Postani narodnjak (besplatni kurs gestikulacije najvećih bardova)

Pevač narodne muzike je primamljivo zanimanje – zarada, život na visokoj nozi, drogirane pevaljke koje žele da budu otršene, fleksibilno radno vreme – sve su to razlozi da se upustiš u nepredvidive bure estrade. Da bi postao narodnjak, osim dobre volje, treba ti i sledeće:

E sad, da je ovako jednostavno kao što smo napisali, svi bi bili pevači. Tarzanija je višemesečnim istraživanjem utvrdila šta razdvaja žito od kukolja, šta je differentia specifica koja odlikuje najveće bardove mikrofona. Odgovor je pomalo iznenađujući: GESTIKULACIJA – naizgled nebitni i nehajni, a ustvari presudni pokreti ruku, nogu i tela tokom nastupa. U skladu sa našim altruističkim duhom, a zinat logici kapitalizma, mi ti ovde nudimo kurs gestikulacije potpuno besplatno! Krećemo redom.

[typography font=”Cantarell” size=”36″ size_format=”px” color=”#1ac920″]Početni nivo[/typography]

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Sipanje vina u nedra[/typography]

Osnovni korak nazvan prema doajenu muzičke scene i nadasve gospodinu Radetu Lackoviću. To je otprilike ono što igraš kada te na kakvoj porodičnoj proslavi na silu odvoje od svinjskih rebara i nateraju u kolo među sisate snajke. Dakle, iskorači blago levom nogom, opa – vrati nazad, pa desnom, pa vrati i tako u krug tokom celog trajanja pesme. Da ne valja, ne bi Rade bio planetarno popularan. Gore lepo može da se vidi kako tokom interpretacije svog hita Lacković demonstrira opuštenost, okružen pičkama saopštava da je spreman za sipanje hladnog vina u nedra, da mu je dosadilo da čeka i da želi da penetrira sada i odmah. Dakle, ovim korakom direktnije poručuješ ono što je i Elvis govorio: „A little less conversation, A little more action!“

 [typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Venčavanje sa njenom lepotom[/typography]

Opšte je poznato da je maestro Jašar Ahmedovski vlasnik jedne od najimpozantnijih griva na estradi, ali se manje zna da je tvorac ove jednostavne, ali prelepe koreografije. U početnoj fazi su ruke pripijene uz telo (1), a onda se blago povijenih laktova razdvajaju poput krila sokolovih (2), kako bi se pokazala širokogrudost i nemoć pred vrletima ljubavi. Ahmedovski divno dočarava da je spreman da se venča sa njenom lepotom jer, eto, ništa ne može protiv ljubavi. Ima on neku drugu, ali to nije to, jer i dalje želi onu prvu kojoj samo on može pomoći oko ponoći. Kao što rekosmo gore, odeća je manje bitna, ali za ovaj potez je veoma preporučljivo imati jaknu osam brojeva veću (vidi sliku) jer se onda ostavlja utisak leteće veverice.

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Opet je sneg[/typography]

Jedan jedini Kralj narodne muzike, kao što vidimo, u 40 godina karijere uspešno koristi jedan jedini potez. U pitanju je jednostavno prebacivanje mikrofona iz ruke u ruku, ali samo na logičnim i za to predviđenim mestima pesme! Dakle, sneg je opet Snežana (prebaci mikrofon), a mnogo dana nas deli, sneg je opet Snežana (retorička pauza, iščekivanje, prebac mikrofona) – ko onda kad smo se sreeeeli. Pri tome, hvat mikrofona me mora da bude isti – neka izgleda čas nehajno, čas angažovano. Ako neko zna posao, Šaban zna. Snimio je preko 500 pesama, što sa perikom što bez nje, jedini je čovek koji se venčavao i razvodio sa kafanama velegradskim, a dve omiljene frizure u Srbiji se zovu po Zemunu i po njemu.

