Kad porastem biću ženu
-Probudite se doktore. Doktore. Probu’ce!
-Šta je jebote u pola tri noću? Šiptari kradu pacijente, tovare u prikolice?
-Imate mušteriju.
–Pu!
-Dovela ga milicija.
-Nije to mušterija, nego pacijent… sram te bilo hokšapleru neuki.
-Obujte se samo.
-Obuven sam.
-Druga noga, leva vam je obuvena, desna fali.
-Pa gde je?
-Na stolu.
-Ne noga, nego cipela gde je?
-Na nju i mislim, eno je pored ženine slike.
-To sam ostavio da joj smrdi. Namerno! Šta je sa ovim što su ga doveli?
-Pokušao da se ubije. Surdukno se sa mosta u reku.
–Nekreativan izbor. Kako ti deluje ovako?
-Fin čovek.
-Uvedi ga.
Minut kasnije:
–Izvinite što vas budim, diplomirani inžinjeru medicinskih nauka, smer psihijatrija. Nije bila moja volja!
-Vaša volja je bila da aterirate u hladan Dunav, želeli ste da se ubijete, niste uspeli pa su vas doveli meni.
-Doveli vama, vi da me ubijete?
-Ma ne… pa taman posla… ja sam medicinski radni…
-Ma ložim te doktore. OPAAAAA!
-Molim za ozbiljnost, malopre ste hteli da dignete ruku na sebe, a sad…
-MA DIGNI RUKU, DIGNI OBADVJE…
-…a sad ste neozbiljni, zaista nema smisla.
-Nisam hteo da se ubijem!
-Poricanje je jedan od prvih simptoma suicidnog ponašanja.
-Vređate me.
-Suicidne misli znaju vući korene još iz detinjstva. Šta ste želeli da budete u detinstvu?
-Kakve to veze ima? Astronaut.
-I zašto niste?
-Ćale držao svinje pa je njegova ambicija bila da postanem najbolji mesar u selu. Nije znao da astronauti imaju tolike plate. Je l ti mene zajebavaš?
-Nipošto. Nastavi…
-Moja brzina, snaga i opaka levica odveli su me na utabanu stazu kraj leve aut-linije stadiona „Koziji papak“ gde sam lomio ligamente, mišiće i kosti protivničkim krilima punih 7 godina.
-Eto, agresivno ponašanje prema drugima od rane mladosti. Tefterim. Šta se onda desilo?
-Onda, negde u 16. godini, kada je prelomna tačka u karijeri svakog fudbalera, nisam mogao da nastavim dalje…
-Razumem, i vas je neko povredio.
-Ne. Imao sam cevanice od prohrama. Provalio sam alkohol i pičke te je moje interesovanje za fudbal izlapilo kao karijera Seje Kalača i on sam.
-Pa dobro… u tim godinama je to normalno pa opet ne odustanu svi od bavljenja sportom…
-Iztina. Samo što sam ja, kad sam provalio alkohol i pičke, provalio i u zlataru da bih imao para za alkohol i pičke te sam period do punoletstva proveo u popravnom domu.
-Eto. Tefterim, tefterim. Ljudski um je klupko koje… sad vidite zašto sam vas pitao šta ste sve mogli da budete?
–MOGAO SAM BITI CAR, DRUGOM SRCU GOSPODAR, NISAM TEO NI DA ČUJEM…
-Gospodine, opet vi neozbiljno, a taman smo ostvarili neki napredak.
-Napredak ćemo ostvariti kad mi kažete gde ste sakrili rakiju.
-Cipelarnik, donja fijoka.
-Volim kad odmah shvatite da se ne vredi raspravljati. Iz flaše ću, nastavite.
-Dakle, šta je bilo nakon što ste izašli iz popravnog doma?
-Neko vreme ništa, a onda sam ušao jednom veoma situiranom gospodinu na privatni posed i opljačkao sve što nije bilo armaturom dobro uvezano za temelje. Odmah sam njegovu poštenim radom stečenu imovinu počeo da rasipam na piće, drogu, trke kerova i kurve, te su me organi reda lišili slobode.
-Da, da. Sve ukazuje na jedno… klasičan primer autodestruktivnosti iz koje lako mogu proisteći i suicidne misli.
-Nisam pokušao da se ubijem!
-Nastavite, šta je bilo dalje.
-Izašao iz zatvora, došlo mi iz dupeta u glavu. Oženio se, zaposlio se kao viljuškarista u hladnjači, napravio dvoje dece. Sazidao kuću, deca porasla u visinu, žena porasla u širinu. Na kraju ostvario jedan od svojih snova da imam kafanu sa jajima na oči za doručak, a za večeru sa pevaljkom sa ovolikim sisama!
