Nasilne školske igre sumanute dece
Poremećene atmosfere mogu se spaziti na mnogim mestima. U Skupštini Srbije, pri otvaranju svakog sledećeg Super Vera, na studentskoj gajbi gde se dvoje vaćare na kauču, dva naduvana lika puštaju sludge metal, treći navarenko stondira, jedna glava overava u kupatilu, dvoje se kundače u maloj sobi, gejmeri ne mareći mnogo za ono što se dešava oko njih cepaju Soni, a domaćin spava na podu u fetusnoj poziciji.
Ipak, nigde se ne može primetiti veća doza ludila i neosvrtanja na bilo koje norme ponašanja, kao u školskoj učionici u toku odmora. Nekoj uštogljenoj dami, koja je otvorila ormar u potrazi za svojom žutom haljinom za bankete, i tim činom aktivirala vremenski i prostorni portal koji je njeno viktorijansko dupe poslao u neku od škola u beogradskom predgrađu, cela scena bi delovala kao predvorje pakla, i konačna osveta božanstva za njena spletkarenja, ogovaranja, i priheftavanja po celom okrugu. Ono što daje šmek ovoj anarhističkoj, izbagovanoj pre beta verziji matriksa, koja se u administraciji zvanično naziva školom, su neke od igara, dobar deo njih sada već sa razvijenom tradicijom, a čiji je cilj jednostavan – da neko bude izmaltretiran.
Moša
Moša se dobija tako što klinac A kreće pesnicom, nogom, šestarom ili štanglom na klinca B, i na pola milimetra od njegove face obustavi napad. Ukoliko se klinac B iscimao, primio se na mošu, te mora „ da dođe na mošu“. Doći na mošu znači postaviti se na čvrgu, macolu, zabod u rame ili šut u bulju. Posle trećeg osnovne na mošu se primaju samo najzadrtiji klinci koji i dalje veruju svojim odbrambenim refleksima, primajući macolu, ali izbegavajući eventualnu rupu od šestara na svom čelu. Deca su to, igračka plačka.
Evri go
Pravila su jednostavna. Ukoliko ne želiš da se čitava masa odeljenja VI – 1 svali na tebe, gledaj da budeš kul. Ne preporučuje se nošenje naočara, višak kilograma, monstruozne čibulje po faci, batićevska nosurda, sedenje u prvoj klupi i drukanje razrednoj. Igru započinje najrazvijeniji primerak, i isti bira metu na koju će manijački naskočiti čitav razred. Nema najave, igra je zapravo uvek u toku, jer nikada ne znaš kada će nekome da postane dosadno. Kada nam je dosadno, dosadno, dosadno, mi igramo evri go, evri go, evri go…
Stega
Rekviziti potrebni za igranje su pubertetlije i zid. Počinje spontano, tako što nekom mučeniku ispadne olovka i skotrlja se na kraj prostorije, te ga spaze dve njuške iz zadnje klupe i telima pritisnu u ćošak kabineta za muzičko, na primer, odmah iza klavira. Prvi jauci, psovke, ili pretnje starijim burazerom su signal za ostatak klinaca da se priključe i ostvare dodatni pritisak. Jedno od zlatnih pravila stege glasi da ne treba ulaziti u drugi talas, jer treća tura klinaca je najveća, te će rebra biti nagnječena ovima u sredini, umesto onih koji su prištekani uz zid predstavljali originalnu metu. Višak kilograma je ovde prednost, salo dođe k’o vazdušni jastuk, te debeli Neša sa smeškom na licu trlja tuki o drveni pano, dok dva klinca koja su ga stegla jecaju u agoniji.
Pašteta
Osnovno pravilo: pazi na svoj potiljak. Alternativni nazivi za ovu igru su karneks i podriguša. U suštini počinje tako što jedan klinac zavali tešku vaspitnu šamarčinu po potiljku drugog klinca i uzvikne KARNEKS. Nakon toga kreće odbrojavanje. Oni koji su primetili da je igra u toku, štite svoj potiljak jednom rukom, dok drugu drže na grlu. Na taj način su se zaštitili, te klinac koji je fasovao paštetu mora da pronađe nekog sanjara, ili baticu zagledanog u listu kladionice Lavovi. Ukoliko ne pronađe žrtvu na koju će preneti paštetu, ide gratis evri go na njega.
Ko pisne …
Govno stisne, ćelava mu keva, evrigo na njega, gomila na njega posle škole i slično. Da su bili pametni, pedagozi bi iskoristili ovu igru u svoju korist, i na taj način zadržali mir u školama, jer omogućava potpunu tišinu. Niko ne želi da krene gomila na njega posle škole, da stisne govno, ili da mu keva bude ćelava. Problem nastaje jer je igra još uvek traje i nakon ulaska nastavnika. Ko je spremio geografiju, nek se pozdravi sa odgovaranjem. Moraće da bira, opomena za tromesečje, ili deset tela na sopstvenim leđima nakon školskog zvona.
Kafanska tuča
Cilj igre je da se simulira atmosfera koja nastaje u drumskoj kafani, nakon što ekipa koja je tu pristala prilikom svom putu za Grčku krene previše da se širi, i predrsko drpa konobaricu za sisu. Naravno uz odsustvo staklenih flaša, kreće opšta krljaža, gurkanje, nasumično šutiranje, prevrtanje stolova i bacanje stolica. Sve to prate urlici nalik onih koje su galski ratnici ispuštali dok su jurišali na Cezarove legije. Pored toga što strada školski inventar, neretke su i lakše fizičke povrede. Iako ova igra predstavlja opšti metež, i nema unapred određenu metu, ili bolje reći žrtvu, onaj koji izvuče najdeblji kraj dobija titulu šefa sale, i sa tom titulom pravo da startuje sledeću kafansku tuču, kada bude odabrao za sebe povoljan trenutak.
Zuce
Apsolutni šampion, jebeni oldskul. Igra koja predstavlja najsjajniju zvezdu predstavnicu, dečje izopačenosti i sadizma. Klinac okrenut leđima i ekipa koja ga ćuška otpozadi, koliko to samo bolesno zvuči. Nema mnogo varijacija u taktici, ako si okrenut leđima gledaj da što bolje procenjuješ, ako si na pozciji napadača lupaj što snažnije dandare. Ako si okrenut leđima ne daj da te lože, ako si na poziciji napadača budi što ubedljiviji u tvrdnji da nisi ti zakinuo ortaka tako efikasno da mu je ispala proteza, iako naravno jesi, ali teško da želiš da preuzmeš njegovo mesto.
