Novi Vimbldon za Đovaka?

Ušao sam u kladionicu juče. Vladala je tužna atmosfera. Radnik praznog pogleda, dežurni penzioner i dve batice koje se klade na tenis.

Atmosfera se iz prihvatljivo – depresivne, pretvorila u Zajdi Zajdi, kada su batice zatražile od radnika da promeni jedini kanal od 10 u kladži, koji nije prikazivao beli sport. Na njemu je pičio neki bejzbol, za koji niko nije davao ni pet para, ali koji je razbijao monolitnu dominaciju tenisa. Međutim, onda su se likovi dosetili da su počele i Kvitova i Skjavone. Inače topla kladža u beogradskom kraju, utonula je u mijazmu sjajnih bekend paralela, čip end čardžova i protestvovanja jer se neko u publici pomerio.

Zašto je to tako? Zašto je prijazni Bosanac promenio kanal, otišao na svoje mesto, zapalio klasik, odbio dim i rezignirano rekao : “Jebem ti ovaj tenis, samo tenis ceo dan, a u pičku materinu.”  Zato što je tenis snobovski sport, uvaljan u mešavinu proseravanja, lažnog ponašanja i klasne podvojenosti. Sam po sebi, tenis je sjajan sport, mešavina vrhunskih fizičkih performansi i korišćenja mozga. Šah za koji moraš biti atleta sa mudima. Ko zna koliko je klinaca iz krajeva moglo da bude novi Agasi, Sampras, Đovak ili barem Vemić. Ali nisu imali para. Da bi trenirao tenis moraš da imaš dosta para. Ko zna koliko je teniskih finala moglo da bude u sećanjima običnih ljudi, da mogu da priušte kartu za ista i da se tamo mogu derati, jebati majku sudiji i zapaliti baklju posle sjajnog drop šota. Ali ne mogu, jer je prisustvovanje teniskim mečevima najprimitivniji izraz materijalnog statusa i navodne kulturološke superiornosti nad pukom. Florijan Majer kreće da servira, staje, mršti se, jebiga otišao sam po pivo u pauzi između gemova i vraćam se na mesto. Nabijem te na kurac pičko lažna, šta mi se mrštiš, zarađuješ nekoliko miliona godišnje na konto dobrog baratanja reketom dok vatrogasci zarađuju dovoljno da odu u Paraliju, sa neophodnim nošenjem punog mini frižidera salame iz Beograda. Nemoj da ti siđem dole i nabijem ti taj reket u bulju. Ali onda ne bih imao tenisku kulturu, zar ne.

Sve je to ok. Takva društvena evolucija jednog sporta nije zabranjena. Ali, onda prestanimo da se pitamo zašto Novak Đoković, najbolji teniser sveta i jedan od najboljih sportista sveta, nije više u srcima Srba od Dejana Koturovića. Zato što prosečan stanovnik ove zemlje, prosečan stanovnik sveta, oseća da mu u toj priči jednostavno nije mesto.

Međutim, ovo ne znači da se tenis ne prati. Pogotovu u ovo doba sportske suše pred Olimpijske igre. Evropsko prvenstvo u fudbalu je gotovo, NBA zvezde su otišle na odmor i nove ture steroida, čak i snukeraši odmaraju. Konačno je došlo vreme za prvi tekst o tenisu na Tarzaniji.

Došli smo do četvrtfinala najvećeg teniskog turnira, Vimbldona. Za sam Vimlbdon je vezana gomila nekih slatkasto – seratorskih ” zanimljivih” priča kojima komentator popunjava prazne hodove u toku prenosa. Apsolutno je neizbežna priča oko toga koja porodica već 60 godina uzgaja jagode, koje se onda uvaljane u Centroproizvod šlag i u pakovanjima od po pet, prodaju za 1000 dinara malograđanštini, ili kako je Henmanovo brdo, lesni nanos pored centralnog terena na kojem zableje sve lobanje bez kinte da zapravo uđu na neki od terena, dobilo ime. Te priče su uvek iste i uvek debilne, te ćemo ih mi preskočiti i odmah pređi na analizu preostale osmorice na turniru.

Majer, Južnji, Kolšrajber

Nije da mislim da iko osim Đokovića, posle šokantnog ispadanja Nadala, ima previše šansi da osvoji Vimlbdon, ali ova trojica nemaju ni promil šansi da to učine. Tenis je sport u kojem nema preterano mesta sreći, osim povremenih svinja na mreži, a inače mali prostor za sudijsku krađu je uvođenjem čelendža, postao gotovo nepostojeći. Kada se na to doda da je igra generalno postavljena tako da je sve jasno, da autsajder ne može bunkerom izvući iks ili iz kontre u 85. minutu pobediti 1-0, postaje evidentno da teniskom autsajderu u osvajanju Grend Slema, ne može ni bog da pomogne. To je pokazao i Lukaš Rosol, koji je dan posle istorijske pobede nad Nadalom, lagano išutiran sa turnira od strane Kolšrajbera, 6-2 6-3 7-6.

Narečenoj trojci je četvrtfinale veliki uspeh, zaradiće dosta bodova i para a ako neki od njih kojim čudom osvoji turnir, to će biti lepa stvar za tenis jer od januara 2005. sa izuzetkom Delpovog US Opena 2009. Grend Slemove osvajaju tri čoveka : Đoković, Federer, Nadal.

