Pederi iz crtaća koje smo obožavali (II)

Gej lobi je moćan i penetrira u sve pore društva, figurativno i bukvalno. To sam već napisao u prvom delu Pedera iz crtaća koje smo obožavali, ali najbolje je ostavljeno za nastavak. Jer ako su junaci prvog dela (Himen, Štrumpfovi, Vernon, Pink Panter i Duško Dugouško) mladić koji u rozoj majci sa cirkonima na Obilićevom vencu kucka poruke i na cevčicu vuče hlađeni makijato, onda su likovi koji će uslediti oni u tesnim kožnjacima što na čoperima predvode gej paradu u Kelnu.

Lale Gator

Verovatno negde na svetu obitava čovek dovoljno dokon da napravi dokumentaciju krvoločnih životinja koje su u popularnoj kulturi predstavljene kao umiljate. Bilo bi tu mesta za Vinija Pua (ogromnu zverinu koja šapom kida glave), Mikija Mausa (odvratnu životinjicu koja opogani sve što dohvati), ali bi titulu svakako odneo Lale Gator, sa svojim roza šeširićem kojeg se ni Sloboda Mićalović ne bi postidela u nekoj uzbudljivoj ekranizaciji romana Mir-Jam. Lale je inače aligator, pripada vrsti koja može da naraste preko četiri metra i 400 kilograma i nije tako druželjubiv kao u crtaću. Laletov najstariji poznati rođak živi kod Vuka Bojovića u Beogradu – ima preko 76 godina i već decenijama trpi da ga gađaju bezvrednim parama, sve se nadajući da će se neko dete omaći i upasti dole.

Lale takođe živi u zoološkom vrtu – gnuša se prirode, lepše mu je na sigurnom i toplom. Osim što su još šezdesetih, kada se crtani prilično kratko i neslavno prikazivao u SAD, pokušavali da nam proture ideju da je OK zarobljavati životinje, Ameri su proturili i pomenuti šeširić i blesave (bolji izraz ne mogu da smislim) dijaloge Laleta Gatora i upravnika zoo-vrta Mr. Twiddle-a, tipa u roze odelu sa brčićima. Taj muški ukras i danas je visoko cenjen u gej krugovima. Laletov glas (i originalni i srpski) te onaj hi-hi smeh poput šiparice još su neki od pokazatelja da je ovaj krokodil obožavalac istog pola. Zapravo, poštenije je deci pustiti pornić sa crncima i babama nego Laleta Gatora.

Starscream

Znano je da su poznati filozofi među antičkim Atinjanima imali mlade „družbenike“ ili da su Leonida i drugari bili žešći pozadinci – u vojsci od 18 do 65, ni najprincipijeliniji ne bi odoleli. E onda su usledili vekovi tavorenja u zapećku, gde je bivanje Željkom Joksimovićem smatrano neprirodnim, a gejevima je ostajalo zakulisno lobiranje za svoju stvar. Ali 1984, kada nastaju Transformersi, stvari izgledaju mnogo drugačije – dobri građani Masačusetsa ponovo biraju Gerija Stadsa za kongresmena, iako je godinu dana ranije priznao da voli da oseti milinu u analnom otvoru. Jasno je i da prvi transformersi moraju da imaju bar jednog geja u postavi, a kada se sive ćelije uključe na 15 sekundi, jasno je da je taj gej Starscream.

Njegovo ime ne govori ništa jer Zvezdani Vrisak nije ništa manje gej ime od Bumbar (Bumblebee), Nebeska Vatra (Skyfire) ili Razbijač Oluje (Thundercracker). Ali njegova pozicija Iznoguda govori – kao što je Geri Stads rešio da više ne deluje iz drugog plana i da izađe iz ormara, tako i Starscream godinama pokušava da postane kalif umesto Megatrona, u tome ga sprečavaju kukavičluk i potisnuta ljubav prema Megatronovom topu. Niz feminiziranih pokreta i izjavnih rečenica poput „Megatron je mrtav, ja sam sada vođa!“ otklanjaju svaku dilemu. Uostalom, u svakoj radnoj organizaciji ima neki peder. Da sam populista, kao što nisam, sad bih ovde napisao „Ajmo LAJK svi koji su Starscreama zvali STARSKVIM :D“.

Srle i Pajče

Po kuloarima RTS-a se može čuti da su tri najveća izazova ikada postavljena pred zaposlene – kako onemogućiti Duška Koraća da popije više od litre vinjaka do trećeg seta pravoslavnog odbojkaškog okršaja Jugoslavija-Rusija, kako da budžet za reprezentacije pokrpi 18 belih vešalica i bubrega koje dnevno pojede Aca Tijanić i kako prevesti naziv crtanog filma Beany and Cecil, a da zvuči dovoljno gej? Hrabri operativci državne televizije su do sada iznašli odgovor samo na treće pitanje – Srle i Pajče bilo je jedino moguće rešenje, jedino koje odmah od naslova razvejava dilemu i ukazuje na sumnjiv odnos dva lika, možda čak i bludnički s obzirom da je Pajče više nego maloletan.

