Pet vrlina koje su ustvari mane

Kao što je linija između genijalnosti i ludila tanka poput neurona Lole Smiljanića, tako i ta granica između vrlina i mana postaje totalno evropska – bio si u Holandiji i nisi ni izvalio da si prešao granicu sa Belgijom. U prevodu, kul je što nisi halapljiv i drvo od čoveka, al to ne znači da treba da ostaneš gladan i da sa ribom moraš da gledaš Kejt i Leopold.

Skromnost

Oduvek su mi na pimpek išli ljudi koje x puta moraš da nudiš za nešto a oni se prenemažu i tripuju kenjkavost Ane Ivanović dok daje intervju. Svinje su iskrenije od ljudi, sipaš im 5 litara splačina i ako su gladne, one pojedu, ako nisu, čekaju da ogladne pa pohasaju. Čitavu plejadu smarača koja uplati 3 soma za matursko i pojede 1/256 šnicle i tri krompira zarad ostavljanja utiska „skromnosti, nehalapljivost i dostojanstva“ treba mleti kombajnom u desetom krugu pakla zajedno sa Natašom Bekvalac i onom ćelavom seljačinom sa zlatnim  prstenom koji valja proizvode iz TV šopa.

– Izvadi nos iz tog tanjira, nismo došli na svadbu da jedemo i pijemo već da gledamo mladence i uživamo. Bolje pogledaj kako lepu venčanicu ima mlada nego što žedereš, pomisliće ljudi da nemamo leba kod kuće.

– Ženo, ja sam došao da jedem i pijem. Em nisi kuvala 3 dana em si kupila najskuplju mikrotalasnu kao poklon ljudima koje si dvaput u životu videla. Kad si mi već isterala tolike pare iz džepa, red je i da anuliramo gubitak. Sarmu i meso motaj u novine, čorbu sipaj u termos, eno ga u kolima. Kolače trpaj u džepove. Predjelo ću ad hoc da sjebem.

*****

Ja: Aj da klopaš sa mnom. Ima leba, kulena, sira, kečapa, majoneza, jogurta… Oš ti napravim sendvič?

Bivša riba: Joj neću, nisam gladna. A i kako možeš taj kulen da jedeš, fujčina

…posle 15 minuta…

Bivša riba: E nije loš ovaj kulen, probala sam dok si bio u wc-u. Aj mi napravi jedan sendvič?

Ja: Daf radi celu noć, ja nisam Miki iz Kupinova da živim u kujni, odjebi.

Empatija

Čovek u životu treba da voli svoju porodicu, krug od 3-5 prijatelja i ženu dok ne počne nakon tuširanja da ostavlja scenu kao da se u njoj kupalo krdo dugodlakih gnuova. Ostale može da poštuje, ponekad da ih razume a u najčešćem slučaju, sasvim je logično da te stoli bojko što je Milisav, nekadašnji školski drug ostao bez posla i kopa kanale da prehrani porodicu. Jednostavno  čovek nije stvoren da vodi brigu o populaciji cele planete i sledeći put kad neko počne da se užasava nad zlom sudbinom žene Mileta Kitića koju ovaj svako jutro naplavi zarad bolje cirkulacije, izvuci zelenu šlajmaru sa dna pete i serviraj mu je po faci. Prokleti licimuri.

– Daj 10 dinara, treba mi za leba.

– Nemam, skloni se.

– Stipso, daj čoveku 10 dinara, on je prosjak, umreće od gladi. Pih, sa kakvim se neemotivcem zabavljam.

– Ima ruke, ima noge, radno je sposoban, može da zaradi. Inače, puši bolje cigare od tebe, kinta mu treba za kladionicu. Kakva si naivna, i pičke bi dala da ti je tražio.

*****

– Kako nisi imala za pivo, pa dao sam ti pare?

– Pa prošla sam pored autobuske, pitao me neki dečkić, fali mu 300 dinara za kartu do Gračanice, tamo počivaju mošti njegovih predaka. Toliko me je rastužio njegovim suznim, plavetnim okicama da sam mu dala i moj novac za markicu. To će da uloži u podizanje spomenika. Zar nije divan?