Ferer, Conga, Marej

Sledeća trojka već ima, u dubini duše, neke ambicije da iznenadi. David Ferer igra zaista dobar tenis na ovom Vimbldonu, pokazuje da su podele šljakaš – travaš – betondžija, relativna stvar. U četvrtfinalu igra sa Marejem a na putu dotle je već izbacio neka imena, Rodika i Del Potra. Međutim, treba imati u vidu da Rodik više nije dileja koja dobro servira, već fizički nepripremljena dileja koja dobro servira a da se Delpo moguće nikada neće oporaviti od teške povrede i godinu dana neigranja.

Marej je do pre nekog vremena smatran delom “velike četvorke” sa već pomenute tri aždaje koje poslednjih skoro osam godina dele tanjire između sebe. Blasfemija. Marej je svakom laiku, na prvi pogled, vidno lošiji teniser od velike trojke. Dok se Nadalu defanziva prigovarala često i neopravdano, Marej je stvarno teniser koji je spreman da se 5 minuta prebacuje loptice sa Filipom Krajinovićem, dok klinac ne pogreši, na šta će odvratni Škot odgovoriti orgazmičnom grimasom i stiskanjem pesnice. Da se razumemo, legitimno i dozvoljeno je igrati tako, kao što je legitimno i dozvoljeno igrati kao Grčka na EURU 2004, ali da se isto tako razumemo, tenis i fudbal se gledaju zbog igre koju igraju Federer, Đoković, Barsa i Mančesteri a ovi drugi švercuju svoje bugarske stilove igre jer im etabliranost konkretnog sporta to omogućava.

Možda Endi Marej zaista nekada i osvoji Grend Slem i možda to čak bude i ovaj Vimlbdon. Ali kako stvari stoje, sve mi deluje da će to biti jer će Đoković slomiti nogu u drugom setu ili slično. I ostaje još Conga. Conga je dobar igrač, pre svega vrlo gledljiv. Obilato koristi svoje valjane fizičke performanse a kada krene da pali i mozak i muda, postaje opasan protivnik. Međutim, i dalje jednostavno ostavlja utisak da u mečevima sa najvećima, sve zavisi od njih. Na njemu je da to promeni ako može. U četvrtfinalu igra sa mnogostruko pominjanim na ovom sajtu, ne samo u ovom tekstu, Kolšrajberom.

Federer

Uprkos radijaciji negativne energije koju prima iz Srbije, na nivou Fukušime, Švajcarac  i dalje igra tenis i to i dalje igra dobro. Komentatorske sociopate već godinama zazivaju njegovu penziju, ističu kako je polu šejtan polu čovek, kako nije imao konkurenciju kad je osvajao Grend Slemove ( 0d 16 GS, 9 osvojio od jasnog uspostavljanja Nadala na sceni, dva puta ga pobedio u finalu Vimbldona) i slične baljezgarije koje ne govore mnogo o Federeru ali govore mnogo o osobi koju nije mrzelo da to napiše i pošalje na neki od domaćih veb portala. Govori da je to osoba koja vas ispravi kada kažete “svo vreme” i koja jebe retko ali zato loše.

Ono što jeste istina o Federeru je da je malo kompleksaš. U komentarima možete ostaviti vaše mišljenje ako se slažete ili ne, ali kada igra protiv Nadala, Đokovića u poslednje vreme, pa čak i protiv raspalog Mareja u par navrata, on kao da se stegne, uplaši nije prava reč, više kao da ga potpuno obuzme kompleksaška zebnja da će njega, kralja tenisa, rekordera po toliko stavki, dobiti neki novi klinac koji šuri tenis. Katkad je uspevao da se nosi sa tim ali prečesto ne, i deluje mi da je mogao da ide i na 20 GS, samo da je bio malo više kul čovek. Neću reći da je plakanje posle finala AO neoprostivo jer koji sam ja kurac da Federeru nešto opraštam ili ne, ali svakako nije doprinelo kuloći njegovog imidža.

Bilo kako bilo, Rodžer i dalje itekako zna da igra tenis, igra sa sve manje pritiska pa je možda baš zato i opasniji. Ako dođe do duela sa Đokarom, biće jasan autsajer ali autsajder sa realnom šansom.

Đoković

Najbolji teniser na svetu trenutno. Zapravo, o Đokoviću realno, imam najmanje da pišem.

Dečko je u najboljim godinama, godinama kada je i Federer krenuo u žetvu GS. Imaju sličan razvitak karijere, sa malo više vremena koje su uzeli za sazrevanje i jačanje, za razliku od Nadala koji je eksplodirao još kao tinejdžer. Trenutno ne postoji igrač na svetu koji je favorit u duelu sa Đokovićem i to je to. Naravno, pobediv je itekako i možda bi za njega bilo bolje da je Rosol zaprepastio Federera umesto Nadala, ali šta je tu je, i protiv Rodžera je favorit.

Oni će se inače, ako prođu Majera i Južnjog, sastati već u polufinalu a u finalu se čekaju Conga, Kolšrajber, Ferer ili Marej. Uz nadu da ćemo za nekoliko dana videti baš Novaka kako druge godine zaredom diže vimlbdonski pehar, NAPRED ĐOVAČE, SAMO NAPRED OBILIĆ!!