Na Savi ćuprija – nomen est omen

Komunizam je imao jednu dobru osobinu, a to je da ti, kao pojedinac, nisi mogao da odlučuješ o mnogo čemu. Serviraju ti i ti kusaš. S druge strane, demokratija ima jednu lošu osobinu, a to je da ti, kao pojedinac, imaš trip da možeš da odlučuješ o nečemu, a u stvari opet hasaš ono što ti drugi servira. Tako, na primer, nekad nije bilo mnogo rasprave; sportski centar će biti „Boro i Ramiz“, „Pinki“ ili neko iz ekipe „sedam sekretara SKOJ-a“. Ulice će nositi imena istaknutih heroja sa petokrakama (kokarda non grata), Titovih ortaka iz Nesvrstanih i ponekog pesnika i pisca koji nije talasao previše i tako izbegao Goli otok. Danas svako ima demokratsko pravo da umre od dopa ili hemoroida prouzrokovanih sedenjem u ministarskoj fotelji n mandata (n>2) i dobije trg, ulicu, vijadukt, obilaznicu ili nadvožnjak.

Pre nekoliko dana, prvi pešaci su nagrnuli da isprobaju noseće karakteristike mosta preko Ade. Opšte veselje i euforija, Beograd posle nekoliko decenija dobio most! Atmosfera svršavačka kao na sletovima 25. maja nekada davno. Sunce sija, vetar ćarlija, a naš vrli predsednik jecavim glasom saopštava naciji kako bi, eto, on voleo da taj most ponese ime „Zoranov i Nenadov most“ jer su njegovi pokojni stranački saborci lišeni života tako što su izgubili ravnotežu prilikom dodavanja cigli iz ruke u ruku i geknuli s pilona. Međutim, onda se predsednik setio da je demokratski izabran na tu funkciju i da celokupni živalj srpski ima jednako pravo da predloži ime kojim će okititi ćupriju vrednu nekoliko stotina miliona jura.

I otvori se Pandorina kutija. Padaju predlozi k’o nedobitni tiketi na trkama pasa. Najbrži su, logično, bivši vlasnici crvenih knjižica, naprasno kršteni pod Ostrogom (ko ne veruje u moći svetog Vasilija, koji leči jalove, a grešnicama vraća nevinost bez himenoplastike, nek se konsultuje s ocem Joilom), ujedinjeni sa „S verom u Boga, za kralja i otadžbinu“ ekipom, zajednički predlažu patrijarha Pavla kao idealno rešenje za ime mosta. Pavle je bio kuler, odmeren, voleo je GSP, ne znam da li bi se složio njegovo ime nosi most koji je vredan kao višedecenijski budžet Pčinjskog okruga. Verovatno bi rekao: „Deco moja, terajte se u kurac, to je mnogo para!“

Džon Lenon - rojal verzija

Mladi rudar Slobodan Homen, ima drugačiju ideju. Pošto je u toku raskopavanje Ade Ciganlije i potraga za ostacima Čiča Draže, on konta da bi most trebalo da ponese ime po verziji Džona Lenona sa bradom. Tome se, naravno, priključuju ujedinjene navijačke snage naših vodećih klubova, koje vole Dražu, al bi rado dodali, da se, recimo, tramvajske šine nazovu po Urošu Mišiću, a pešačke staze po momku koji je skončao usred američke ambasade. Naravno, pilon, kao simbol mosta će da nosi ime po Šaviji i Neši Strahu, velikanima srpskog navijaštva.

Svi konja za trku imaju

Međutim, ne zaostaju ni drugi. Radikali danonoćno rade na osmišljavanju imena za most. Po kuloarima se saznaje da su trenutno najbliži tome da izaberu ime „Most vojvode Vojislava Šešelja, a Sonja Biserko i Nataša Kandić mogu samo da ližu čmar Benediktu XVI, Nikoliću, vrati mandate, Pop-Lazićka će da te gađa zimskom cokulom a ne kao Čomićku cipelom od antilopa“. Levičari i društva za zaštitu životinja su više u fazonu urbanih priča sa srećnim krajem. „Most legalizovanog pajda“, „Most prednjih šapa keruše Mile“, „Most Svetog Torenta i Repidšera“ su samo neki od njihovih ingenioznih predloga.

Oglasila se i filharmonija, jer, pobogu, most podseća na harfu i tako i treba da se zove. Mislim, kad može „Gazela“, može i „Harfa“. Ivan Tasovac je najavio instaliranje ogromnog video bima nasred mosta, gde će se prvog januara posmatrati tradicionalni „Novogodišnji bečki koncert“.

Ne ostaju nemi ni u „Udruženju matematičara Srbije“. Iako je njihovo proročansko ime „Limes (kad godine izgradnje teže beskonačnosti)“ za Beogradsku arenu bilo idealno, izduvali su ga, te sada, predlažu ime „Delta“ kao matematički simbol za infinitezimalni interval (gradnje, naravno, vidiš da su sklepali sve za samo nekoliko godina). U svakom slučaju, Mišković će podržati ovakav naziv mosta. Beko neće.

Ujedinjeni kafići na Adi, takođe, imaju svoj predlog. „Most utopljenika koji su se napili u našim kafanama, pritom ne umeju da plivaju a otišli su u dubinu“. Dirljiv gest vlasnika monumentalnih baraka, koji osminu limuna pomešanu sa vodom iz jezera naplaćuju tričavih 200 dinara.

Rendom lik sa Dorćola je predložio da se most nazove „periferijskim“, jer mu je pun kurac seljadije s Čukarice i iz blokova, čiji smrad oseća kako se približe Mostaru. Tom momku se kasnije gubi svaki trag.

Pre nekoliko godina, kompanija „Štark“ je raspisala konkurs za imenovanje jednog od najkuljih proizvoda te kompanije, čuvene krem bananice. U iščekivanju raznoraznih čudesnih, kreativnih predloga, pobedu je ubedljivo odnelo najjednostavnije rešenje i krem bananica je postala „Krem bananica“. Shvatate analogiju.

Tagovi:

politika