Kako smuvati ribu u menzi?

Frenki Delevra je u jednom tekstu napisao da nije kuhinja za Tarzana, da ti pre faksa kuva keva, posle faksa žena, a između se snalaziš kako znaš i umeš. E, veći deo tog snalaženja pada na hram izbalansirane ishrane studentarije, mesto gde snovi postaju java, gde ne jede lep nego uporan… Studentski linijski restoran, u narodu jednostavno poznat kao Menza. Iz poštovanja prema instituciji u daljem tekstu veliko početno slovo M.

Zašto bi Menza bila samo mesto gde kao izgladneli kurjak posle vežbi odeš da se nakusaš nečega zašta nisi siguran šta je, ali je toplo, žitko i lako za probavu. Gde posle klasičnog stugentskog 3P menija: pica, pljeska, pašteta – koji te začepi kao barikadu na Jarinju pokusaš supicu. Menza je i mesto gde možeš čuti razne zanimljive priče, dobiti dojavu za parove francuske druge lige i naravno upoznati svakojake Džejn. I one jedu iako tu njihovu fiziološku funkciju često zaboravljamo.

Faza jedan: Skeniranje lokacije i klasifikovanje plena

Dok čekaš red da uzmeš poslužOvnik i na isti staviš tanjire sa đakonijama baci pogled na stolove i sam red. Videćeš nekoliko tipova devojaka koje pohode ovo mesto. Tu su, na prvom mestu, ribe koje žive u studentskom domu ili negde u blizini. Dolaze u kućnoj varijanti, trenerkama sa natpisima tipa ‘Karate klub Prokuplje’, klompama, papučama, nenašminkane, kosama svijenih u rep. Normalno da ne treba da se sređuju, i ti kod mame na ručku nisi nosio mornarsko odelce. Teško ćeš išta uraditi sa njima, one dođu, hasaju, često sa cimerkama, i vraćaju se nazad na štrebanje. Drugi tip su studentkinje koje dolaze sa vežbi sa raznim skriptama pod miškom. Pao im šećer, razdražljive su kad su gladne, k’o što kaže ona reklama. Ne pokušavaj ništa dok ne završe sa sarmom, i ti kad si gladan, iskulirao bi i Kristinu Hendriks. I tu je treći tip devojaka, ribe koje ne dolaze stalno, koje je neko doveo da skine par ručkova sa kartice i koje su došle doterane kao da idu na neku žurku. Vraćaju pun tanjir sa izgovorom da nisu gladne. Sve im je novo, ili sa zgražavanjem gledaju na čitavu situaciju ili s ushićenjem izbace neko pitanje u stilu:

– Jao, divno im je ovo! Jel’ ovo baklava?
– Ne, to su riblji štapići.

Pravila muvanja ovih trećih su ista kao i za ”obično” muvanje. Za njih je ovo ivent, ne samo puko zadovoljavanje nagona za uzimanjem hrane.

Faza dva: Obedovanje i uspostavljanje kontakta

Trudi se da u onom kilometarskom redu budeš što glasniji i ne oklevaj da već tu kreneš priču sa nekom. Ako si sa ortacima komentariši kako si pokidao ispit, insistiraj na temeljitom pranju ruku (Bičiz laaav hajdžin), pitaj ribe ispred ili iza, šta je dobro ovde, jer obično jedeš u nekoj drugoj menzi. Zapodeni temu o pročitanom članku u Blicu o promeni menija:

– Čitao sam, kolegenice, da je donet Zakon da se posle 20 godina promeni meni u Menzi. Mi smo ipak elita, moramo jesti najkvalitetniju hranu.
– Jao super, pa šta će sve da bude u ponudi?
– Svašta. Meni je pažnju privuklo to što će biti više voća! Šljive, grožđe…I naravno riba. Ja sam sportista i moram da unosim što više kvalitetnog ribljeg mesa.
– Pa to je divno.
– (kroz zube) More kad mi udari onaj fosfor od oslića u Bobana nema da silazim s tebe noćima!
– Šta kažeš?
– Ništa, ništa, preračunavam koliko mi je ostalo večera.

Budi ljubazan prema zaposlenima, kulturiška, bečka škola, časti kolegenicu ručak, insistiraj! Uzmi nešto nečorbasto, ako ti zbog naleta adrenalina padne krmenadla u krilo, manji je blam nego da pasulj prospeš na nov džemper.
Sad traži dobar sto. Imaš onih velikih, spojenih sa 10 mesta. Zaobiđi te i izaberi neki manji i sedni pored nekih riba. Opšte poznata činjenica je da se u Menzi ne postavlja pitanje ‘Jel slobodno?’, jer je čuvati mesto svetogrđe… Nije ovo bioskop.

Skenirao si situaciju, seo pored svoje buduće Džejn, pristojno doteran, nenamirisan, naravno, bilo bi suvišno, jer ćete oboje posle obroka mirisati na zapršku. Sve je spremno za igru zavođenja. I onda…očajanje. Shvataš da je prvi tip ribe već završio s jelom, vratio se u Dom ili otišao kod dečka, da drugi tip ribe sa kolegenicama diskutuje o nivoukučkarluka njihove asistentkinje iz Upravnog prava a da treći tip ribe jednostavno ne izlazi sa likovima koji idu u Menzu. Uostalom, ko bre još muva ovde? Ali pokušaj, budi džunglar, ako padaš, padaš u plamenu, a seljačkih fora, hvala Bogu, nikad neće faliti:

Jedan:
– Mi se ne znamo, izvinite što upadam u razgovor ali zapalo mi je za oko da ste sve tri uzele pire i kobasicu, dok sam ja za dezert izabrao ovu okruglu krofnu. Mi smo nagonska bića, prejakog libida koji nas vozi u ovim našim studentskim godinama prošaranim apstinencijom. Čak i u svojoj hrani vidimo sekundarne polne karakteristike suprotnog pola.Vi u toj kobasici vidite penis… moj penis, zašto da ne? A ja, u krofni vidim vaše jedre, prepune i preplanule dojke. I zašto bismo to ignorisali, potiskivali, tonuli dublje u neuroze? Zašto jednostavno ne bismo spojili kobasicu i krofnu u jedan erotski tango.
– Dečko mi je za stolom iza nas, jedini tango koji ćeš ti da igraš je ortopedski.
– Jedi kobaju, kurvo, opaaaaa!

Dva:
– Ne mogu da ne primetim da smo oboje uzeli musaku.
– (sarkastično) Vau, koja slučajnost.
– Nije slučajnost, aj se jebemo.

Tri:
– Kakav je pomfrit kolega?
– Pregoreo, tamniji, tvrd, vreo i dug 5 cm… Kao i moj Đokaj!

Četiri:
– Jel’ mogu da uzmem kečap?
– Tebi bih sve dao, srećo, ne samo kečap, i plac i kuću i okućnicu!

Pet:
– Jel slobodno, kolega?
– Menza je poluprazna a ti sedaš preko puta mene. Očigledno je, želiš me. Želiš me odmah. Želiš moje gene.
– Rankooooo!
– Reci Majo? Evo, doneo sam salatu koju si tražila!
– Ovaj psihopata mi tu… dobacuje.

Faza 3: Epilog

Vraćaš se kući punog stomaka, poljuljanog ugleda, a možda i sa kojom masnicom. Ali ne i poražen! Ušetao si u to mesto, sve se urotilo protiv tebe, ali ti nisi posustajao! Mada, možda je bilo bolje da si samo kusao taj famozni pasulj… Neka mesta jednostavno kokblokuju.