Šizofreni dijalozi – Uskrs
* KUC KUC KUC*
– Krmljaaooo… ko je u ove sitne sate, Jupitera mu?
– Ne znam, Pontije. Moraćeš da siđeš sam da pogledaš, sve crnce iz kuće si pustio na Afrički kup nacija, jebem te bolećivog.
– Dobro bre ženo, nemoj da me smaraš. Ček da vidimo, možda odustane ko god da kuca…
* DUM DUM DUM *
– Evo, evo, idem! Gde mi je mač, dušo?
– Vidi pored cipelarnika.
– Aha, tu je. Ok, pa ono, ako je došla garda da me vodi zbog onog žita iz robnih rezervi što sam valjao Parćanima, pazi klince i ostaj mi dobra.
– ‘ Ajde, ajde, verovatno nije ništa ozbiljno.
* DUM DUM DUM DUM DUM*
– Evo breee, nije sudnji dan! * škrip – otvor*
– Hehe, pa možda nije sudnji ali je svakako dogmatsko – religijski specifičan, lol.
– AAAAAA!!!
– Šta ti je Pontije burazeru, izgledaš kao da si video duha, xexexee.
– AAA Jupitere, Junono, Marse, Minervo!
– Pa ono tebra, po mom stajanju ovde, mislim da je očigledno da su ti koje spominješ fejk božanstva i da samo moj Otac ima dovoljno mane za vaskrsnuće. Nego, ajde jebote, puštaj me unutra, hladno je. Ne boj se, neću ti ništa.
– U..uu.. uđi.
– Hvala. U, do jaja gajba matori. Kol’ko si puk’o za stolariju?
– Ne znam, oko 700 sestercija valjda, materijal i ruke.
– Uf uf uf, pazi, ne mogu da kažem da bi ti uradio bolje, ali sigurno ti ne bi uzeo za materijal i ruke više od 500 sestercija.
– Nešto mi ne deluje da ćeš se ubuduće baviti stolarijom.
– Ispravno, dragi moj Pontije, poslednje parče drveta sa kojim sam imao posla je ona krstača na koju ste me nabili.
– Slušaj, Isuse, molim t..
– Ne, ne Pilate. Ne izvinjavaj se, ne moli. Ti si ok lik skroz. Znam da nisi hteo da me pogubiš ali da si morao da radiš svoj posao. Ali na šta čili onaj Varnava što si me stavio u izbor sa njim, kritično.
– Nisam ja brate, fariseji.
– Znam, znam. Nema veze, izbošće ga nožem u kafani za cirka 26 dana. Zbog neplaćenog vinjaka.
– Nešto mi govori da to ne ceniš, nego znaš pouzdano.
– Pa naravno, kakvo bih ja božanstvo bio kad ne bi mogao malo da prodžaram kristalnu kuglu. Evo ti još malo infoa, za 2000 godina neće da se zna koji je smešniji klub iz Rima, Roma ili Lacio. Zajedno 5 titula. Inter i Milan recimo, zajedno 36 titula.
– Auuu, sunce ti poljubim, lombardske seljačine iz močvara da dominiraju!
– Nije to ništa, Juventus iz Torina, 27 titula.
– Torino, hahaha, sećam se na faksu, bila neka provincijalka iz Torina, ja joj rekao, ako pogodim koliko ima semafora u Torinu, jebemo se to veče. Ona kao ajde, ja rek’o od nula do dva. Znaš koji seks je pao. Maraton. Šta još? Ko će biti car Rima?
– Berluskoni.
– Veliki imperator?
– Do mojega. Moraće da gmiže pred Germanima za hitnu pozajmicu. Ali da te ne deprimiram više, došao sam do tebe večeras sa razlogom.
– Reci.
– Je l’ mogu da se poslužim tvojom privatnom termom? I da mi daš nešto fino da obučem ? Mislim, ono, odelo ne čini čoveka al’ da se ne vozdižem baš na nebesa krvav i u toplesu.
– Naravno, samo izvoli… dok ti završiš, ja ću da nam skuvam kafu.
—————————————————————————————
– Uh, k’o nov.
– Izvoli kafu. Šta sada planiraš?
– Moja misija ovde je završena. Idem na nebo da se pridružim Ocu, i da pratim razvoj događaja. 300 godina od sad, Rim će postati hriščanska imperija. A ti još i ranije, Pontije.
– Oh?
– Da. Preobratićeš se sa porodicom kada ja odem. I molim te, tokom godina pojaviće se mnoge gluposti kojima će ljudi obesmišljavati moj trud i moje učenje. Nemoj se povinovati tome ako ikako možeš.
– Šta na primer, Isuse?
– Crkva, popovi, religijski progoni… Kretenske formalnosti kao što je post na Veliki Petak. Mislim, jebote, je l’ ti misliš da sam ja zadovoljan što taj jedan dan nećeš da pocepaš punjenu pljeku iz Dafa nego ćeš da guliš tunjevinu iz konzerve?
– Realno.
– Videćeš i sam uostalom. Ne zaboravi, moje učenje je tako jednostavno. Ne uživaj svoja subjektivna prava tako da kršiš tuđa subjektivna prava, pomozi kad pomoć treba i sve će biti kul, dobijaš vip propusnicu kod Svetog Pere, nema da brineš hehe. Aj sad, dosta sam zablejao, napuštam te Pontije, budi mi dobar.
– Srećan put, Isuse.
