Šizofreni dijalozi: Proputovanje Grima Ripera
23. jul 2011. Banovo Brdo
– Dobro veče želim.
– Šta… Odakle se ti stvori, kako si ušla? Ili ušao, koji si već rod?
– Dolazim niotkuda, kao i uvek. Rod nije bitan, al pošto je ovo Balkan, možeš me smatrati za muškarca.
– I šta hoćeš sad, moju glavu? Sad ćeš kao da mi otfikariš tintaru i to je to? Mislim, ne zajebavaj me, imam posla, idem ujutru na more, vidiš da se pakujem, slobodno me preskoči pa dođi opet za nekih 50-60 godina.
– Ma jok, zabluda je da ja odrubljujem glave, ova kosa je samo tu kao… fora. Mislim, kao što Boško Jakovljević nosi maramu da bi bio urban, tako i ja nosim kosu da bih izgledao ozbiljnije pred klijentelom. Došao sam da ti kažem da ćeš da pogineš na moru, to je sve.
– Šta, bre, da poginem, ne lupetaj… Ček, a kako ću da poginem? Ako znaš da hoću, onda sigurno znaš i kako ću, o, prepametna Smrti?
– Kad budeš izranjao iz vode, udariće te motorni čamac i smrskaće ti lobanju.
– Au pičku materinu! Pa ništa, dobro si me obavestio, neću uopšte da se kupam, samo sunčanje, hotel i cave.
– Haha, kako si naivan. Ne možeš zajebati smrt, dečko. Ako se ne budeš kupao, u povratku će autobus da sleti u kanjon Morače. Gledaću da to bude neko mesto gde je kanjon poprilično dubok. Šta kažeš na to?
– Ništa, neću da idem na more, zabole me. Sad ću da otkažem aranžman, jebe mi se.
– Aha, to će baš da te spase. Udariće te trola u utorak ujutru, kad budeš izlazio po hleb. Špaklom ima da te skidaju sa asfalta.
– Ok, u utorak ne izlazim napolje. Šta ćeš sad?
– Ništa, izaći ćeš u sredu. Trole voze i sredom. LOL, kad moram tako da kažem. Je l’ i tebe smaraju ti novoformirani izrazi, m? Retoričko je pitanje, ne odgovaraj. Dakle, kad god izađeš napolje, udariće te trola. Ako slučajno, ovi iz GSP-a, na neki volšeban način, ukinu trole, onda će te šibnuti trandža. Ako ukinu tramvaje, onda autobus… Shvataš već kako to ide, ne možeš izbeći neko prevozno sredstvo, a toliko ih ima.
– Dobro, zabole me, neću da izlazim sa gajbe. Nikad. Živeću do kraja života u 4 zida, tu nema šta da me udari.
– Priznaj da je bizarnija smrt od fena u kadi, nego da te k’o čoveka zakuca trolejbus ili motorni čamac na moru.
– Ma, jebe mi se, ima da poisključujem sve električne uređaje, pokidaću instalacije.
– Kul ideja. Kako ćeš da se greješ bez struje, kad bude došla zima?
– Imam šporet, grejaću se na drva.
– Gušenje ugljen monoksidom prilikom požara je prilično zajebana smrt, zar ne?
– E do kurca, to sam zaboravio. Baš me briga, neću se ni grejati. Kad dođe zima, spavaću k’o medved, imam 4 debela jorgana, neću ni da ustajem iz kreveta.
– Ček, da podsetim na neke činjenice. Ne izlaziš napolje = nemaš posao. Nemaš posao = nemaš kintu. Nemaš kintu = nemaš hranu. Nemaš hranu = pretpostavljam da znaš rešenje jednačine, bistar si momak.
– Ma, uvek ima rešenja. Imam porodicu, ortake, neće dozvoliti da umrem od gladi. Donosiće mi hranu. Ha, šta ćeš sad?
– Hahaha, priznajem, do sad si mi najuporniji klijent. Zabavljaš me ludo, keve mi. Nego, misliš da im neće biti sumnjivo što mesecima ne izlaziš iz stana u kom si isključio sve žive uređaje? Burazeru, za 20 dana će da ti dođe ekipa i da te izvede u ludačkoj košulji odavde. A pretpostavljaš, opet se vraćamo na priču o troli, koja će da udari u kola hitne pomoći. Mrtav si kako god okreneš.
– Zašto baš ja, jeb’ te!? Zašto si došao da mi upropastiš život, pederu prokleti? Zašto ne komšija Mikan. Ima 84 godine, a već 5 se raspada od rakčine kostiju i ne može da umre. Zašto njega ne uzmeš, da ne muči i sebe i porodicu?
– Ček da zavirim u tefter. Mikan…Mikan…Mik… aha, evo ga. Mikan će da živi još 2 godine i 3 meseca. Eto. Zadovoljan?
– Đoku mog zadovoljan. Kako, bre, da budem zadovoljan kad će taj matori leš da živi još 2 godine, a ja ću da zaginem sa 28 godina? Jebote, kako sam se iznervirao.
– E, imam nešto do jaja za tvoju nervozu. Bio sam u Rodi sad, ovo novo pivo sa limunom bilo na akciji pa nam uzeh po konzervu, znam da voliš.
– Kako znaš? A da, ti si Smrt, sve znaš, šta pitam gluposti. Ništa, nek ide sve u kurac, da popijem makar pivo, pa i nek umirem. Aj, živeli!
– Živeli! Haha, živeli. Reci koja ironija, nazdravljaš za sopstvenu smrt.
– Aaaaaa, kako je ogavno ovo pivo, što ne kupi neko normalno? Bljak, šta si mi ovo dao, prži, jebote, aaaa?
– HCN, odnosno cijanovodoničnu kiselinu. Dovoljna doza da ubije divljeg vepra. E tako, ja sad odoh, čeka me Ejmi Vajnhaus, a ti uživaj u životu narednih nekoliko minuta. Crkni!