-Šta je sa decom i ženom?
-Imamo dogovor: Ne smetam ja njima, ne smetaju oni meni.
-Lepo. Pa čini se kao da ste u životu postali sve što ste hteli…
-Očigledno. Još samo ženu da ostavim…
-Pa šta ste večeras hteli da postanete kad ste završili sa mnom za stolom, a ne za šankom u sopstvenoj kafani?
-Jebač!
-A?
-Pevaljke.
-Ne razumem.
-Nekoliko dana nije došla na posao u kafanu da peva. Ja sam se napio i zvao je. Javila mi se tek kasnije i rekla citiram: “Želim da opravdam svoje nenajavljene izostanake sa posla”. Jasno da sam zaključio da neodgovornost i nepoštovanje kafane koja je lebom rani želi, kao i obično, da refundira diskretnim snošajem. Tad sam već bio pijan.
-Sad napokon razumem. Grizla vas je savest što ste prevarili ženu pa ste, potaknuti uticajem alkohola, odlučili da se ubijete?
-Jebo te onaj ko ti dade diplomu. E tako.
-Moja teorija ne pije vodu?
-Ne znam šta tvoja teorija pije, ali vidim da ti piješ u kontinuitetu već 30 godina ništa manjim intenzitetom nego ja. Da l si normalan?
-Ne baš… mislim ne pijem baš… volim nekad čašicu… kako ste završili kod mene?
-Izvukao me policajac meredovom k’o tovljenog šarana iz plićaka.
-Kako ste završili u reci lebmujebem?
-Krenuo kod pevaljke. Nasankam kola na bankinu, iskrivi mi se felna, prestane Jašar da peva, udarim glavom o volan ispadne mi zub. Ne dam se ja obeshrabriti, te krenem peške preko mosta ka njoj. Pratiš me?
-Pomno.
-Tu mi se pripiša, popnem se na ogradu mosta, i padnem.
-Kako padnete zaboga?
-Previše naglo sam izvukao kitu iz gaća, pa me njena ogromna masa izbacila iz ravnoteže i odvukla u Dunav. Pijan jebogati!
-Ko bi rekao da je takva koincidencija moguća?
-Ja bih rekao! Jesam ti čim sam došao rekao da se nisam pokušao ubiti?
-Dakle, ni sad ni ubuduće nemate nameru da naškodite sebi ili drugome?
-Sad sam imao nameru da ubijem, al pevaljku, od kurca. Pošto si me ti ovde davio pola sata jer si mislio da sam sam sebe hteo da udavim, nisam uspeo. Telefon mi crkao u vodi, nisam mogao ni da joj se javim. Ubuduće ipak imam nameru da uspem.
-Dobro, verujem vam, tako da ste slobodni i možete ići.
-Dobra je.
-I to verujem. Pevačice su uglavnom ugledne spoljašnjosti.
-Mislio sam na rakiju. Lepo spavajte.
Pola sata kasnije:
-Probudite se doktore. Doktore. Probu’ce!
-Pa jebote hoću li ja imati mira na ovom poslu.
-Imate mušteriju.
–Pu! I nije tudume mušterija, nismo mi frizerski salon, nego mentalna ustanova. Pacijent! P A C I J E N T! Opet milicija?
-Nije. Iz hitne, već su intervenisali.
-Kako deluje ovako?
-Vake sise! Utegla se k’o mortadela.
-Sram te bilo, uvedi je.
Minut kasnije:
-Dobro jutro doktore.
-Dobro jutro. Ovde piše da ste noćas oko pola tri pokušali da sečete vene u kadi, ali da ste se ipak predomislili i nazvali hitnu pomoć. Ona vas je zbrinula i sad ste kod mene da utvrdimo da se tako nešto više neće ponoviti.
-Neće doktore. Bio je to trenutak slabosti. Jedan kreten kod kog pevam u kafani mi je 100 puta rekao da će zbog mene ostaviti i ženu i decu i sve… videla sam da od toga nema ništa i nisam više htela da se viđam sa njim.
-Nastavite…
-Prestala sam i na posao da dolazim. Nedelju dana. U međuvremenu sam saznala da sam trudna i zvala ga da razgovaramo. Obećao je da će doći, ali naravno da mu nije ni na pamet palo. Oženjen čovek, gde mi je pamet bila?
-Aupičkumaterinu više! Daću otkaz i zaposliti se k’o metalostrugar. Lakše je raditi sa glodalicom nego sa kretenima.
