Jutro posle izlaska
Ti se budiš. Tvoje prvo osećanje je sreća. Jeee, jutro, sreća, subota, ja radosno uživam u životu. To u proseku traje do sekund. I onda se setiš da je tom jutru prethodilo veče. Izlazak u grad, svadba, rođendan. Druženje. Donošenje velike metalne reklame pekare SRETENOVIĆ na vrata ortaku koji se preziva Pavlović. Zašto? Što da ne.
Ovakva jutra imaju dva dela. Prvi ćeš provesti utvrđujući svoju trenutnu situaciju, a drugi pokušavajući da sklopiš sinoćnje događaje u smislenu celinu. Ajmo polako.
Okreni se oko sebe. Prvo treba da ustanoviš gde si.
Nalaziš se u krevetu. Ok, moglo je i gore. Probaj malo da se mrdaš, npr. pomeri glavu i nogu. Time ćeš otkriti dve stvari: možeš li da mrdaš glavu i nogu i, bitnije, da li je još neko s tobom u krevetu. Ako nije, nije to baš ni nešto novo. Tu dan može uobičajeno da se nastavi, tj. dok ne počne drugi deo jutra. E, a ako nisi sam? Počni odmah da se pripremaš na najgore. Što se tebe tiče, u tvom krevetu leži midžit verzija Ruške Jakić. I vi ste sinoć strasno vodili ljubav. Pet puta. To na sreću ipak nije verovatno, ali pričekaj još malo sa otkrivanjem identiteta srećnice. Moraš ubiti svaku nadu da pored tebe leži išta što bi u treznom stanju trsio.
Sad se polako okreni.
Pored tebe je:
a) Ortakinja.
Ono, drugarica. Palo ti je na pamet nekad, naravno, ali nikad se nisi osetio dovoljno stimulisanim da se nešto i dogodi. E a sad…
U tvom ste krevetu:
Sad bi najradije pobegao iz svog stana pre nego što se ona probudi, ili seo u dnevnu i čitao novine i pravio se da si gluvonem. Od rođenja. Ali moraš da istrpiš. Ako je i ona u fazonu da se pravi da je sinoć izašla obučena a nekim čudom se jutros probudila gola u tvom krevetu, tim bolje. Ako nije, smireno joj objasni da mora odmah da ode jer ti za pola sata počinje skupština stanara, birate predsednika i misliš da imaš realne šanse za pobedu.
U njenom ste krevetu:
Bolesno je, znam. Gledaš u poster Nirvane koji stoji joj iznad kreveta od 7. osnovne. Kurt Kobejn te posmatra sa “šta, nisi znao šta znači >dođi kod mene da pijemo moji nisu tu<” pogledom. Moraš pobeći, a ne možeš. Dodatno te muči što ti je u glavi Bata Životinja koji govori “Ovako ću da te čerečim” a strah te je i da pomisliš zašto. Samo se nadaš su čika Milorad i teta Zorica negde jako daleko. U Bosanskoj Krupi recimo.
b) Neka riba.
U tvom ste krevetu:
Deluje poznato. Video je jesi sigurno sinoć. I igrao si s njom, jeste. I u taksiju ste bili zajedno. Al otkud ona sad tu, pojma nemaš. Iskoristi to što spava i dobro je zagledaj. Ako misliš da je rejebljiva, nastavi da ležiš i pravi se da spavaš. Kad se probudi skuvaj kafu (ali nemoj praviti doručak), a onda reci kako ti uskoro dolazi čistačica (lol) i isprati je uz neizostavno “Zvaću te.” Ako želiš da to stvorenje nestane iz tvog kreveta i u iskušenju si da pozoveš deratizaciju, probudi je jednim “Pička!” i nastavi da se praviš da imas Turetov sindrom dok ne ode. Tako opravdaj i to što si joj sinoć namignuo.
U njenom ste krevetu:
Šta je, tu je. Razgledaj malo po sobi. Uzmi joj telefon i pošalji poruku ribi upisanoj pod Micika “e aj svrati do mene tu mi je jedan sladak tip”. Idi u kuhinju, skuvaj kafu i napravi kajganu, ali samo sebi. Ako ima cimerku, skini se i uđi joj u sobu i ono kao “Jao ja pogrešio sobu ILI MOŽDA NISAM HEHE”. Ne žuri sa odlaskom, izbaciće te već ona sama.
Pošto je deo sa pičkama završen i one uspešno otpremljene u Nove Pazove ili ti stigo kući odatle, sada je vreme da se posvetiš sebi. Prvo što treba da uradiš je da polako priđeš rancu koji si nosio sinoć. Najgori deo prvi – odmah proveri novčanik. Uvek je plus ako ga uopšte nađeš, a ako nekako imaš još para u njemu, ti si već kralj. Doduše, ako si u grad greškom krenuo sa parama za novi kompjuter, razumemo tvoj bol. Treba i da znaš da je sve što nađeš u rancu u redu. Nemoj sebe osuđivati ako se tu pojavi nešto tipa krastavca, česme, felne, dečije cipele. Svi smo kroz to prošli. Urbana legenda kaže da je jedan lik jednom posle izlaska u rancu našao PUNU paklu cigara.
Kako dan odmiče, polako će ti iz sećanja nestajati scene poput Debelog koji ti povraća po kolima i u njima, Simonide koja govori napucanom majmunu koji prolazi pored vas “ti da si neki ti bi mene sad ovde jebo”, tebe koji ubeđuješ babu koja radi na trafici da vam da alkohol posle 10 (poslednji pozdrav zabrani) tako što praviš neke insinuacije sa brojevima i centimetrima i slično. Negde oko 7, kad se drugi put probudiš, samo od sebe nametnuće se pitanje: “Šta ćemo večeras?”
