Kako pijan doći kući a ne ogrešiti se o zakon?
– Krrrrrčmaaaariiiiceeeeee još viiiiinaaa naaatočiiiii, daaaa piiijemooooo sve dok traju noćiiiiii…
– Nema bre više vina, zatvaram kafanu, je l’ treba inspekcija da mi udari plastelin na radnju jer sam prekoračila radno vreme. Imate li vi kuće i žene, nesrećnici, pijete od pola 4 popodne?
– Imamo, gazdarice, zato i pijemo, da se tako duhovito izrazim.
– Ajde, ajde, man’te se duhovitosti, platite račun pa šlus.
……..
– U raaanu zoooooruuuu, zooooruuuu, zooooooooruuuuuu, kaaaad svaaaane daaaaaaaan, jaaaaa ideeeem kuuuuućiiiii… Jovo, jebotebog, mi stigosmo do tvoje kuće.
– Paz stvarno. Čini mi se da je bliža neg sinoć.
– Moguće. Aj pa tako, odo ja da vatam noćni a ti mi budi dobar pa se nalazimo opet sutra na istom mestu.
…….
– Šta bre to zdiba tamo, ne mogu autobus da pokrenem, je l’ to neko pros’o 20 kila džibre ili je ušao Velja Ilić? Alo ti što se klatiš, jesi ti to pijan?
– K’o dupe.
– Pa šta misliš, da ću tako pijanog da te vozim i sutra popijem otkaz. Jesi ti čuo za novi zakon – pijanim ljudima je zabranjeno da ulaze u vozila GSP-a, kao što je Nirvana zabranjena za Srbe i pse. Aj beži napolje pre nego mi se ispovraćaš po podu, to posle treba neko da riba.
– Gospodine, ja nikad ne povraćam kad pijem, to je greh prema piću. Mogu da bljujem od brokolija ili jutarnjeg izgleda moje žene, ali od Banatskog rizlinga nikad.
– Zabole me, izlazi ili zovem komunalnu policiju. Ajde bre čoveče, remetiš mi red vožnje.
– Ali ja živim kod Cvetkove pijace, kako da stignem do tamo?
– Ne zanima me, marš napolje!
……..
– Beeeeeooograaaackiii maaaaliii piiiijaaac poootooopiiilaaaa Saaaaaavaaaaa…
– Dobro veče želim.
– Dobro veče.
– Da li to mene moj sremskokameničko-horejšiokejno
– Cenim da sam više kao Uglješa, ali da ne ulazimo u dublju analizu.
– Da li ti znaš, građanine, da prema novom zakonu o saobraćaju ne smeš pijan da se krećeš trotoarom i prelaziš ulicu?
– Ne znam, druže, ja ti to slabo pratim, polagao sam na tristaću svojevremeno, pao na poligonu i posle me mrzelo a i popio sam jedno 10 automobila za života, da se ne lažemo.
– Građanine, pošto si u vidno alkoholisanom stanju, odmasadaodma ću ti pisati kaznu, tako mi policijske značke.
– Ali, druže…
– Nema druže, sveti zavet dat Dačiću se mora poštovati, propisi su propisi, ne smeš da piješ ako aktivno učestvuješ u saobraćaju i tačka.
– Ali do juče sam mogao da se teturam do kuće i niko me ne bi dirao.
– To je važilo juče. Uostalom, neću da se raspravljam s tobom, budžet se nekako mora popuniti, zato postoje kazne. Evo, napisao sam ti, a sad vataj neki taksi i pravac kući.
……..
– Dobro veče, ja bi’ do Čingrijine jednu vožnju.
– Može, ulazi… ČEKAJ! Je l me to vara moj instinkt neizbaždarenog taksimetra ili si ti to olešen od rakije?
– Vara te, olešen sam od špricera. Nebitno, ja bih vožnj…
– Ma beži bre tamo, treba da te vozim pola grada da bi mi se onda žalio kako imaš još samo 100 dinara i da ti to treba da unuče vinjaka za doručak. Odjebi, pijanduro.
………
– Gospodine, probudite se.
– Šta se desilo?
– Desilo se da upravo narušavate javni red i mir, tačnije spavate na klupi u parku.
– Pa kako narušavam mir ako spavam?
– Lepo, ovo je javna površina, igraju se deca, dajete im loš primer jer spavate na klupi koja je predviđena samo za sedenje, tako piše na specifikaciji.
– Kakva deca sad, pola dva je ujutru.
– Nikad se ne zna kad će da se pojave, sad je dvadeset prvi vek, deca ne ležu tako rano kao pre.
– Ok, mogu li onda da spavam sedeći?
– Je l’ mene to vara moj komunalno-sremskokameničko-urb
– Pa šta ste onda vi ako ćete da je zovete?
– Mi smo komunalna policija, gospodine, čistimo grad od takvih kao što ste vi.
– Bolje da pomognete kolegama u narandžastom onda.
– Molim? Je l’ to…
– Da, zajebavam te, ajde mi sad piši kaznu pa da se razilazimo, otići ću kući. Jeste da ne smem autobusom, taksijem i peške, al smisliću neki način: probaću teleportaciju, oponašaću Ikara, izumeću tehnodrom u krajnjoj nuždi, samo da ne gledam više vaše odvratne njuške. Taman sam se lepo napio, a sad ste mi sve sjebali.
– Evo vam kazna, gospodine i pazite da ne napravite još neki prekršaj, duga je noć.
………
– Pretpostavljam da ti ništa ne znači moje izvini i hvala, ali izvini i hvala, Smiljka.
– Pričaćemo kad dođemo kući, pijanice, a koliko sutra ćeš dobiti zahtev za sporazumni razvod braka. Toliko. Šta oće sad ova policija koji moj.
– Lepo veče zar ne, gospođo, prijatno za vožnju. Levi prednji far vam ne radi, niste vezani. Šta je to pored vas?
– Ništa.
– Liči na homo erektusa zarotiranog za 90 stepeni, da se izrazim tako sremskokameničko-podmitljivo-r
– Liči.
– Da li je pijan možda?
– Nije možda, ali zato sigurno jeste.
– Gospodine, pripremite vaša pluća za jedan duvački koncert. Dakle, duvajte dok se ne zarumenite kao Boki Milošević posle 3 sata snimanja novogodišnjeg Grandšoua.
– Evo, je l dovoljno?
– Dovoljno… za kaznu, skoro dva promila.
– Ali zašto da me kaznite, ja ne vozim, samo ležim ovde beskorisno.
– Baš zato, vi ste suvozač, treba da budete aktivni kao onaj što čita koordinate Sebastijanu Lebu. Šta da na primer vaša supruga promaši skretanje i završite na putu za Barandu? Uostalom, ova kazna ne ide vama, već vašoj supruzi.
– Ma svejedno, kad ću ja morati da refundiram. Aj piši pa da se razilazimo.
– Kakvo razilaženje, idete u stanicu na trežnjenje, gospođa će da nastavi sama.
– Dobro, ali moraćete da me nosite do vaših kola, ne smem da hodam, tad kršim ovaj novi zakon o saobraćaju.
– Majku mu, u pravu je šta da radimo?
– Zovi bazu, oni će znati.
– Kažu da ga vatamo za noge i ruke i unesemo u kola. Aj vataj, propisi su propisi.
– Ženo, snimaj i kači na jutjub ujutru, jebeš razvod, postaćemo poznati!
