Rekvijem za Sergeja Tuganova
Ovo je priča o Sergeju, mladom mehaničaru iz srca majčice Rusije. Čoveku koji je u jednom trenutku pozvan da brani čast svih mužjaka ovoga sveta. Zadatak koji nije odbio.
Sergej, kao svaki normalan ruski mladić, imao je par drugarica koje je onako drugarski održavao. Jbg, krizna su vremena, nema se para za devojke, ali drugarice uvek treba ispoštovati. Međutim, na jednoj grupnoj večeri na kojoj se obreo Sergej sa dve svoje održavane drugarice desio se taj presudni trenutak bitan za ceo muški pol, trenutak kada je ženkoj emancipaciji zalepljena šamarčina testosterona, čojstva i junaštva.
Usled poznavanja svo troje od ranije i činjenice da su devojke bile svesne performansi našeg junaka, posle neljudskih količina votke počelo je prozivanje Serđa. I to direktno u dušu mu mušku, tj na račun pomenutih perfomansi. Pa dalje red redovnog žensko-muškog podjebavanja: kako su svi muškarci hvalisavci i lažljivci, koji u principu vremenski jebu kao kolibri, a tripuju da plode u najmanju ruku kao grbavi kitovi. Serđo, emotivac, shvativši to kao smrtnu uvredu i pljuvanje po celom rodu alfa mužjaka, skupio je svoja metalna kohones i pljusnuo im metaforičku rukavicu u lice, obema. Prosto, čovek ih je izazvao ih na dvoboj polova. U stvari, dvoboj polnim organima.
Bitku je za ulog imala spašavanje časti celog muškog pola i posredne probleme sa hodanjem dotičnih dama u danima koji dolaze – ili u slučaju Sergejevog poraza, pravo na večito zajebavanje mužjaka od strane svih isfrustritanih PMS riba ovoga sveta.
Pravila su bila jednostavna: junački Sergej je morao da izdrži koitus sa obe devojke (nije zabeleženo da li su se smenjivale ili su mučki napadale Serđa obe od jednom) 12 sati bez prestanka i bez da mu neznani junak omlohavi. Njegova nagrada bi bila večna slava i rubalja u protivrednosti od oko 4.000 evra. Izazov vredan bogova starog Olimpa!
Naš mladi Sergej beše vičan borbi kao sam Ares i prilagodljiv kao Odisej, te je spremio lukavu taktiku koja će mu doneti večnu slavu i čast, ali i odneti život. Noć pred izazov obišao je sve apoteke u komšiluku i nabavio pozamašnu količinu plavih pilulica poznatijih kao vijagra. Uz očekivanu vijagru imao je i skriveno oružje, za koje smo ubeđeni da je prevagnulo tas pobede na Sergejevu stranu: orobio je bakin špajz i maznuo joj je celogodišnju zalihu meda i sve orase uredno spremljene za pite, kolače i ostale ruske đakonije koje ne uključuju alkohol u neograničem količinama.
Kada je borba počela, naš junak nafilovan vijagrom, orasima i medom navalio je na devojke kao Alija Sirotanović na ugalj kada mu daju najveću lopatu u rudniku. Devojke iznenađene naletom i elanom mladoga junaka pokušaše da ga nateraju na brzu predaju korišćenjem poteza kukovima zabranjenih Ženevskom konvencijom, Biblijom i turističkim vodičem Mire Adanje Polak. Ali ništa nije moglo otupeti oštricu našeg udarnika, koji je podizao tempo i zakucavao kao Željko Rebrača preko skrnavih Argentinaca. Zakucavao, zakucavao i zakucavao! Nepotvrđeni izvori tvrde da su od silnih vibracija i nepodnošljive buke u stanu ispod pootpadale sve gipsane lajsne sa zidova a da je u celoj zgradi prokisla zimnica. Mladić u zenitu svojih fizičkih sposobnosti gutao je vijagru ko pezz bombonice i zalivao sve orasima i medom, verovatno zbog žgaravice (kažu babe da tako valja) – a vreme je nezadrživo prolazilo.
Naš junak je u dvanaesti sat ušao čilo i pun energije kao Nenad Milijaš u 70. minut tekme protiv neke trkačke ekipe, ali nije posustao. Kada je štoperica označila kraj, ovaj heroj celog muškog pola je odradio i zuastavno vreme: još 10 minuta čisto da se ispiše sa stilom. Onda je sišao sa devojaka, obukao se, uzeo teškom mukom zasluženi keš, osmehnuo se i umro.
Da, dragi tarzani, posle obavljenog posla, srce mladog borca je stalo. Ipak, Sergej je osvetlao obraz svim svojim precima koji su Hitleru, Napoleonu, Džingis Kanu i Poljacima zabadali slovenski prst u oko i bajonet u stomak sa istim žarom sa kojim je Sergej zabadao svoje oružje u telo feminizma, emancipacije i PMS-a. I kao i njegovi preci, i Sergej je pobedio.
Iako je izdahnuo bez reči, njegov uspeh nije ostao nenagrađen i nezapažen. Nekoliko moskovskih novina objavilo je tekstove na naslovnim stranama veličajući podvig, prkos i upornost mladog junaka našeg doba, sa naslovomima tipa: “Sergej Tuganov, Otišao Je Časno”. Naravno, mi kao poštovaoci lika i dela gospodina Tuganova planiramo da pokrenemo inicijativu da se na sledećem većanju najvišeg tela Anonimusa usvoji odluka kojom bi se trenutne maske sa likom Gaja Foksa koje su zaštitni znak njihove organizacije zamenile sa likom Sergeja Tuganova, definitivno istinskog junaka i borca protiv ženskog smaranja na temu toga kako kratko jebemo.
ŽIV JE SERGEJ UMRO NIJE! I SAMO NAPRED OBILIĆ!
