe na osnovu muzike koju slušaju, a ne na osnovu tima za koji navijaju, mašinske u koju su išli ili omiljenog rendžera. Jebiga, tako je kako je, mojne da te to tangira. Iz kola ti cepa haus, kuneš se u pokojnog Tošea, drkaš na Rianu i Bijonse, koga zabole? Kao neko ko je proveo adolescenciju u mraku padavičarske priče, i kao neko ko poznaje ljude koji su u istom mraku bili još kada niko ne bi rekao da će Steaua jednom postati šampion Evrope, saopštiću ti sledeće: NIKO OD TEBE NE TRAŽI DA BUDEŠ STRUČNJAK, PONAJMANJE TE CAVE KOJE BI DA JEBEŠ.
Tako da sortiranje švedskih det metal bendova u sirovu ili melodičnu kategoriju i demo izdanja Gorementa ostavi čupavim njuškama koje su se time zamlaćivale ranije. Oni, odnosno mi, jesmo ti konkurencija, ali ništa veća od najboljeg ortaka ili lika koji je DJ na splavu. Dakle, samo osnove. Par obilazaka rupčaga poput KST-a, jedna poseta liku koga ste kao klinca zvali Sekta uz još jednu posetu baji sa trećeg sprata koji zadnjih pet godina sa ne mnogo uspeha guli akustaru. Čisto da ne moraš da izbegavaš spiku, a od tebe kao Tarzana ne očekujem da razglabaš sa ribom o muzici, već da odmah pređeš na stvar.
Stajling i ponašanje
Usklađivanje svog imidža prema želji subjekata koje bi da jebeš je uzdizanje pičke na pijadestal i jedna u potpunosti netarzanska akcija. Zajebi lance, katance, sektagrame, karirane košulje ili pederske kačkete poput onih iz četrdesetih. Makar bio i u rusinskoj nošnji, budi opušten. Ne, još bolje, budi usiljeno opušten, nek svi vide koliko si opušten i koliko to forsiraš. Sve uz osmeh, sve spontano, sve može, imaš šemu za vutru iako nemaš, nije ti problem da se cimaš iako nikako nećeš ustati, ne brini, neće ni one. Imaš u sobi zastavu radikala ili si svojevremeno bio vokal u naci pank bendu, tiću, ti ne mrziš druge nacije, fokusiraš se na neprofitabilno stvaralštvo i boli te kurac za pare, nemaš ih i ne trebaju ti, glumatanje tog stava možeš da primeniš kada dođe vreme za dopunu piva i taljenje za ket. Da ne davim mnogo, pohvataćeš i sam, u osnovi različita spika od one koju si prodavao sisatoj Jeci grobarki, “držim pola Čukarice, nalupao sam šamare Džoniju BBRS”.
Najbitnija stvar – budi Lemi
Pička je pička i jebaćeš ako si džek. Makar cepao Armani košulju u kafani uz depresive Ace Lukasa, jebaćeš isfoliranu studentkinju Filolškog/Filozofskog, pa i skroz TRVE ribu koja slika, svira tri instrumenta, prati black metal bendove sa Balkana za koje ni ja nisam čuo, a za samo dve crvene ume da se obuče tako da izgleda kao boginja, kakva god da je, jebaćeš ako si Lemi. Ne moraš da sviraš bas ni da budeš frontmen benda veličine Motorheda, ali treba da se ugledaš na čoveka koji je pojebao više riba nego što je Panini odštampao sličica. Lemi je jebao posle svake svirke, a svirao je bezbroj puta. Lemi je naguzio sve monahinje u manastiru Pokajnica kod Velike Plane, Lemi je uletao šeicima u hareme i cepajući žestinu rotirao islamsku pičetinu, Lemi bi sa svojih šezdeset i pet naguzio sisatu frizerku koja ti pevuši hitove Goce Tržan na uvce dok te unakazuje mašinicom, samo kad bi hteo da se cima do Male Moštanice. Princeza Dajana nije poginula u saobraćajci, Lemi ju je ubio od kurca. Budi muškarčina, budi šmeker, budi Lemi, cepaćeš gaće pogledom.
Dublje u problematiku ćemo ući nekom sledećom prilikom, setite se Lemija, i jebite jako, brutalno, tarzanski kurčinom u pizdurinu – ma koja zika gruvala u pozadini.
