Izbor

Osim što ima oh yeah nice food i most beautiful women, naš narod, budući da je izgradio svoju kuću na vetrometini na koju nas kroz školovanje podseća svaki udžbenik istorije i geografije – na ključnom mestu svih mesta u Evropi, ako ne i svetu, negde u rangu sa Sueckim kanalom ili Gibraltarom – ima posebne sklonosti ka rekreativnom bavljenju geopolitikom. Mi, vekovni branioci Evrope od Azije, pa Azije od Evrope, pa opet Evrope od Azije, pa onda opet Azije od Evrope, pa onda opet Evrope od Azije, pa onda samih sebe od Azije, pa onda napadači Azije, pa onda branioci samih sebe od Evrope, pa onda samih sebe od Evrope i od Azije, pa samih sebe od svih pet kontinenata i na kraju samih sebe od samih sebe koji rat još traje, naslednici smo naših đedova, onih koji su famoznu granicu između Istoka i Zapada nekako difuzno ucrtali uz Drinu i ostavili nas da čuvamo da je slučajno neko ne pređe, sa sve trajnom krizom identiteta. Takvoj krizi najbliže su stajali pažljivo probrani istočnonemački graničari na berlinskom zidu, krišom gledajući privlačno i bezbrižno šarenilo kapitalizma i potrošačkog društva na onoj strani, sa čvrstim idealom ujedinjenih proletera svih zemalja u srcu. Budući da smo „Zapad Istoku a Istok Zapadu“, ne pripadamo nigde. Što nije ni dobro ni loše, nego konstatacija.

E sad, pošto smo narod-siroče bez igde ikoga na svetu, koga svi biju i mrze, a mi smo jadni, mali i nezaštićeni, ali opet drčni, otresiti i ne damo na sebe, dakle kao ono Ciganče na ulici koje prosi po kiši i peva iz sveg glasa (nije Kusturica baš toliko lud), logično je bilo da se u neko doba pojavi potreba za očinskom figurom koja će znati da pomazi kad naučimo da kakimo u WC-šolju i da lupi šamar kad useremo sve čiste gaće u toku jednog sata. Asortiman tata je širok, a i nas nema malo, pa je svaki sto ispred zadruge – naslednik grčkih agora i rimskih foruma – mesto za sukob različitih političkih stavova. A kod nas je samo geopolitika prava politika, unutrašnja politika je samo njen najbedniji sastavni deo, pa se osnovni tok ovih rasprava svede na:

– Moj tata radi u meliciju i on može da prebije tvog tatu!

– E a moj tata radi u meliciju i u vojsku i on će da prebije tvog tatu!

– A moje tate su pederi, idu na balet i oni se ne biju kao vaši!

Kako je sada ono posebno doba što dolazi jednom u četiri godine kada ispred zadruge češće rade slomljene flaše i skakavci, Tarzanija, podstaknuta svojim vanvremenskim humanizmom i teškom muškom suzom,  ne želi da budeš siroče ili – sačuvaj Bože – Švajcarac i da ne izabereš nijedan od ponuđenih odgovora, nego te prihvata kao socijalni radnik ostavljeno čedo učenice pravno-birotehničke škole, te roditeljskom blagom rečju poučava te da postaneš sopstveni čovek ukazivanjem na tužne prikrivene nade potencijalnih usvojenika koje će staratelj zanemariti čim u socijalnom završi dečiji dodatak, ako ih uopšte primeti. Ne glasa se za čoveka ili za politiku, glasa se za tatu i njegov pogled na svet.

Nada br. 1: Pare iz Amerike

Opšta mobilizacija u Americi. Odbrojavanje do odsudnog datuma, čekaju se preliminarni rezultati pa da se postupi po naređenju. Investitor stoji u strogoj formaciji pred granicom, Obama naređuje juriš, napad iz svih fondova, Soroš kasni, kupovao vajkrem u Segedinu, danak uspomenama iz detinjstva, EI Niš počinje da proizvodi ajfon, 3D plazma televizore, koketiranje sa nanotehnologijom, seli se kompletna proizvodnja iz Kine na šta centralni komitet izvršava kolektivno samoubistvo, mali troškovi a veliki stručnjaci, svi diplomci ETF-a se vraćaju u Srbiju, Tehnički univerzitet u Cirihu i MIT šalju doktorante u Beograd, Ekonomski fakultet postaje isplativ, borba sa prilivom mozgova, svako ima kuću od 300 kvadrata u generičkim naseljima, travnjak, terenac i sportski auto pred garažom, nov nameštaj, žena sisata plavuša, ćerka Tifani, sin Brajan i zlatni retriver Spot, odlazak na posao metroom na Novi Beograd, stakleni neboderi, ljudi u odelima, kreativni poslovi, kravata sa ilustracijom čmara kao znak latentnog nekonformizma, kežual petak, kafa za poneti iz Starbaksa, subota na splavovima, progresiv, kolega priznaje da je peder i da te voli, odlasci kod terapeuta, nedeljni ručak kod njenih na Velikom Ratnom Ostrvu, poubijane ptice, sad je izgrađeno, liči na Steten Ajlend, napolju mirne demonstracije, protestuje se zbog mira u svetu i neodržive seče šuma u Nepalu, tast i tašta idu na krstarenje po Mediteranu sa prijom i prijateljem, kuglanje sa drugarima uz bezalkoholno pivo, imigranti iz Nigerije čiste đubre, kukanje na njih i pritajena radost što imamo i crnce, blok 70 se i stvarno zove Čajnataun, penzija i povlačenje u manju vilu u Trgovištu, priroda značajno prolepšana, pitoresknija i uređenija, taman za mirnu starost, otuđena deca, njihovi odlasci kod terapeuta, terapeut prepisao glasnu izjavu „ti si mene zlostavljao/la i ja se tebe ne bojim“, smrt od visokog pritiska u devedesetoj godini izazvana abnormalnom kilažom.