– Kul, bar će moći da kupi neki kvalitetniji lepak, u OHO su počeli da stavljaju krvnu plazmu mrtvih pacova. E kozo glupa.

Poštenje

Kako biti pošten u svetu u kom kasirka zakida 5 dinara na kusuru, u kom konobar nema sitno, u kom m država izmišlja takse za sve i svašta, u kom postoje naknada za priobalje i uspostava poziva i u kom Sejo Kalač ne prosi za leba i vodu već može sebi da priušti automobil od 30k jura a da ne oseti? Nikako. Ko pokuša da u realnom životu hrišćanski participira po metodi „ko tebe kamenom, ti njega hlebom“ u startu se zajebo i osudio sebe na doživotnu robiju. Umesto hleba je svakako bolje koristiti plamen, čisto radi ravnoteže. Što bi rekao Urke u Poslednjem krugu u Monci „Ja ne kradem, već samo uzimam ono što je odavno trebalo da bude moje!“

– Markoviću, gde si poneo taj kompjuter?

– Nosim ga kući, šefe. Plata kasni 3 meseca, ne uplaćuješ mi penziono i socijalno već godinu i po. Posle se vraćam sa burazerom po fotokpir mašinu, to ne mogu sam da nosim.

Pedanterija

Ok, gajba ne treba da izgleda kao da u njoj živi Teofil Pančić, ali majkumujebem, mora li svaka kašika imati svoje mesto, moraju li popakovani duksevi zaklapati ugao od 45 stepeni sa popeglanim majicama na tačno određenoj lokaciji u ormanu? Šta je sa starim dobrim historijem preko fotelje i stolice? Gde je divni osećaj bola u predelu genitalija da sudovi mogu da sačekaju 24 sata i da neće nigde pobeći? Jebem te, čoveče, koji umesto da iskuliraš posle kvalitetnog hasanja i zavališ se u polasatnu meditaciju, odma’ skačeš da pereš tanjire punog stomaka. Zašto usisavaš svaki dan, zašto peglaš ispeglano, da li si stvarno toliki moron da svako jutro nameštaš krevet u koji ćeš ionako ponovo da uskočiš uveče a u sobu ti niko drugi nije ušao 4 godine?

– Zašto si džezvu srednje veličine okačio desno kad treba između velike i male, rušiš mi koncept? Iju, šta je ovo, mrva na podu, joooj, opet moram da usisavam, treći put danas. Je l i ti usisavaš triput dnevno ko ja? Nema, mora da se pazi, današnje bakterije i virusi su opasniji od Ere Ojdanića ispred srednje medicinske.

– Aha, nekad i četir puta usisam, čak i perem cevi iznutra a kesa za prašinu iz usisivača mi je toliko čista da u nju ostavljam paprike za zimnicu. Sad idem malo kući da jedem s poda sa Flafijem.

Romantičnost

Ribe pričaju kako puštaju vaginalne sokove na plišane mede, pisma napisana na pergamentu, recitovanje Prevera, sviranje „Crnog leptira“ na akustari i zajedničko posmatranje zvezda u vedroj noći sa Ski staze na Košutnjaku. Ribe seru. Ustvari, jedu ti govna dok to ne uradiš jednom, drugi put već počinješ da smaraš a ako si totalni mazohista i nastavio si da je „iznenađuješ“ romantičnim wtf momentima, budi ubeđen da poruka „E ne mogu večeras, idem sa Valentinom na kafu“ u prevodu znači: „E ne mogu večeras, Idem kod Miće, on ne smara plišanim žirafama i Disovim pesmama, već me jebe ko da sam tuđa.“

– Hehe, četrnaesta lutka ovog meseca, baš si… pažljiv.

– To je zato, što te volim, bebo. Oćeš da gledamo Pi es aj lav ju?

– A budi malo muškarac, majku mu jebem. Opsuj, reci da ideš da sereš, prdni preda mnom, podrigni, počeši muda, pokaži testosteron i lupi kurčinom o astal!