[typography font=”Cantarell” size=”36″ size_format=”px” color=”#f0f041″]Napredni nivo[/typography]

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”] Dočaravanje tuge[/typography]

Početni nivo je iza tebe, za ovaj koji sledi potrebne su posebne psiho-fizičke karakteristike. Najpre ovaj naizgled jednostavni potez Dobrivoja Topalovića koji međutim iziskuje posebnu osećajnost. Blago razdvojene ruke, kao u političara kada objašnjava zašto je struja ponovo poskupela, onda brižno spojeni prsti. Topalko dočarava crnilo koje ga okružuje, crno vino, crne oči, sve na crno jebem ti rulet. Najpre simbolizuje nemoć, a zatim nežno sklopljenim rukama opisuje svoje emotivno stanje koje je daleko od idealnog. Stoga je ovaj gest pogodan za vanredno tužne pesme poput Janjičara ili Siromah sam al volim da živim. Ruke u poziciji 1 držati doktraje refren, a pozicijom 2 efektno poentirati po završetku refrena, dok žene otiru suze svilenom maramicom i rose iz međunožja.

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Ritam da te pitam[/typography]

Polako stižemo do dela gde se talenti odvajaju od karleuša, a đuskanje koje je osmislio gospodin Ramadanovski jedna je od krivina na kojoj su mnogi izleteli, probili bankinu i izgubili se u bespuću celoživotnog konobarisanja. Što bi rekao Stanislav Karasi, najlepši fudbal je jednostavan fudbal, ali njega nije lako igrati. Tako i Džejov ples deluje jednostavno – mrak (cup na levu nogu, cela težina ide levo, desna noga blago podignuta), mrak (cup desno), mrak (cup levo), mrak (cup desno) i tako dalje dok ti ne padne mrak na oči i ne napraviš dar-mar. Kao što ćeš uvideti, potrebno je mnogo koncentracije, značajan kapacitet pluća, kao i da se u dupe inputiraju one veće durasel baterije kako bi mogao da izdržiš ritam da te pitam.

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Lomljenje čaše od kristala[/typography]

Zamisli sledeću situaciju – u toku je veselje pod šatorom, u ruci držiš čašu od kristala nalivenu štokom, u daljini vidiš tvoju dragu kako nailazi, podižeš ruku da joj nazdraviš (1), a onda se iza nje pomalja neki brkati delija, nabija tvojoj dragoj prstenac na šta se ona vragolasto osmehuje;  (2) stiskaš čašu od kristala, puštaš tugu da pomešana sa krvlju i štokom iscuri kroz prste. E takvu i još sto puta veću muku želi da dočara Miroslav Ilić, slavuj iz Mrčajevaca koji više ne može da jaše vranca ata, sto đerdana strgne s vrata, pocepa jelek tesan i luduje mahnit besan, pa se zato zadovoljava penzionerskim divljanjem poput lomljenja čaša, čupanja cveća i uništavanja violine.

[typography font=”Cantarell” size=”36″ size_format=”px” color=”#000000″]Master nivo[/typography]

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Nema moljenja za ljubav[/typography]

Predrag Živković je pravi muškarac. Kavaljer. Džentlmen. On zna da voli, Mirjana mu je srcu najdraža, svake noći sanja njene oči… Ali Tozovac nije neki ljaljavko da moli za ljubav. Kako bi to dočarao, on koristi ovaj čarobni gest – najpre je ruka u nedefinisanom položaju, neiskusni posmatrač nikako ne može da pretpostavi šta će se sledeće desiti, ruka je takoreći u leru (1); ali onda jedan hitar potez, kao kada saobraćajac zaustavlja automobil bečke registracije očekujući dobar bakšiš. Istovremeno, što je jednako bitno, glava pravi odsečni otklon na drugu stranu (2), od Mirjane se treba distancirati jer se za ljubav ne moli. Žene se često uzbude po celom telu upravo kada ih ignorišeš, to je Tozovac, vrag stari, odavno znao.