Nada br. 2: Oružje iz Rusije

Opšta mobilizacija u Rusiji. Odbrojavanje do odsudnog datuma, čekaju se preliminarni rezultati pa da se postupi po naređenju. Namenska industrija stoji u strogoj formaciji pred granicom, Putin naređuje juriš, MiG i Suhoj čekali ovaj dan, godinama spremali avione za ovaj dan, po četrdeset eskadrila od svakog za početak, borbeni avioni sedme generacije, razvijani specijalno za Srbiju, sve stelt, steltiji od F-35, letovi uz liniju kopnene zone bezbednosti sa Kosovom, pada vlada u Prištini, Hrvati nude novu liniju razgraničenja, što da ne unapredimo prijateljske odnose, Baranja je ionako uvek bila srpska, Srbija postaje kraljevina, Karađorđevići opet emigriraju, za dlaku izbegavaju hapšenje i suđenje kao stranim agentima, Putin upućuje izvinjenje za 1999., Jeljcin se ekshumira, strelja i sahranjuje, Rus konačno šalje S-300 i dodaje S-400, mlake reakcije Amerike, raspuštanje Bondstila godinu dana posle, Sandžak postaje Stari Ras a Bošnjaci se okreću svetosavlju, muftija Zukorlić naručuje pet kila prasećeg i zaslađuje čvarcima, Mađari potpisuju izjave lojalnosti, demonstracije u Skoplju, traži se ujedinjenje sa Srbijom, ruši se spomenik Aleksandru Makedonskom, umesto njega Obilić, Crna Gora izjavljuje da referendum o otcepljenju nije legitiman tako da se nikad nisu ni otcepili, ne može se prenebregavati volja naroda, braća Đukanović nestaju, poslednji put viđeni na graničnom prelazu Hani i Hotit, Svetozar Marović izlazi iz plakara i deklariše se kao Srbin, Albanija kupuje pušku, proterivanje albanskog ambasadora, reakcija Amerike: „nemojte“, Nataša Kandić i Sonja Biserko nestaju iz kućnog pritvora, oštar protest Holandije, Holandija potopljena strateškim dizanjem brana u vazduh, Amerika počinje rat u Iranu povodom terorističkog potapanja Holandije, kosovski policajac ispaljuje metak u vazduh i povređuje vazdušni prostor Srbije, ultimatum, tunel ispod Ukrajine, Moldavije i Rumunije kuda se doprema nuklearno naoružanje iz Rusije, oslobađanje Kosova, okupacija Albanije, mali predah i okupacija Bugarske, Zagreb nudi liniju Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, nuklearna bomba na Zagreb, oslobađanje Bosne i Hrvatske, okupacija Slovenije, nuklearne bombe na sve glavne gradove Evrope, treći svetski rat.

Nada br. 3: Kultura iz Evrope

Opšta mobilizacija u Evropi. Odbrojavanje do odsudnog datuma, čekaju se preliminarni rezultati pa da se postupi po naređenju. Bečki dečaci stoje u strogoj formaciji pred granicom, dirigent švedskog kraljevskog glokenšpil orkestra naređuje juriš, Predrag Marković loše spavao, predosećao je nešto, brada je počela da mu smeta, osetio je neopisivu želju da je skrati na trojku, odjurio u kabinet već oko 11, tamo Zubin Mehta, recite Zubine, želim da se preselim u Srbiju, može li nekako državljanstvo da mi se sredi, ne znam šta će Vam to ali može, dobićete i filharmoniju pa radite šta hoćete, taman posla filharmoniju da lišim Ivana Tasovca, Srbija je za mene vrlo inspirativna, hoću ovde da provedem vek, o čemu Vi to, Bože pa ja govorim ljudima vi, AAAAAAAAAAA!, trk kroz hodnik, nailazak na Velju Ilića, Veljo nije mi dobro, ta šta Vam je Predraže, Veljo zašto pričaš kao Vojvođanin, Veljo pa ti i mirišeš, vrtoglavica, trčanje na ulicu, sve čisto, nigde slepljene žvake na pločniku, nigde papirića, nigde pikavca, slučajni prolaznik namrgođen prolazi, o hvala ti Bože, prolaznik razvlači licu u kurtoazan osmeh, dobar Vam dan gospodine ministre, kako ste danas, U KURCU SAM, šokirana lica, gospode Bože, jedan ministar tako, čoveče ima žena i dece, svim bilbordima izložba Kandinskog, zbog velikog interesovanja traje još nedelju dana, momentalna želja za žestokim pićem, ulazak u prvu birtiju, sluša se džez, uživljeni ljudi blago klimaju glavama, da da da, to je taj zvuk, oseća se taj sloj Kamijeve varijante egzistencijalizma, teško udisanje vazduha, daćete mi vinjak, gospodine možete ga naći na autobuskoj stanici, oni imaju vinjak 5, da li ste za Remi Marten, ne ne ne, daj mi rakiju neku, naravno, imamo kajsiju, imamo šumsko voće, neko viče „tišina molim Vas!“, jel to počinje „Mala nevesta“, ne gospodine ministre, vesti iz kulture u Dnevniku, ej, ej Vi, Vi gospodine sa bradom, reci smrdljivi dileru, imam sve što može da Vas zanima, daj mi SVE samo nek me obeznani, za obeznanjivanje imam Atelje 212 prvi red, AAAAAAAAAAAAAA!, istrčavanje napolje, teško disanje, razrogačene oči i infarkt ispod bronzanog spomenika Svetozaru Cvetkoviću u natprirodnoj veličini.