– Jao ne, opet će da radi klistir. Pu jebem ti ovog novog dečka!
– Haha, šta je bilo bre, šta se buniš?
– Kako šta se bunim, dok je menjala partnere nijednom nije davala in d pedu, sad otkad se skrasila s ovim rmpalijom, počela da me eksploatiše ko naftnu bušotinu, ceo dan ne mogu da se opasuljim posle naleta ovog kretena. Gura ko lud, Bosanac neki.
– Aha, i kurat pritom, mada to meni ne smeta.
– Pa lako je tebi, ti vlažiš sama od sebe, može i mortadela da stane u tebe.
– Ajde, ajde, ne kukaj, misliš da je meni bilo lako dok je bila onako razuzdana na fakultetu. Svako veče neki drugi, sva sam bila u ranama. A tebe tad nikom nije dala, uvek te čuvala za neke do kojih joj je stalo i moram da ti priznam da sam često bila ljubomorna na tebe.
– Zašto ljubomorna?
– Kako zašto, pa u mene je ulazio svaki brđanin koji joj plati pivo, pokaže laboratorijske vežbe iz termodinamike ili ponese torbu na autobusku stanicu. 3 puta je zapatila neke boleščine, svakakva čudesa su mi gurali unutra, pojela sam metričku centu vaginaleta. Dok si za sve to vreme ti vršila samo svoju prirodnu funkciju – saobraćaj u jednom smeru.
– Jebiga, dok jednom ne smrkne, drugom ne svane. Sad nam je oboma smrklo. Sestro, u govnima smo.
– Brate, ja sam u govnima metaforički, a ti si i bukvalno.
– Duhovita si, nema šta. Nego gledaj, oblači ONE tange, a ti znaš šta to znači.
– Znam, večeras će biti maraton, uvek oblači ove kurvanjske gaće pre akcije epohalnih razmera.
– Sunce ti jebem, ima večeras da se naradimo kao Mile na baušteli u Ofenbahu tokom letnje sezone, jebaće nam kevu.
– Nego, sad mi nešto pade na pamet, mogli bismo nekako da joj doskočimo da nas ne arči ovoliko.
– Da znaš, nego kako ćemo?
– Ti kontrolišeš njen sporedni magistralni put, a istovremeno, sa pravim crevom vršiš i logistiku i kontrolu robe iz debelog creva.
– Da, i?
– Paaaa, mogao bi da napraviš strašnu zvrčku kada bi recimo naručio robu nešto pre vremena, malo popustio sfinkter u pravom trenutku.
– A kad to?
– O jebote, ti mora da si u prošlom životu bio čmar nekog lika koji se pitao šta će se desiti ako pritisne crveno dugme iznad kog piše „NE PRITISKAJ.“ Kad ti ovaj mamlaz zavuče vršnjaka, ti polako kreni da istačeš. Razumeš sad?
– Da, ali što to da uradim?
– Ne, ti si definitivno bio čmar nekog palestinskog autodizača u vazduh. Jebem te glupa, ako mu se ova naša isere po kiti, ima da izleti napolje i više joj se nikad ne javi, a ona od sramote 2 meseca neće izlaziti napolje a kamoli jahati kurčeve all around. Kapiraš sad ili da bojim nacrtano?
– Stvarno si genije, nije ni čudo što se ovi muškarci toliko lome oko tebe.
– Tačno, al ja ne kapiram što se još više lome oko tebe iako si tako… k’o Milan Kalinić jebiga.
– Ej bre!
– Ok, ok, šalim se, dobar si ti, imaš dušu i to, nekako si mi Radiša Urošević fazon, onako pitom i blentav, nije fer da te ova sirovina… e evo ga dolazi. Kad ova završi sa striptizom, iscimaj debelo crevo.
– Dogovoreno. Ček, šta je sad ovo, ko ovo ulazi s njim, ništa ne vidim?
– Nije ni čudo, crn je kao lcd samsung. Dok po konstituciji deluje kako hibrid Boba Sapa i Šakila o Nila. Sudeći po nabreklini u gaćama, očigledno je da je i Leks Stil podario malo genetskog materijala.
– Šta ćemo sad leptijebem?
– Šta šta ćemo, alarmiraj bešiku, svrab, matericu da odvrne mesečnu slavinu, želudačnu turbulenciju, SWAT tim, Arkanove tigrove…
– Najebali smo, ovaj je maligniji od milosrdnog anđela. Što Bosanac ne pokvari, to crnac dokrajči.
– Ne filozofiraj, vabi feces.
– Oću, oću… šta je bre ovo, šta rade ova dvojica?
– Ha, Boske ladno navija za Arsenal, crnja voli kolonoskopiju, a ova naša će učestovati u radnji koliko i fudbaleri Rasinga protiv Barselone.
– Da obustavljam blickrig?
– Ma da bre, daj kokice, sipaj 2 somboleda, zavali se da gledamo krljanje, biće više napetosti nego u meču Holifild – Tajson.