Kornjača Rafaelo – (anti)heroj čovečanstva

Ovo je priča o tebi, meni i milionima drugih ljudi. Zapravo, ovo je priča o 99,9 posto celokupne populacije koja živi u senci onih 0,1 posto kojima javno mora da skine kapu a onda u trenucima osame može da plače u tišini svoje sobe ili da ljubomorno puca od muke što je samo običan službenik, profesor biologije ili desni bek tima koji jedva opstaje u drugoj ligi.

Još kao klinac shvatio sam da sa mnom nešto nije u redu. Dok je na fizičkom vladala opšta tuča ko će da bude Darko Pančev, ja sam kao povučeni Mile Belodedić imao bolji golgeterski skor i od svih Pančeva, sve trojice Prosinečkih i dvojice Deja. Na košarci isto, Đorđevići nisu mogli vola da ubodu, Danilovići su nosili loptu ispod miške, Rebrača je bila devojčica iz razreda od svih viša za dve glave, a ja sam se zadovoljio ulogom Vlade Dragutinovića i jedini uspevao da dobacim sa trojke. Ničim izazvan i Gerhard Berger mi je postao omiljeni lik u F1 karavanu, iako je teško mogao da prismrdi Seni, Menselu i Prostu.

Negde u to vreme se pojavio i jedan od najčuvenijih dugometražnih crtaća ikad – Nindža kornjače. Celokupna klinčardija je odlepila za mladim mutantima koji se bore protiv vaskolikih zala, jedu hektare pice i imaju krajnje sumnjiv odnos na novinarkom Kanala 6. Ustvari, toliko smo odlepili da smo celokupno slobodno vreme tripovali kako se borimo protiv Šredera, pravimo smešnim Rokstedija i Bebopa i zaskačemo kontejner koji je bio solidna metafora za tehnodrom. Naravno, svi smo nosili prepoznatljive trake u bojava oko glave. Od 15 dečaka u razredu, 8 komata je bilo Leonardo, 4 Mikelanđelo, 2 štrebosa su bili Donatelo i ja sam bio Rafaelo.

– Ali čekaj, ko bi i zašto ikad poželeo da bude jebeni Rafaelo…?

Jer, Leonardo je hrabri vođa, bespogovorni sledbenik Bušido kodeksa, pravični heroj, Novak Đoković, menadžer prodajnog tima u kompaniji, strogi poštovalac centralizovane hijerarhije, stariji vodnik koji će da se isere po mlađem vodniku ali će da strepi od zastavnikove reči.

Jer Mikelanđelo je zajebant, kad poraste vodiće Ami Dži šou, sprdaće se na račun bogalja zarad publiciteta, biće klovn, njega će pljuvati ali on za to neće mariti jer će biti u centru pažnje. Neće ga biti blam da ti u nedelju sabajle bane na gajbu i pokuša da ti uvalja Kirbi usisivač, biće član vladajuće stranke, opozicija ga ne zanima.

Jer Donatelo je izumeo 23. vek. Ume od kalema i 2 elektrode da napravi teleport za dvaessedmu dimenziju. Podjednako se razume u automehaniku i teoriju struna. Neće baš umeti da napravi kolut unapred na fizičkom ali će zato biti Teo fon Burg. Kapiraće klimatske promene, izračunaće datum kraha njujorške berze, izumeće nešto zbog čega će dobiti članak sa zlatnom zvezdom na vikipediji.

A Rafaelo… u čemu je on dobar? Svakako je bolji fajter od Mikelanđela i Donatela, ali ne i od Leonarda. Od Mikelanđela je daleko pametniji ali ne i od ostale dvojice. Na skejtu je spretniji od Leonarda i Donatela ali Mikelanđelo roks. Pa dobro… sarkastičan je. Ali šta sa tim?

A u međuvremenu na pauzi snimanja...

