– Ljubi tata pametnu glavu! Ajde sine, lepo spavaj!
– Tata, tata, a je li možeš još malo da ostaneš sa mnom?
– Ne mogu nikako, već je pola devet, ako mi prođu sastavi timova onda kao da nisam ni gledao fudbal. A i bojim se da mi se pivo ne preladi u komori.
– Tata, tata, ali moraš da mi ispričaš jednu bajku. Hoću Baš Čelika!
– Jesi ti tako alav na majku? Ne može Baš Čelik, prepun je krvi i eksplicitnih scena seksa, to kad budeš stariji.
– Tata, tata, ajde onda Ivicu i Maricu!
– Ajde, ali pričaću brzo, a ti me ne prekidaj! Jedan čovek imao ćerku i sina, Ivic…
– Neću, tata.
– Šta nećeš?
– Pa da te prekidam. Pričaj ti samo.
– Uglavnom, žena tog čoveka, a maćeha Ivice i Marice nagovori oca da ih odvede u šumu i ostavi. Skupi računi za infostan, pretplata za RTS, nakupilo se pa navodno nisu imali kinte, mada ja sumnjam da je ova maćeha obična kučka.
– Žena od psa?
– Tako nekako. E sad, muškarac ko muškarac, zbog pičke bi sve uradio, odvede svoju decu u šumu. Ali su Ivica i Marica poneli kamenčiće koje su ostavljali po putu…
– Zašto su ostavljali?
– Da bi znali da se vrate, sine. Jebiga, nije tada bio GPS. Vi ste danas besni. I vrate se oni kući. Otac ih opet odvede u šumu, e tu ih potera maler – nisu stigli da skupe kamenčiće, pa su bacali mrvice od hleba…
– Bacaju hleb? A baka kaže da narod nema šta da jede.
– Ovi su imali, sine, radnja se dešava u Nemačkoj, a tamo standard.
– Tata, tata, ali malo pre si rekao da nemaju dovoljno para?
– Život je sazdan od paradoksa. Ni ja nisam primio četiri plate i regres, a direktor svakodnevno ubije litru viskija na račun reprezentacije. Pravi belaj zatekne Ivicu i Maricu jer vrapci i druga stoka pojedu hleb, pa brat i sestra nisu mogli da nađu put do kuće. Lutaju oni tako šumom, i naiđu na kuću od čokolade, prozori od marmelade…
– Jeee, Branko Kockica!
– Ma kakav Kockica, pa nisam prolupao da ti pričam pedofilske priče. Ova kuća od čokolade…
– Tata, tata, a kako se kuća ne istopi?
– Zato, sine, što je u Nemačkoj umerena klima. Ivica i Marica ne znadoše da je to kuća baba veštice! I tako Ivica zagrabi komad armature i poče da ždere…
– Ali tata, mama kaže da se čokolada kvari i onda boli tiba.
– E vidiš sine, tvoja mama je završila FPN pa ne zna. A baba veštica je išla u hemijsku školu pa zna tajne konzerviranja hrane. Kad mu grune one emulgatore to moš da traje ko Karneksova pašteta. Veštica je posle upisala i fakultet, ali se na drugoj godini prokurvala i batalila. E sad, normalno, veštica ukapirala da joj neko proždire fasadu i roletne sa prozora, izašla i uhvatila debelog Ivicu.
– Je li to onaj debeli Ivica sa televizije što baba kaže da je opljačkao ovaj narod?
– Ko kaže? Moja tašta? Sram je bijo, o onakvom čoveku tako da priča. Nemam reči. Uglavnom, veštica pretvori Maricu u sluškinju, a Ivicu ubaci u kavez i počne da ga tovi. Ovaj jeo kao Ciganče na groblju posle sahrane. Sestra mu je bila pametnija i ukapira da veštica goji Ivicu da bi ga skuvala u kazanu.
– Jao, tata, ona će skuvati Ivicu!
– Neće, idi bre u pičku materinu, pričam ti ovo svaki drugi dan. Marica nekako dojavi Ivici za veštičinu nameru. Dođe jedan dan baba veštica i kaže: „Ivice sinko, turi ruku kroz kavez da je pipnem.“
– Što da je pipne?
– Pa da vidi da li je spreman za klanje. Kao deda Slavko kad opipava prasad, neće da kolje ako nije poraslo. E sad, pošto je Ivica znao za jadac, on pruži kroz kavez kost od pileta koje je pojeo.
– Ala je prešao vešticu!
– Jeste, sine, zajebao je kao Dafina štediše. Veštica pipne tu kost i nije joj bilo jasno kako je Ivica toliko mršav kad ga stalno tovi. Otvori vrata od kaveza, a Ivica je gurne direktno u kazan!
– I veštica izađe?
– Ne izađe, sine, pa nije ovo Ranjeni orao da traje 150 sati. Ivica i Marica bejahu oslobođeni i čiča mič…
– Čekaj, tata, a kako su našli put do kuće?
– Nisu našli, nego je u to stigla i policija pred veštičinu kuću.
– Kako je policija našla veštičinu kuću?
– Federalna policija, imaju helikoptere, sine, nadleću i sve vide, mamu im špijunsku.
– I šta je onda bilo?
– Pa ništa. Ivica odlomio stepenice od bajadera i šećerni dimnjak da ima za usput, policajci pojeli ostali građevinski materijal. Raskućili vešticu za čas.
– A je li se radovao njihov tata kad ih je video?
– Jeste, sine, i oterao je onu kurvu od žene.
– Razveo se?
– Otkud ti znaš šta je razvod?
– Pa mama stalno pominje tu reč kad nisi tu.
– Aha. Saću ja sa njom da se objasnim. Čiča miča i gotova priča.
…početni udarac imaju igrači Čelsija koji igraju u kompletno plavoj opremi i prvom delu igre napadaju sa leve na desnu stranu…
– Krv ti jebem, sad ne moram ni da gledam. Ženo! Donesi mi pivo i dođi da popričamo malo.