Tarzanijin otisak nedelje #1
Nakon što smo na račun gospođice Olje Bećković uplatili znatnu količinu maraka dobili smo prava na sadržaj sličan njenom i prava da ljudima spuštamo slušalice i da nas niko ne etiketira kao nekulturnu stoku. Izdvajanje sredstava na korišćenje njene intelektualne svojine je očajan poslovni potez Frenkija Delevre koji je doveo Tarzaniju pred bankrot i stečaj, a njene autore u situaciju da narednih nekoliko godina ne vide glamur kafane, kockarnice i rebra u pasulju. Ipak, potrudićemo se da se izvučemo iz ove naizgled bezizlazne situacije i iz očaja pokušati da iskoristimo ono što smo pazarili.
Tarzan nedelje: Nepoznati švercer janjetine
Ostaje veliki žal što nismo uspeli da saznamo ime ovog velikog gospodina i neosporno zagovornika makrobiotičke ishrane i veganizma, kako bismo mu poslali specijalnu tarzanijinu pohvalnicu za doprinos pravim vrednostima. Naime, on je u prtljažnik svog automobila skladištio bezmalo 152 kile mlake janjetine, prekrio je šatorskim krilom i pokušao neopažen da prođe kroz granični prelaz Umka. Ipak, instančani njuh carinika, godinama treniran, pogotovo osetljiv na sva vrsta pečenja i suhomesnatih proizvoda je pravovremeno i munjevito reagovao i razotkrio hrvatskog državljanina sklonog švercu. Sumnjamo da je 10 komada janjadi sklonište pronašlo u kućama carinika i njihove rodbine kojima je količina holesterola i triglicerida u krvi u međuvremenu porasla za 250 procenata. Zbog čega je naš heroj bio toliko neskroman i pokušao da prošvercuje toliku krtinu ne znamo, ali verujemo da su mu krajnje namere bile časne.
Mrzeli smo: Branislav Peranović
Ovaj pedesetčetverogodišnji zaposlenik srpske pravoslavne crkve je još 2009. godine postao javna ličnost kada je njegov snimak tretiranja i lečenja bolesti zavisnosti lopatom dostigao rejtinge gledanosti najpopularnijih muzičkih numera neprevaziđenog estradnog umetnika Amira Rešića Nine. Od tada je kod nas u nemilosti, a ta nemilost je kulminirala i prerasla u mržnju kada je ozvaničeno da je jedan njegov štićenik podlegao povredama koje su nastale posle nejednog udarca štanglom u predelu glave. Na kraju se otac Branislav, kao svaka gnjida iza koje stoji neka moćna organizacija, branio ćutanjem, gledanjem u sopstvene cipele i razmišljanjem o tome koliko para se do sada nataložilo na njegovim bankovnim računima.
Masturbirali smo na: Milica Mandić
Najveća pohvala koju muškarac može dati ženi, a svakako i obrnuto, ove nedelje ide devojci koja je obezbedila da se omiljena pesma Siniše Mihajlovića prvi put intonira na Olimpijskim igrama. Dvadesetogodišnja Zemunka je u jednom danu istukla 4 protivnice i sasvim zasluženo, iako nemamo pojma o pravilima, osvojila zlatnu olimpijsku medalju. Pored zlatne olimpijske medalje, krasi je i stas kao i visoka sposobnost vrištanja što nam se činilo posebno simpatičnim. Jedan deo redakcije, ovaj fizički slabiji koji bi upao u kategoriju ispod 80 kilograma, odbija Milicu da spominje u ovom kontekstu vidno strahujući od batina nekom prilikom.
Pobednik nedelje: Ivan Ukhov
Posebno odlikovanje dajemo momku koji je osvojio zlatnu medalju u skoku u vis tako što je skočio čak 5cm više od konkurencije. Naravno da ne bismo ni znali za ovog Rusa da on svoj najpoznatiji skok nije izveo 2008. godine na mitingu u Cirihu kada se vidno pijan bacio na strujnjaču, a sam skok bi izgledao mutavije i smešnije jedino da je još i nos začepio.
Sada, četiri godine kasnije skače najbolje na svetu i naše tvrdnje da alkohol blagotvorno utiče na čoveka deklariše kao tačne i ohrabruje nas da pijemo i dalje kao sumanuti.
Ideja nedelje: Krisi Lejn
Gospođica Krisi je pažnju javnosti odlučula da privuče jer je smatrala da zbog deficita sise ne može da privuče pažnju muškaraca. Zbog toga je izašla na ulice Majamija sa transparentom: “Nisam beskućnica, trebaju mi sise“. Fotografije njene akcije su se internetom proširile kao triper kroz Ćupriju te su došle i do jednog plastičnog hirurga koji je uvideo jedinstvenu priliku za samopromociju i pristao da joj besplatno poveća dojku sa keca na trojku. Njen performans bi devojkama koje su u dugogodišnjoj bezuspešnoj potrazi za sponzorom, voljnim da između ostalog plati i toliko željene silokonske umetke, mogao otvoriti neke nove vidike. Tako više ne bi morale u klozetu splava oralno da zadovoljavaju fizičke radnike vične tome da ih ubede da se bave konsaltingom ili advertajzingom ili nekim trećim sranjem za koje nemaju pojma šta je, al zvuči bogato.
