Bedak i kako ga sahraniti

Pećinko je sedeo pored najvećeg čuda u svom dotadašnjem životu i grejao se. Još uvek nije bio na nivou inteligencije da ukapira uzročno posledičnu vezu munje i groma, kao i princip nastanka vatre, al ju je posmatrao sa strahopoštovanjem i obazrivošću. Kao što se plašio zvuka grmljavine, tako su njegovom slušnom aparatu prijali zvuci pucketanja vatre. Isto tako je počeo da kapira kako mu prija zvuk koji proizvodi oštar kamen kojim šilji drvenu motku za lov, zatim kako su mu milozvučni uzdisaji njegove dlakave žene dok je trsi ili cvrkut neke ptice sa grane u krajnoj meri.

Muzika ima veliku moć da utiče na čoveka, prvenstveno iz razloga jer je nastala na bazi raznih osećanja onog ko ju je komponovao. Tako hitovi Marine Tucaković nedvosmisleno prikazuju tok njenih jutarnjih „da l prvo da pišam il da serem? Ili zajedno?“ misli, dalje, genijalnost konceptualnog albuma The Wall grupe Pink floyd jasno naznačava kilogram opijata sipan u 40-oprocentno alkoholno destilovano piće, dok Bajagina pesma „Jahači magle, svemirska policija“ ne označava jebeno ništa i pored enormne količine pajda u telu kompozitora.

Čovek po prirodi nije srećno biće i stalno mu treba neki podsticaj koji će ga uvek i iznova dizati iz bedaka, skenja, depre, letargije, melanholije, dauna il neke sedme pičke majčine u koju svakodnevno upada iz gomile pišljivih razloga. Jebiga, Pirelijeva žurka na kojoj se popije bazen alkohola i pošmrče 3 kilometra najčistijeg koksa sa klitorisa najkvalitetnije pičetine bi svakako podigla i podsaharskog Afrikanca kome je čopor lavova upravo pojeo pola familije za užinu, ali je verovatnoća da te pozovu na takav hepening ravna mogućnosti da Mitar Mirić ukapira Bulovu algebru. Stoga se rešenje mora potražiti među nekim skladnim tonovima koji automatski udaraju kao dedina prepečenica.

Ustajanje na levu nogu

To su ona sranje jutra kad sve ide naopako iz nepoznatog razloga. Na četkicu staviš penu za brijanje, prstima probiješ troislojni papir za dupe i umočiš ih u feces, pokipi ti kafa pa ispečeš ruku dok skidaš džezvu a onda skačući od bolova overiš nogar od stola malim prstom.

[highlight]Lek: Blur – Song 2[/highlight]

Nije ni čudo što je pesma nastala u Britaniji jer je njihovo svako jutro ovakvo. Samo sa dodatkom kiše. I onda krene „woo-hoo“ urlik sa početka pesme, cepa se ružna jesenja zavesa, sunce obasjava tvoje sjebano lice, pena za brijanje ima divan ukus, govnjivi prsti mirišu na lavandu, kafa i onako treba da pokipi a za mali prst te baš zabole jer još 9 imaš u opticaju. I to sve za 2 minuta čistog adrenalina koliko traje ova pesma koja je svoju širu popularnost doživela kao saundtrek za Fifu 98. P.S. Ne udubljuj se u tekst ni pod pretnjom oružjem.

Zamena: Nešto s ovih prostora, Dejan Cukuć – Fantastičan da… zajebavam se, Siddharta – T.H.O.R.

Implozija

Ćale ti kenja da si beskorisna masa, riba prigovara da sledeći put moraš da je zagrliš posle seksa, šef se isere po tebi na kolegijumu, čak ti i kasirka viče „meki il tvrdi best, odluči se jebeno“ a ti ćutiš i akumuliraš bes kao hidroelektrana Perućac sve dok jednog trenutka ili ne završiš na psihijatriji ili se najebeš svima mile majke i ne iskasapiš 12 prolaznika mačetom na Dorćolskom keju.

[highlight]Lek: Muse – Hysteria[/highlight]

Stara kambodžanska izreka kaže: Nikad ne veruj liku koji svira crvenu gitaru i peva falset kad ti je iza leđa. Jeste, Metju Belami zaista deluje kao neko ko voli da mu se čačka oko čmara, i kompletan bend ne deluje naročito tarzanski ali da su kvalitetni – nema dileme. Draž ove pesme je dobrim  delom u spotu u kom tip koji je u bedaku jer se zaćorio u kuravu rastura sve pred sobom i oslobađa toliku količinu energije da bi mogao katerpilarov bager da popne uz masnu banderu. Zakon održanja energije je nedvosmislen, uvek je izbaci napolje, ne plaćaj đubrad psihoterapeutska.

