Mužjački kokteli kakve ste oduvek hteli

Kokteli? Kakikuracbre kokteli, zna se šta su napici od kojih raste rutina, u smislu maljavosti, kao i u smislu utreniranosti jetre i kamene face pred saobraćajcem koji te zaustavio dok prelaziš ulicu četvoronoške ili voziš jugića nogama sa zadnjeg sedišta. Rakija, pivo, vinjak, rakija i rakija! Kokteli su za gej pedere koji sede s akaunt menadžerkama u Pastisu i gledaju koji će šaban da potegne dužu utoku zbog svađe oko zagrađenog parking mesta.  Ipak,  budimo realni, nije sve u životu tako crno-belo kao Jelen super liga poslednjih godina. Postoje i neki gotivni kokteli,  koji doduše nisu na zvaničnom spisku IBA, ali koji se s pravom mogu ubrojati u mešana alkoholna pića – i koji su, što je još važnije, savršeni za tarzanskog omladinca! Što će reći, izvodivi u kućnoj radinosti i sposobni da ti ispresavijaju vijuge snažnije nego scena dva šimejla kako se kružno trpaju, u prkno. Ili neobjašnjiv meteorski uspon Bobana Rajovića, u prkno. Kokteli kao što su

Pravi Špricer

• Čaša od 3 deci do lapo litre
• Rizling lapo
• Soda-voda lapo
• Kriška limuna (samo ako depiliraš leđa ili se zoveš Bodo Hombah)

Tečna osnova većine letnjih popodnova na Adi ili Štrandu i čvrsta podloga većine večernjih tuča na istim mestima, špricer uvrštavamo u koktele jer boli nas kurac. Dobro, i neke činjenice su na našoj strani: neosporno je da se za špricer mešaju dva pića, vino i kisela, a dodaje se i limun u nekim malo gejim varijantama. Pored toga, ime mu izvorno ima skroz mužjačku konotaciju, jer znači „štrc“. Tom logikom možemo zaključiti da je bevanda za žene, jer em se zove tak niježno, em je vino s običnom vodom za kupanje nogu i polivanje kola.

Špricer je verovatno jedina dobra stvar koja je u ove krajeve stigla od Austrijanaca, a tamo, kao i kod žabara, postoje varijante „šprica“ koje se piju s limunadom i aperolom, mada umesto rizlinga uglavnom koriste prošek iliti proseko. Nije loše, ali zahteva okruženost razgolićenom pičetinom, belim stolovima i morskim talasima da bi imalo pravi pontecijal. Zato se u našem kontintentalnom okruženju preporučuje zadržavanje na izvornoj pavlevujisićko-zoranradmilovićevskoj varijanti: rizling sa soda vodom ili eventualno sa najvećim austrijskim prijateljem, Knjazom Milošem.  I naravno, ne zaboravi, samo ako imaš pravu soda štrcalicu u čašu prvo ide vino. Inače se obavezno sipa vino u kiselu, jer takav je poredak u univerzumu: vino se ne razblažuje, nego se kisela obogaćuje.

Vinjakolada

• Čaša deci
• Šot vinjaka (nikako „petica“, ne svetogrdi)
• Resto kokakola
• Kriška limuna (opcionalno, ako jedeš sijalice za večeru)

Pinja kolada je, kao što svaki poštovalac domaće televizije od eks-Ju na ovamo zna, drink of čojs Del Boj Trotera i kao takvo je stvarno šabanska kombinacija: rum, kokos i sok od ananasa. Jebote, moglo bi da se služi umotano u celofan pored Marsa i Snikersa, a ovako sa suncobrančićem je samo još gore. Dodatni dokaz šabanske prirode ovog pića je njegovo portorikansko poreklo, jer navodno ga je smućkao portorikanski pirat Roberto Kofresi da bi malo umirio raspojasanu posadu koja je imala sasvim dovoljno sodomije i biča, ali je kuburila s trećim stubom svakog mornarskog pohoda – alkoholom.

U domaćoj varijanti smo zato razvili piće koje će po imenu biti omaž Del Boju, najvećem Srbinu među Englezima, ali jeftino, jednostavno i brutalno u svojoj efikasnosti. Đenaro Gatuzo u svetu koktela. Vinjak plus kokakola, plus ajde može i nešto citrusno šta imaš, probali su neki čak i malo limuntusa, čime je ŠUK u glavu zagarantovan, ali je isto tako zagarantovana i pegla posle četvrtog, petog. Dobro, šestog, ako si Velja Ilić.