Srle je, osim toga što je morsko čudovište koje ima morsku bolest, izuzetno debilan i feminiziran lik dugih trepavica. Da je u reklami za maskaru, neko bi pitao „Možda je rođen sa tim?“, a onda bi se čuo glasić – „A možda se šuri u plin!“ Pajče je jednostavno Pajče. Uz to šanse da vidiš žensko u ovoj crtanoj seriji nastaloj još pedesetih manje su od šansi da vidiš kurac na TV 1000. Ajde što u posadi broda nema žena – poznato je da su one zla sreća i Punto kad voze, a kamoli da brodare – ali da baš nijedan sporedni lik nije mogao da bude ženski, to je već previše. Srećom, kad smo bili deca nismo imali glave pune ovakvih konotacija nego smo nevino mogli da kažemo: „Mama, mama, gledaj Srle i Pajče se opet maze!“

Bananmen

Neobjašnjiva je povezanost srpskog (jugoslovenskog) i britanskog humora. Recimo, mogli bismo da se zakunemo da su Mućke najbolji sitkom ikada. Kad ono, ta serija je bila popularna u Britaniji, bivšoj Jugi i – nigde više. Ništa manji šok je kada vidiš da o Bananamenu na Vikipediji postoji članak na engleskom i srpskom. I to je to. Nastaje kao parodija na superheroje poput Supermena (koji se, siroma, presvlači u telefonskim govornicama) i sve što treba da znate o njemu je: „Kada Erik pojede bananu, događa se neverovatna promena. Erik postaje Bananmen, uvek spreman da stupi u akciju.“ Sa tim crtaćem nikad niste načisto – zašto baš bananu? Da li zbog njenog falusnog oblika te konotacija sa kurcem kao takvim? Zašto ne jabuku? Štaviše, Jabukamen je Bananamenov zakleti neprijatelj!

Ima još razloga za sumnje. Recimo, Bananamen se ekstremno loži na prezenterku vesti Đurđevku (utemeljenu na realnom liku novinarke Seline Skot), a povodom toga ništa ne preduzima iako je londonska faca. Svi se ložimo na neku prezenterku vesti i povodom toga ga makar izbacamo, a Eriku ni to nije palo na pamet. Da li je to samo klasično gejačko dvoumljenje i neodlučnost – u kom timu zaigrati? A tu je i ljubav prema uniformi – Šef Rajko (Chief o’Reilly) debeli policajac sa kojim Bananamen tesno sarađuje. Akcenat je na „tesno“. Ipak, nerado priznajem da ovaj Bi-Bi-Sijev crtać iz 1983. nije osvedočeni gej crtani i da je verovatno za asocijacije kriv moj pervertirani mozak.

Kaktus car

Omiljeni crtani lik autora ovog teksta. Neponovljivi Kaktus Car. Za nepravdu koja mu je učinjena, treba pozvati na odgovornost bivšu postavu Croatia filma, a samu produkcijsku kuću spaliti do temelja, preorati zemljište i dobro zasoliti. Najbolji animirani film SFRJ ikada napravljen je 1986. u saradnji sa Amerima – sama ideja da glavni negativac bude kaktus zaslužuje Oskara. Kaktus Car tokom celog filma namerava da uništi šumu punu gej životinjica i od nje stvori pustinju jer je tako u mogućnosti. U fašističkoj vatri izgovara sjajne replike poput: „Sječiva mog mlina se čuvaj!“ ili „Pozovite mi Krvnika!“ i, uopšte, Kaktus Car je najzabavniji hrvatski izum sve do pojave Severininog „kućnog videa“ na brodiću.

E onda… Onda u priču upada otromboljeni slikar koji treba da spase šumu svojim kistom i šarenim bojama. Samo šest godina pre izlaska Čudesne šume, Gilbert Bejker je doneo zastavu duginih boja na gej paradu u San Francisku – ona se razantno raširila po svetu i, očigledno, stigla do Croatia filma. Da ne dužim, Slikar, Dabar, Međed Mate (Parlov), Lija i čarobnjak Štapić podvale Kaktus Caru čarobni napitak od kojeg ovaj procveta, postane pink debeljko sa facom anesteziranom poput one u Milke Canić. Ovo jeste bio gadan spojler, ali Čudesnu šumu moraš pogledati ako već nisi, jer ima još jakih delova poput aludiranja na drogiranje pečurkama. Crtać je ceo na Jutjubu, evo ti ga:

Na ovoj listi ponovo nije bilo mesta za likove iz crtaća za odrasle, poput Sunđera Boba, Vejlona Smitersa ili Stivija iz Fammily Gay-a. Niti za Betmena i Robina ili Marija i Luiđija (koji su najpre nastali u igrici). Ovo su sve likovi koje smo svakodnevno gledali kao klinci. Oni su krivi što država vodi retrogradnu politiku i što tapkamo pred vratima Evropske unije, pizda im materina.