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Jači od sudbine[/typography]

Mitar Mirić je kao Filipo Inzagi – svaki gledalac misli da bi mogao da izvede to isto, a ipak svi samo sede u svojim foteljama dok Inzagi trpa diljem Evrope, a Mitar žari i pali u željama i čestitkama TV Bijeljine i DM SAT. Jeste, deluje lako – samo treba stati u bokserski gard (1) i onda blago lelujati pesnice, kad leva ide gore, desna ide dole i obratno (2). Osim osećaja za ritam, potreban je i tajming – bokserski gard primenjivati samo kada pesma govori o našoj snazi, bahatosti i bogatstvu – ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine; ciganče da ti kupim zlatno lanče, ne pitam šta košta; špijuni neka budu na oprezu jer mi smo na potezu… U bekstejdžu Grand parade se priča da je Tarmi Rićmi jednom slučajno upotrebio ovaj potez tokom pogrešne strofe i zato ga je priroda surovo kaznila proređivanjem nekada izuzetne kose.

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Traženje vina[/typography]

Haris nam je bio draži dok je imao Fredi-Kruger-šešir nego sada sa maramom i kačketom (kao da je, daleko bilo, Crni ili Brzi), ali neupitni ostaju njegovi brkovi koji su dostignuće sui generis. Drugo Džinovićevo dostignuće je uvođenje u narodni melos nešto drugačijih pokreta iz standardnih latinoameričkih plesova, poput sambe i rumbe. Dakle mešaš kukovima kao na Kopakabani, levo-desno, dok ruke nezavisno od kukova idu kružno, kao da njima okrećeš pedale (2). Sigurno si često bio u situaciji da imaš vina, a nemaš ribu – e kod Harisa Džinovića to nije situacija, nego konstanta. Zato ovaj potez najbolje ide uz pesme o vinu, penjanju cigana na sto pod uticajem vina ili nekoj ženetini koja napušta svog dragog zbog malo vina.

[typography font=”Cantarell” size=”36″ size_format=”px” color=”#d11f2e”]Ultimativni nivo[/typography]

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Ne ostavljaj me za veče drugo[/typography]

Finalni potez, velika matura male škole posle koje možeš da prodaješ njivu i zoveš Marinu Tucaković. Sinan Sakić, kralj pevanja drhtavim glasom, taj tragični heroj današnjice u dva poteza dočarava svo beznađe koje ga je obujmilo. Čitaj i podvlači sve, sve je važno: Najpre ruka položena na grudi (a poznato je da je sredina grudi simbol za ljudsku dušu), celo telo nagnuto unapred (1) dok se dragoj poručuje da je njena ljubav nepresušni izvor sreće; već u sledećem trenu je ta scena iščezla, kažiprst okomito pokazuje ne ostavljaj me za veče drugo (2) pri čemu je od presudnog značaja brzina odmahivanja rukom. Sinan ostavlja dojam istinskog ratnika, čoveka koji je spreman da ukroti zvezdano jato za svoje zlato, ali koji od kad se rodio sreće nije imao. Taj dualitet osećanja je ono što ovaj potez čini krunom gestikulacije.

U ovom kursu narodnjačke gestikulacije u obzir nisu uzeti pokojni umetnici, što je, priznajem, u mnogome oslabilo tekst i ostavilo nas bez majstorija takvih veličina poput Tome Zdravkovića ili Amira Rešića Nina. Nema Ace Lukasa jer on nije narodnjak nego rokenrola, a Bora Drljača je opravdano odsutan – ostao na Rači. Takođe, nije prikazan ni Rade Jorović jer je jedna od Božjih zapovesti „ne imaj drugog Rada sem Lackovića“. Autor je uz svu dobru volju hteo da ovekoveči neki gest Predraga Cuneta Gojkovića, ali je uspeh izostao jer Cune jednostavno ne pravi gestove. Postojan je kao jonski stub.

PS: Fala Sanji na crtežima! Nastavi da crtaš, Bog će ti platiti!