Na trojku

Ovih frtalj kapka na levom oku što sam uspeo da otvorim mi je govorilo da sam se probudio u tuđem stanu, tuđoj glavi i tuđem telu, jedino su muke i bolovi bili moji. Gluv sam, i imam osećaj kao da sam proleteo kroz zid, a koliko vidim i zid tako izgleda. Čiji god da je, ovaj stan je bio u ozbiljnom haosu, isto je važi i za telo. Polako sam podigao desnu ruku da vidim da li je čitava, bila je modra i garava, sva izgrebana, ali cela, pipao sam se njome po telu. Bio sam ceo, iscepan, slomljen ali ceo. Pokušavam da se saberem šta mi se dogodilo…

Mogla je ovo biti najobičnijija priča, čista klasika, on je bije zato što je kurva, a ona se kurva zato što je on bije, a ja je jebem zato što volim da jebem tuđe žene, kurve. Scenarista španske serije bi od toga napravio zaplet, ali ja ne, moj fetiš je moja životna rutina, volim ga jednostavnog. Stvari su bile jasne, svakom od nas troje je bilo dobro u toj priči, svi smo namirivali po neku devijaciju koje su nam podarile zvezde rođenjem, i svima je bilo lepo. Odnosno bilo nam je lepo do pre neki dan, dok ona nije konačno odlučila da ostavi nasilnika.
Ja sam na tu vest isprva fino odreagovao, „lepo, pozdravljam“ – rekao sam joj – „svaki iskorak u besmisao je nova zabava za Đavola, a Đavo je naš drug. Mislim, Đavo je drug svih nas, nasilnika, kurvi i jebača tuđih žena.“ – međutim ona me je pogledala ozbiljno, nekim pogledom kojim me do tada nije gledala i rekla – Ne razumeš.

– Naravno da ne razumem.
– Ja sam se zaljubila…
– Pa dobro onda ćemo varati i tog novog u kog si se zaljubila.
– Ti stvarno ne razumeš.
– Da razumem žene verovatno ne bih jebao tuđe, nego bih tukao neku svoju…
– Ja sam se zaljubila u tebe!

Da, to je bilo to, očigledno je da nisam razumeo žene, nego obnevideo od đavoljih misli i ovako alav na tuđu tesnu pičku nisam ni primetio kada je ona počela da mi razmešta stvari po stanu. Što je još gore, ne umem da reagujem u tim situacijama, i obično kažem nešto glupo.

– Pa to, baš i nije dobro.
– Kako to misliš „nije dobro“?
– Pa, nije dobro, jer ni ti ni ja nismo za vezu, i naš odnos funkcioniše samo u ovim nemoralnim okolnostima, jer tu dajemo maksimum od sebe…
– Ja mislim da ti samo nisi svestan koliko smo mi skladni.
– Dobro, ti misliš tako, ja mislim drugačije i to je već očigledan nesklad.
– I šta ti misliš onda o svemu?
– Mislim da ti je to faza, i da će da te prođe.
– Ti misliš da sam ja kurva koja se tek tako jebe sa drugim tipovima?
– Recimo da, da…
– Stvarno to misliš?
– Zapravo ja mislim da si ti žena koja pravi sranja nagonski, a ja čovek koji se lepi za takve, samo sam ja do sada uspeo da naučim da…
– Stvarno misliš da sam tako banalna?
– Ne, to nije banalnost, čak naprotiv mislim da je to vrlo složen poremećaj ličnosti…
– To nije istina, ja tebe volim.
– Ti voliš da praviš sranje, a ja sam ti dobar saradnik za to.
– Samo da znaš da sam ja njemu rekla za nas…
– Kome „njemu“, i koje to „nas“?
– Njemu, rekla sam mu da volim tebe i da to traje…
– Kad si mu to rekla?
– Pre pola sata, dok si ti bio u kupatilu.
– Ne kapiram, zašto si to uradila!?
– Zato što se mi volimo.
– Koji to mi? Kako to misliš volimo!?
– Ti i ja, lepo, kao iz filma.
– Jebo te ne verujem, i, šta je on rekao?
– Da će sad da dođe da te ubije…
– Zašto mene kad si ti kurva?
– Tako…
– Sreća pa ne zna gde živim.
– Rekla sam mu gde živiš.
– Zašto!?
– Zato što ga se više ne plašim.
– Znam, ali ja ga se plašim…
– Koga? Njega? On je obična pička koja bije žen…

