Ad ACTA
ILI: KAKO SAM PRESTAO DA BRINEM O INTERNETU?
Za ACTA sam saznao pre više od dve godine, kada je dežurni bukač za sva prava internetska i borac protiv orvelovštine, Kori Doktorou, podigao dževu o supertajnom trgovinskom ugovoru koji je Amerika predložila pred druge razvijene zemlje i koji će okončati slobodan svet – ili u najmanju ruku net. Da, priznajem, ja sam ACTA hipster. I prošao sam odavno sve što ti prolaziš ovih dana.
Ne treba reći da sam isprva ispizdeo kao lektor Marijane Mateus, jer sporazum je propisivao kako države imaju urediti kompletno polje autorskih prava, intelektualne svojine i zaštite robnih marki. Potpisan u tajnosti od strane Amera i još par velikih igrača, očekivalo se da bude deo EU regulative vrlo brzo. Što je značilo da će ga u dogledno vreme zapatiti i ovi naši idioti na vlasti. To me tangiralo pre svega zato što se prema vrlom novom digitalnom svetu u kome je kopiranje savršeno i trenutno, ACTA odnosio skroz u fazonu američkog DMCA zakona iz 1998. Dakle, snimanje filma u bionji kamerom je jebeno krivično delo (a ne prekršaj, znači da može da se ide u tvorza zbog gluposti kao što je snimanje kamerom Hangovera 2, ali na kraju krajeva, ko jebe sve što idu u bioskop da gledaju Hengover 2) i mogu domaćicu koja je skinula 12 pesama Britni Spirs da zveknu kaznom od milion i po larado… Bile su tu i pikanterije poput predloga “dobre prakse” kao što je francusko “rešenje” da ti mogu isključiti net posle tri ilegalna daunlouda i da to urade samo na osnovu prijave, a ne presude, kako su probali Novozelanđani. Sve u svemu, ACTA je delovala kao loša vest od Velikog brata.
Taman sam na sve zaboravio – kada eto ga, ventilator opet skliznu u septičku jamu krajem prošle godine! Krenula buka oko SOPA, Vikipedija pocrnela, provalili da u američkom Senatu čeka i parnjak zvani PIPA, nrdovi prorejdžovali i provalili da je glavni boss koji želi da nam ukine daunloud hentaija i novog albuma Linkin Parka zapravo nešto što se zove ACTA! A u međuvremenu je iz druge septičke jame – 4chana – izronio entitet koji zapravo ne postoji zvani Anonimus… I tako sada imamo mnogo kreativne energije utrošene u pravljenje propagandnih jućub klipova, viškove slobodnog vremena utrošene na obaranja sajtova od CIA do Granda, kao i najnoviju sestrinsku akciju “Crni mart“, koja počinje sutra, u kojoj se neki idealistički nastrojeni mladci dosetiše da traže bojkot kompletne industrije zabave – ne samo legalne kupovine diskova, nego i ilegalnog daunlouda muzike, filmova i igrica – kako bi moćni lobi iza ACTA oborili na kolena u stilu Davida ili bar iskusne štajgare.
A ja bi danas svima da u to ime poručim: iskulirajte. Sve će biti OK. Nema potrebe da zacrnjavate mart, šta vam je siroti mesec skrivio? I evo vam četiri razloga zašto.
1. Da li je neko pročitao sam tekst ACTA???
Evo ga. Najnovija verzija. Nadam se da dobro znaš engleski.
Zajebano je, jer nije ovo baš English, nego je pola Legelese, vokabular ugovora i pravnika, koji ne kapiraju dobro ni Ameri stariji od tebe… Ali to ne smeta da se diže panika i da potpisivanje onlajn peticija koje tradicionalno imaju efekta kao knjiga utisaka u Maxiju skoči za 3600% u poslednjih mesec dana. Ako nisi imao živaca da se izboriš s tekstom, evo dajdžest verzije: unutra (više) ne stoji ništa od glavnih sranja koja su uzburkala neživote nolajfera širom neta!
Poslednja verzija ACTA je, naime, zbog opravdanih zamerki i žalbi javnosti, značajno drugačija od one koja je procurela 2009. Iako je i dalje sročen tako da ostavlja široke mogućnosti interpretacije načina na koje potpisnice mogu da osiguraju poštovanje intelektualne svojine i robnih marki, ACTA uopšte ne preti da zatre net kakav poznajemo.
U tekstu nema ništa o obavezi sajtova da proveravaju materijal i sami prijavljuju kršenje autorskih prava, što je bila kapisla koja je gurnula gomilu /b/tarda, 9gagovaca i Vukajlijaša u berzerk mod.
Ne pominje se ni obaveza net provajdera da nadziru sav protok informacija i prijavljuju osumnjičene. Ajde što bi to bilo logistički i finansijski neizvodljivo za ogromnu većinu provajdera, nego bi bilo u suprotnosti sa otprilike svakim ustavom u Evropi.