Na prvi pogled ništa. Na prvi pogled ovaj svet nije prijateljski naklonjen ljudima koji nisu najbolji u nečemu. A na drugi pogled shvataš da je prvi pogled bio itekako ispravan. Jer jebiga, džabe je što recimo od Đovaka bolje crtaš, radiš matematiku, tumačiš Getea, kuvaš svadbarski kupus, cepaš drva, možda si i lepši i zgodniji, snažniji, brži… ali to ti ništa ne vredi jer ti si od njega malo bolji u tome a on od tebe mnogo bolje igra tenis. On nosi sve, ti pušiš. Svet ne traži all round igrače već eksperte. Paradoksalno ili ne, ali je fakat je da ćeš bolje živeti ako ne umeš da vežeš pertle, da rešiš sudoku kome fali po broj u svakom od 3×3 kvadrata ili da isključiš komp, ali zato najbolje na svetu gutaš baklju i pljuješ plamen iz usta nego ako si sedamnaesti enigmatičar sveta, drugi najbolji progamer u firmi a pertle vezuješ levom rukom žmureći. I to mnogo bolje, bićeš zvezda iako generalno imaš mnogo manje kvaliteta od osobe b.

– Sad ću možda da odem predaleko, ali tvrdim da gospođa  Bisa iz Gadžinog Hana nije ništa manje bitna osoba za čovečanstvo od Nikole Tesle, iako za Bisu niko nije čuo sem njene dalje familije, komšija i kolega iz firme a za Teslu znaju i afrički čamugani u plemenima nalik onog iz Bogovi su pali na teme, kojima je bačena flaša koce iz aviona jedini kontakt sa civilizacijom.

– Pa kako, brate, Bisa jednako bitna kao naš Džoni? Pa bez njega danas ne bi bilo sveta ovakvog kakav jeste, ne bi mogo da hotuješ preko neta spičke, ne bi gledo olimpijske igre i navijao za naše kajakaše… A šta je Bisa uradila?

– Isto kao i Džoni. Iako je Bisa samo obična čistačica u polupropaloj firmi, ona pravi lepe šnenokle, jako je prijatna žena i posvećena porodici. Tačno, nije baš ugledna, često se oseća na znoj ali je zaista dobar roditelj, deca su joj lepo vaspitana i kulturna.

– Pa da, ali koga jebeno zabole za neku tamo Bisu, koje ja vajde imam od nje? Od Tesle imam ajpod, ajped i ajfon.

– I od Bise imaš ajpod, ajped i ajfon.

– Kako?

– Lepo, ko konzumira ta sokoćala?

– Pa jebiga… ljudi. Razni obični ljudi. Ćomi pajdoman, Maja što daje u rč posle druge đus votke, čak me juče startuje ganci, ima neku budžu od fona, triput skuplji od mog, a traži mi 20 dinara za kiflu. Ma bre, svala šuša danas to ima.

– Pa eto, sam si rešio misteriju. I Bisa ga koristi. Kao i milioni sličnih Bisa širom planete. Nijedan izum nema nikakvu vrednost ako ga niko ne koristi. Prema tome, Bisa je jednako bitna za napredak tehnologije kao i onaj koji je direktno doprineo napretku. Da nema Bise konzumenta, nauka ne bi napredovala, stoga su Bise širom sveta svih ovih godina jednako zaslužne što danas imamo, recimo,  ajped isto koliko i Tesla. Uostalom, ni Đoković ne bi bio broj jedan da ne postoji Darko Mađarovski, koji je u karijeri više para dao na avionske karte nego što je od tenisa zaradio. I hiljade sličnih slučajeva preko kojih su Federer i Nadal došli do pozicije gde jesu. A opet, svetu se jebe za Mađarovskog, na netu ima više slika Đokovićevog maltezera.

LOL, kucam Darko Mađarovski u guglu, i ja već na prvoj strani.

– Jao, jeste, al šta sad da radimo, ispada da manjina živi na račun većine iako je većina jednako bitna kao i ta manjina? Ajmo da menjamo nešto, skupština, novi zakoni, revolucija, rat, da im jebemo mamu u pičku, Đoković je gej peder koji se jebe u šupak i čmar analno a Tesla je… ma oduvek sam znao da je Hrvat! PRAVDA ZA BISU I MAĐAROVSKOG!!!

– Ma jok bre, nije šećer u vodu. Ako ako hoćeš da menjaš postojeću situaciju, moraš da budeš vođa, a tad više nećeš biti većina. Samo baci hejterski komentar i ostani Rafaelo, obični čovek i heroj u pravom smislu reči.

 

Tagovi:

društvo