“Peti element” je bio retko kul SF film iz kojega se verovatno sećaš jedino Mile Jovović i vrhunske odluke kostimografa da je obuče samo u strateški razmešten selotejp. Čitav film je imao neki skroz dobar vizelni stil, sa svim onim orkolikim i plavokožnim elijenima, mutiranim taksi vozilima, servo-zgrozer oružjima i esid arhitekturom – i da, Milom Jovović koja od odeće ima samo selotejp. Ipak, kao i mnogi kul filmovi, “Peti element” je praktično sve što je valjalo u njemu pokrao iz jednog stripa – uključujući i njegovog crtača, kojeg je Lik Beson angažovao da bude konceptualni dizajner za sve gore pomenuto…
Radi se o gospodinu Žanu Žirou, poznatijem pod imenom Mebijus, koji se pre neki dan preselio na veliki svemirski brod na nebu, pa je to delimično i povod zašto ti danas preporučujemo “Inkal”. S druge strane, to radimo i zato što je reč o jednom od najkvltnijih stripova svih vremena.
“Inkal” je ideja mističnog južnoameričkog dede, scenariste, režisera, glumca, gurua i sertifikovanog vanzemaljca po imenu Alehandro Žodorovski, poznatog po esid vesternima, bizarnim hororima koje gleda samo wojtek i možda ona dvojica iz “Šok Koridora”, kao i filmu u kojem kepeci bez ruku rejdžuju, a za koji su pare dali Bitlsi. Iz ovako poremećenog mozga mora da ponekad ispadne nešto mnogo dobro, a naša je sreća da je to bio baš strip i da je Žodorovski imao priliku da za crtača angažuje Mebijusa, jednog od najlegendarnijih francuskih ilustratora, čuvenog po svom serijalu o poručniku Bluberiju, takođe dileju svoje vrste.
Saga o Inkalu je, ukratko, spejs-fentazi nagruvan na 11 (od mogućih 10), protkan misticizmom, subliminalnim porukama i satirom, koja i pored tih grandiozno predrkanih umetničkih zamisli, uspeva da ispriča zabavnu i pitku akcionu spejs-operu, priču o anti-heroju, leizleboviću i baksuzu zvanom Džon Diful, koji nekako dolazi u posed artefakta zvanog Inkal, koji je mnogo bitan za sudbinu galaksije… Da, zvuči kao zaplet još milion filmova, stripova i knjiga objavljenih u poslednjih par decenija, ali veruj nam, “Inkal” je bio jedan od prvih, a i dalje je jedan od najboljih. Dobar dokaz tome je što je posle prvog serijala od tri sveske usledio šestotomni “origins” serijal o mlađanim avanturama Džona Difula, kao i nastavci “Posle Inkala” i “Konačni Inkal”, koje su crtali razni drugi ilustratori i skidači Mebijusovog stila, među njima i naš Zoran Janjetov. Ali, kao dragulj u kruni sačinjenoj od legure loženja i gotive i dalje počiva prvi “Inkal”, neponovljivi spoj dva genijalna ludaka iz kojega se izrodio čitav jedan univerzum i gomila drugih stripova smeštenih u njega (takozvani “Metabaroni”) . Iako je kod nas ponovo objavljen 2007, danas se prilično teško nalazi, ali raspitaj se, sigurno imaš nekog gik ortaka koji će biti spreman da ti da da pročitaš… Doduše, samo na njegovoj gajbi. Iz njegove ruke.