Takođe, nigde se ne pominje “blacklisting” sajtova optuženih za širenje ili pomaganje piraterije – sve ostaje na klasičnim tehnokratskim frazama kao što je “promovisanje kooperativnih napora u poslovnom okruženju”, a državama se ostavlja osmišljanje i primena konkretnih načina kojima će biti ojačana zaštita intelektualne svojine. Što može da bude i seminar na Kopu.
I za kraj, drastično je preuveličana i glavna halabuka o tome kako će na osnovu ovog sporazuma biti doneseni zakoni koji će omogućiti carinicima i pograničnim pandurima da kontrolišu da li roba krši intelektualnu svojinu, čak i ako je samo u tranzitu. To bi moglo da znači sve od pregleda tvog laptopa do zaplene pošiljke lekova, ako su napravljeni prema formulaciji koja je negde patentirana (tzv. generički lekovi od kojih zavisi većina bolesnog naroda u zemljama trećeg sveta). Toga ne samo da nigde nema, nego u članu 3, koji se time bavi, stoji fusnota koja kaže da se “ne odnosi na patente i zaštitu poverljivih informacija.”
Eto, otpauzirajte torente, nastavite sa retvitovanjem horse ebooksa, stojte anonimne legije i galije carske! Već smo postigli cilj, samo ne možemo lepo da vidimo od znoja koji ispod maske Gaja Foksa curi u oči. Mada…
2. ACTA će biti potpisana kad-tad
ACTA je posledica interesa američke farmaceutske, prehrambene i industrije “sadržaja”. Tačnije, svake grane u kojoj patenti i intelektualna svojina igraju ključnu ulogu, tako da ne treba zaboraviti da odgovara i velikim proizvođačima IT opreme i modnim kućama, jer imaju konkurenciju u vidu Čenga što lepi jabukicu na parče plastike s trobojnim LCD ekranom i Kemala što šije Versaće meduzu na gaće s rupom na guzu. Dakle, ACTA odgovara jakim industrijama, koje su mahom iz trenutno najjače zemlje sveta. Što je sasvim normalno, jer ljudi planiraju i pokušavaju da održe svoj primat i profit, kao što je normalno i to da su brzo našli partnere za međusobnu pušagiju i draškanje kliće, u vidu zemalja koje su tradicionalno američki saveznici, a imaju velike igrače u ovim sektorima: Kanada, Australija, Novi Zeland, Južna Koreja, Singapur, Japan i… Maroko.
Kada se sve te konjske snage sakupe da povuku u jednom pravcu, neće ih zaustaviti ni svi “ITZ OVER 9000” gifovi na svetu. ACTA će u nekom obliku biti potpisana kad-tad. Prvo, što to neće zavisiti od birača, nego od “izvršne vlasti” jer ACTA se ni u Americi ne tretira kao međudržavni ugovor (to mora da ratifikuje Kongres), nego kao “izvršni sporazum”. Dakle, potpisivanje ne zahteva odobrenje, pa ni prisustvo biračkog tela zemalja potpisnica, nego samo izvršne vlasti. Drugo, previše je jakih interesa, tu se bukvalno radi o milionima ljudi kojima od ovakvih stvari zavise plate, rate, ljubavnice i nabavka pomagala za korišćenje ljubavnice. Treće, da podsetimo, to uopšte neće biti ona ACTA protiv koje se buniš (malo furioznijim kliktanjem miša nego inače): em je već izmenjena, em je poslata na Evropski sud pravde, koji će garant naložiti izmene posle par godina procesa, poslanici EU parlamenta će pristati na razvodnjenu verziju i čiča miča gotova priča.
3. U Srbiji imamo prečih problema
Već je smorila ona standardna “kod nas je sve sranje” priča, ali u ovom slučaju, kada nam je država po toliko osnova go kurac, ona stoji. Ako ništa drugo, zato što niko živi neće moći da natera pandure da procesuiraju toliko slučajeva koliko će se naprasno “otvoriti”. U najgorem slučaju, pašće neki nesrećnik što diluje diskove ispred Bezistana ili neka “piratska mafija” jednom u nekoliko godina, da se kaže da odeljenje za suzbijanje piraterije radi svoj posao u pauzama kafice i majnsvipera.
4. Ali kako da ispoljimo svoju kreativnost i bunt?
Kao što rekosmo, iskuliraj, proći će. Pojebi nešto, to uvek pali. Ili zapali nešto, to uvek jebe. A ako baš moraš da protestuješ na neki način protiv ACTA, probaj da pozoveš penzionere u Kanadi na bojkot lekova ili farmere u Brazilu i Indiji na bojkot genetski modifikovanog semena soje… Teško sneško, što bi rekao kralj Bhosu Bvele. Ili možda misliš drugačije?
Loading ...