Nastavili bismo mi tu filmsku raspravu da u pola njene rečenice, gospodin „Nasilinik“ nije ušao na vrata, bez kucanja, bez otključavanja. Da sam imao kameru, mogao sam snimiti „Shining“ behind the scenes, director’s cut, Kjubrik da se postidi.
Zajedno sa njime kroz vrata su ušla i vrata, kvaka i deo štoka, daska pola metra iznad i pola metra ispod brave. Gospodin je još sa vrata, otresajući sa sebe komade izvaljenog ragastova, ljubazno ali nešto višim tonom upitao „gde je ona kurva ološu?“, zatim je ugledao u ćošku svoju poremećenu polovinu i kratko i zapovednički joj se obratio „Ti kurvo silazi dole u auto“. Kako to često biva, kurva je odlučila da oteža poziciju svom voljenom muškarcu, odnosno meni, rečima „Ja njega volim, on je pravi muškarac, koji zna da jebe i da voli, a ne samo da bije, nije pizda kao ti“.

Nisam ni stigao da se zahvalim kurvi ili pokušam objasniti nasilniku da sam đubre od čoveka, i da nikako ne znam da volim, a kamoli da jebem, a on je već stao ispred mene onako zajapuren i zadihan od provaljivanja u moj stan, zamahnuo, a ja refleksno sklopio oči.

Međutim ni posle par sekundi nije usledio kroše, pa sam otvorio desno oko na frtalj kapka kao izvidnicu. On je stajao ispred, stavio mi ruku na rame i rekao „el vidiš ti majstore sa kakvom kurvom ja imam posla?“ – a onda nastavio očinskim glasom – „svaka tri meseca ista priča, počne da se jebe s nekim likom, onda se zaljubi, onda mu priča kako je bijem, pa mi javi da me ostavlja, ili da taj neko hoće da je ubije, onda se najčešće ispostavi da se jebe sa nekom budalom… ništa lično ti deluješ još i normalno… ali eto na primer prošli put je zapatila nekog morona koja diluje drogu, skriva kradenu robu i tako to, pa sam išao da je spasim i tako… Ajde kurvo polazi… a ti nemoj da jebeš tuđe žene, ne mora niko da te ubije, sudbina će te stići pre ili kasnije.“

Ćutao sam i klimao glavom, on se ponovo okrenuo prema njoj je i pogledom joj sve objasnio. Ćutke je uzela stvari i demostrativno prošla pored mene, zatim i on za njom. Otišli su iz mog stana, a mene je adrenalin pucao bar još pola sata, razmišljao sam o tome kako je život generalno dosadno đubre i kako su ovo ona sranja zbog kojih vredi živeti, i kako sam se ponovo provukao kroz iglene uši. Utom sam shvatio da bi mi prijala kafa, ušao sam u kuhinju, naslonio se glavom na aspirator iznad plinskog šporeta i pokušavao da ga upalim ne bi li je skuvao. Jebeno govno nešto zapinje, moraš prvo plin da pustiš na “trojku”, pa tek onda da pripaljuješ vatru… i onda se dogodilo to, „Saving private Ryan“ behind the scenes… sledeće čega se sećam jeste da ležim na podu, da sam otvorio frtalj kapka levog oka, imam osećaj kao da ovo nije moj stan, da ovo nije moje telo, moja glava… stan čiji god da je u totalnom je haosu.