Zamena: Sama se nameće, Prodigy  – Firestarter

Demokratija i njene reperkusije

Svuda naokolo plakati sa ozbiljnim facama političara, sa bilborda prozaični slogani pozivaju baš TEBE daš glas baš NJIMA. Samo ONI obećavaju 300 k zaposlenih, iskorenjivanje korupcije i gratis buhtlu ždžemom uz kupljen burek u „Hleb i kifle“ pekarama. Na tv-u reklama u kojoj se ćale i keva na proplanku vrte u krug sa svojom nejači, piju sveže ceđenu pomorandžu, smeju se i veruju u bolju budućnost uz stranku reformista Gruže i Levača. Onda ti dođe račun za infostan i taksa od 269 dinara na ime naknade za priobalje.

[highlight]Lek: Soulfly – Back to the primitive[/highlight]

Pored vrhunskih dupeta, fudbala i kafe, Maks Kavalera je svakako najbolji brazilski izvozni proizvod. Pesma o napušavanju državnog aparata i želji za primitivnom, iskonskom slobodom čoveka dođe kao melem na rane nakon saznanja da ne možeš da kupiš flajku piva posle 22h ukoliko se ne utališ sa trafikantom koji će istu da ti proda za nadoknadu od 30 dinara po jedinici robe.

Zamena: bilo šta od RATM ili Kreator – Violent revolution

Lišajevi, mahovine i paprati

Stadijum ustajale vode u bari. Kuvani karfiol. Mlohav kurac. Gluma Ivane Mihić. Neću na žurku, mrzi me. Kevo, daj mi vode. Ćale, obriši mi dupe. Život je sranje. Žileti. Hmmm… žileti! Osvesti se, pičketino, natoči gorivo i polazi.

[highlight]Lek: Metallica – Fuel[/highlight]

10 galona supera od 98 oktana biva sipano u tvoje srce koje pumpa i šalje naftni derivat kroz arterije ka tvom mozgu i ekstremitetima. Erik postaje Bananamen uvek spreman da stupi u akciju, Optimus prajm se diže iz pepela i sjebava Deseptikone, Brus Li liže krv na svom licu i kreće u konačnu osvetu. Sad ti se ide na žurku? Pa jasno. P.S: Izbegavati slušanje u toku vožnje inače lagano možeš postati atačment na stubu rasvete.

Zamena: Fatboy slim – Right here right now ili Crystal method – Keep hope alive

Kurva je al volim je, majko

Voleli ste se beskrajno, skoro kao Romeo i Julija ili Dragan Maršićanin i flajka vinjaka. A onda je ona apsolvenstkoj ekskurziji popušila nosaču torbi i priznala ti neverstvo. Ti nisi mogao da pobediš sujetu i kikovao si je. Sada u tmini svoje sobe tiho jecaš dok čitaš history na fejsbuk četu i sećaš se divnih vremena kad je bila samo tvoja. S druge strane, ona je palamar nosača torbi zamenila za 2 cm duži primerak didžeja koji subotom vrti ploče u letnjem Plastiku i za tebe je veže još jedino maglovito sećanje kako si plakao posle svršavanja.

[highlight]Lek: Nema[/highlight]

Iako 99 procenata muzičke industrije vredno radi na lečenju ove opake bolesti, učinak je i dalje mizeran. Mada, pre bi se reklo da je stvar u lošem pacijentu tj u neadekvatnom leku. „Jedan D mol me razvali“ „… ali smo miiii suprotni sveeetooviii“ „krivo je mooooooooooreeeeeeeee“ i kako čovek da se ne prospe mozak sam sebi? Jednostavno, ili kačiš kukumavke po fejsu ili uzmeš njenu sliku, na poleđini napišeš „JEBO“, staviš u belu fasciklu i zatvoriš fioku do sledećeg apdejta.

Armagedon – master level

Sahranjuješ matorce nastradale u saobraćajki koje je ubio isti lik koji te silovao kad si bio mali i izvukao se sa uslovnom. Dok spušaš kovčege sa njihovim posmrtnim ostatcima, taj lik dolazi na sahranu i pred svima ti jebe ženu koja uživa u tome. Nakon toga i ćerku. Pritom si juče saznao da imaš HIV, koji nisi dobio od jebanja nekih kurvi već od igle, tako da ako se eventualno i skineš s dopa, umrećeš od side, sam, na ulici kao da si počasni član ekavea.

[highlight]Lek: Judas Priest – Painkiller[/highlight]

U slobodnom prevodu analgetik, ali u širokoj primeni lek za sve vrste psiho-fizičkih bolesti. Veruje se da može i iz mrtvih da digne. Dvaput minimum. Šest minuta i dve sekunde čistog testosterona koji će od Darka Kostića napraviti Leonidu a od sedeljke bojno polje i šutku sa 90 posto ranjenih. Pripoveda se da je vojvoda Mišić provalio vremensku kapsulu, skočio u 1990. godinu i puštao ovu pesmu svojim vojnicima pred Kolubarsku bitku. Slušanje ovog epa ispod 99 posto volumea se smatra za bogohuljenje.

Zamena: Motorhead – Kec pik. Pantera – Dominacija, nema četvrto.