Euro 2012: Španija

Španija je prvi favorit ovog prvenstva i sad ti nismo rekli ništa novo. Njihova rezervna postava bi bila konkurent za bar polufinale. Ne pamtimo da je neko imao po imenima jači tim, pa… nikad. Najveći španski adut je što se uglavnom skidaju u istoj svlačionici. Uigrani su k’o hor bečkih dečaka, a tako i izgledaju. Mali problem može da im predstavlja izostanak Vilje i Pujola, ali ove godine im je Atletik Bilbao doneo igrače baš za te pozicije koje su im oslabljene. Prva reprezentacija koja može da uzme evropsko-svetsko-evropsko i uđe u konkurenciju za poker, a to nikad niko neće dostići.

Igraju u grupi C sa Italijom, Republikom Irskom i Hrvatskom.

Glavni čovek: Ćavi

U ovoj jednostavno nadrealnoj konkurenciji igrača možemo i moramo izdvojiti jedino njega. Tihi majstor fudbala koji bi u bilo kojoj drugoj reprezentaciji bio nezamenjiv. I Španci bi bili u problemu da mu recimo uraste nokat u meso ili mu se desi neka teška porodična tragedija pa mu se broj tačnih pasova sroza ispod 98 posto. Ipak, opet kažem, neverovatno – ali i njega mogu dostojno da zamene.

Da nije tebe ja bih sad Javor trenirao.

Koliko mora da komanduje na terenu:

Dečko u usponu: Havijer Martinez

To što Iker Muniajn nije uspeo da se izbori ni za mesto na klupi i pored loma Viljine potkolenice i pored spektakularne forme Fernanda Toresa dovoljno govori o snazi Furijine navale. Ipak, Havi Martinez bi morao da iskoristi potencijalni izostanak Pujola i stane odmah pored Pikea u srce odbrane. Šta god Španija uradi na ovom prvenstvu ovog igrača, koji može da igra i zadnjeg veznog, u svojim redovima će želeti svi klubovi i sve manekenke sveta, a mama će biti ponosna.

Kad porastemo bićemo Pujol i Vilja.

Španske nade u njega:

Tarzan: Iker Kasiljas

Koliko god je izbor za “Glavnog čoveka” bio težak, izbor za Tarzana je još teži. Jednostavno, ekipa je sastavljena od mirnih ljudi ili od pičkica koje se trljaju travu čim ih neko pipne. Da ih sve paket napiješ manastirkom i istovariš u Guču – niko ne bi napravio problem. Ipak smo se odlučili za čoveka koji je neverovatno šmekerski poljubio devojku pred sto miliona ljudi i koji je neverovatno džiberski u tunelu obrisao balu iz nosa o dete koje je trebao da izvede na teren.

Lijte kiše, ladne vode...

Nivo opšte omiljenosti:

Igrač iz senke: Fernando Ljorente

Čovek kome će Ćavi, Inijesta, Fabregas i David Silva tokom čitavog turnira nastojati da gurnu loptu na tacnu, a da on samo treba da je produži u gol, je glavni konkurent za najboljeg strelca prvenstva. Iako su tu i Runi i Van Persi koji svakako važe za bolje napadače – on će imati najviše prilika za gol. Mali problem je što je koncepcija Furije u dodavanjima kroz sredinu, a ne po krilima kako je on navikao da igra i kakvu igru zahtevaju njegove fizičke predispozocije. Ipak, nema opravdanje da se transforiše u Pantelića.

Vilja i Tores? Koga nema bez njega se može...

Nezamenjivost:

Mrženi: Serhio Buskec

Opet strahovita konkurencija. Da nije našeg lepog Serhia verovatno ne bi mrzeli nikog ili bi mrzili ceo tim podjednako. On ipak odskače zbog toga što igra prljavo. Prigovara sudijama. Zabija špic kopačke u ahilovu tetivu protivnika kad god ima priliku. I onda se mrtav ladan valja po travi k’o da mu je 300 krivih bosanskih kurčeva upalo u oko, a ne bek malo brže protrčao pored njega. Izrod.

Ti'š meni imati lep nos, a ja kuku. E ne'š...

Stepen seljacizma i bezobrazluka: