Kombinovani prenos – kombinovani čemer
Protekle noći, posredstvom javnog servisa maloazijske Srbije, gledali smo Zvezdu i Partizan u pokušaju da se domognu grupne faze Lige Evrope, bivšeg kupa Uefa. I to ne da smo gledali , nego smo gledali kombinovano! Moguće da je u pitanju bio neki Tijanićev plan da se razvija zajedništvo i dobar duh između grobara i cigana. Ili je čovek znao kakav užas će da emituju u kosmos 22 mučenika u dresovima večitih pa je rezonovao: kada osetiš kako ti jutarnja pašteta kreće iz stomaka i preti da završi rasprskana po 85-godišnjem penzioneru koji sedi ispred tebe u kladži jer je Kaluđerović izgubio 10-metarsku trku za loptom sa štoperom Rena iako je imao osam metara prednosti na startu, ti lepo prebaciš na Drugi program i gledaš matore Italijanke kako depiliraju đanu i turpijaju nokte na stilskom nameštaju. Ili ako počneš da razmišljaš o smislu tvog života kada vidiš kako ljudi koji gore igraju fudbal od tebe igraju u Partizanu npr. Ivanov, Babović, opet prebaciš na Drugi i gledaš Maura kako sprema Frančeski koktel od papaje i manga sa sve šuljom vrednom kao tvoj bubreg razrovaren mlevenim mesom sa Kosova i pljugama koje koštaju dvocifreno.
Na početku nije slutilo na loše. Partizan posle deset minuta vodi i svi grobari pomišljaju “dobro je, napunićemo nekoga prvi put posle Rila, a računajući i nameštene utakmice, od Novog Pazara”. U Beogradu, Marakana krcata, Zvezda stiska Ren, brzo postaje jasno da oni nisu ništa više od 9 generičkih crnaca, golmana i zalutalog belca.
Kad ono međutim. Negde oko po ure obe utakmice postaje jasno još par stvari . Zvezdini igrači puše i piju. Renovi igrači su crnci koji ne puše i ne piju. Takođe, koliko god Prosinečki radio dobru stvar sa stilom igre koji fura, koliko god Zvezda napredovala od Žonpijevog fudbala sa Gumom Bogdanovićem kao prvom violinom tima, u Zvezdi i dalje većina ljudi jednostavno nema muda (čast Tošiću i Bajkoviću), nema čuku što u kombinaciji sa ne baš zavidnom fudbalskom inteligencijom i još nezavidnijom tehnikom, ne daje dobar rezultat.
U Dablinu nam postaje jasno da trener Partizana smatra da je minimalno vođstvo protiv tima koji ima jednu zvezdicu na FIFI 11 sjajan rezultat koji treba čuvati pikantnom kombinacijom stilova igre Atalante i Dinamo Vranja.
U skladu sa tim Ren u Beogradu preokreće rezultat. Prvi gol daju posle izgubljene lopte na sredini, gde je neki crnac oduvao Dimitrijevića kao pola litre vinjaka studenta kulture i medija, a drugi posle akcije u kojoj lik dobija loptu na 10 metara od gola, neometen, pristavlja 3 u 1 da popije, pročita najnovije insinuacije gde je sahranjen Draža i onda šutne nemoćnom Bajku.
Takođe u skladu sa tim, Šamrokova sedmica, Mekejb, dečko koji osim igranja za veliki Šamrok, toči i dizel i bezolovni na Šelovoj pumpi u predgrađu Dablina, prodaje suknjicu bugarskom rešenju za odlazak Stefana Savića, 1-1. Partizan na kraju još i dobro prolazi, minut pred kraj, gol se spašava po sistemu “duni je u kukuruze, teraj je u pičku materinu”.
Ok, nije sve baš toliko crno. Partizan će proći, mada setimo se Petah Tikve i budimo oprezni. Zvezda ima neke male šanse za prolaz ako kritična masa ljudi u timu shvati da jer Ren najobičniji Blekburn i da im samo treba pokazati muda i srce.
Ali realno, da li ćete ovog vikenda ispratiti šta se dešava na Emiratima između Arsenala i Liverpula ili ćete osetiti potrebu da se informišete o stanju na meču Sloboda Sevojno Point-Partizan ili kojigodubogidomaćitimčijigazdadržipekaru da igra sa Zvezdom? Ja biram nevređanje inteligencije.