Dunav

• Čaša deci
• 2 šota pelinkovca
• Resto biter lemon
• Kriška limuna

Ovo piju alasi isto koliko i Goran Trobok pije ginko bilobu, ali ne zove se zato tako, iako je uglavnom popularisan u lokalima kraj reka. Fora je što su te reke diljem južne Mađarske i severne Srbije, u regionu koji neki zovu i Vojvodinom, a popularan je uglavnom među populacijom novosadskih padavičarki koje se podaju rošavim Englezima na Egzitu za šaku eksera i peštanskih hipsterski koje rade to isto, ali na Szigetu. Ipak, mora se priznati da je ova kombinacija ukusa vrlo uspela jer je zasnovana na osnovnim aritmetičkim pravilima: gorko s gorkim daje duplo slađi efekat. Minus i minus su plus. Jebiga, ipak je alkohol nauka, tačnije hemija. A hemija je fizika. A fizika je matematika. A matematika je magija.

Za sve koje ne rajca taj ukus kinina, Malezije i malarije karakterističan za švepsove, postoje alternativne kombinacije, recimo pelin+sok od pomorandže (koji nikada jebeno nećemo zvati đus, jer to bi bilo ko da samo krmenadle zovemo „meso“, a ma koliko krmenadle dokazano bile najlekovitiji komad mesa, jebiga, prosto nije istina da su samo one meso). Za Slovence i sve koji se tako osećaju može čak i Fantja, što daje slatkast, gotov vermutan ukus, dok boja i dalje ostaje ista, verno mutna, baš kao rečni mulj po kome je koktel dobio ime.

Fantom(ka)

• Čaša lapo litra
• Šot vodke (Absolut za šmekere, Baltic za žgadiju i ekipu iz Jerkovića)
• Fanta 0,3
• Šot guarane

Kad smo već kod Fante, ko kaže da ovo piće gubi primamljivost u godinama u kojima kupiš svoju prvu diplomu (malu maturu, kod Rajka na Zelenjaku, srpski 500, matiš 1000 dindži, jebiga, ipak je matiš matiš, ako nećeš, ima i na fejsu za dž, ali samo ako mi lajkuješ status)? Evo dokaza za suprotno, idealnog da posle njega sedneš u kola i istripuješ se da si u Engleskoj, Zimbabveu, Pakistanu ili tako nekoj koloniji gde se vozi levom stranom, a u stvari si na regionalnom putu 243 Svrljig.

Ovaj kombo je očigledno izmišljen u dokolici i beznađu beogradskih predgrađa, namenjen za ono neuhvatljivo doba dana od bureka do svitanja, a posle obijanja trafike. Kao takav, izvorno se zvao “jočić”, ali je bilo malo bedak pošto se čovek onako sjebao, pa su ga iz respekta preimenovali u njegov omiljeni komad odeće.

Cunami surfer

• Čaša lapo litre
• Šot Absolut vodke
• Šot Bakardija
• Šot neke bele tekile (bolje Jose Cuervo)
• Resto piva (svetlog)
• Slamčica
• Mozak na ispaši

Kada se 2004. dogodio Džoni Dep među cunamijima, Srbija nije poslala izjave saučešća jer niko u vladi, ni u institutu za književnost nije znao ni kako da započne pismo, jebiga, to nema kod nas, šta je sledeće, da izjavljujemo saučešće za ljude koji umru od masovnog prežderavanja avokadom?  Ili u dobro opremljenim bolnicama?

Zato smo uradili onoliko koliko smo mogli: iskoristili smo ono u čemu smo najbolji, po čemu smo poznati u svetu – olešavanje od alkohola i noćni život – da pošaljemo poruku saučešća u čast napaćenog indonežanskog naroda (Beše bilo  tamo, je l’ da? Ili beše indijskog? Ili polinežanskog? Jebote, geografija je teška). I tako je u jednom beogradskom lokalu smišljeno piće koje  je istovremeno i koktel i društvena igra (i profilaktik, ali to je ispao čist bonus, o tome radije ne bismo sad)! Postupak je sledeći: suneš sva bela pića koja imaš i malo promućkaš, a onda preko toga krneš svetlo ili lobe vops, ali baš krneš, tako da zapeni ko Veran Matić kada vidi da je neko drugi organizovao humanitarnu kampanju. Onda zabodeš slamčicu – i cilj je da popiješ sve odozdo pre nego što se pena spusti tj.  da pobegneš od talasa pene kao mali Radživ (ili Sukarino ili Ihorangi ili takonekovećkurac ime) koji se, je li, hvata za slamčicu spasa od stihije.  Pošto se završi, ni tebi ništa više neće biti isto, baš kao Radživu/Sukarinu/Ihorangi. A ni ti nećeš znati kako se zoveš. Čaša ispražnjena, misija ispunjena!