Zabranjeno pušenje? Pa nisam ni gladan…
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px” color=”#ed601f”]06. maj. Đurđevdan.[/typography]
– Šta ‘oš da kupimo kumovima?
– Ma šta da im kupujemo, uvali im onu rakiju, što nam je dao tvoj ćale, ionako su se žalili kako imaju krtice, ako to proliju na zemlju, spržiće i onog Kineza sa druge strane kugle.
Dolazak kod kumova. Kuća puna ljudi, neke znaš, neke se praviš da ne znaš. Domaćinska atmosfera. I onda kreće: ruska salata. Suzan salata (iliti susam, al’ objasni ti to babi). Pa malo kulena i šunke, čisto da se zamezi. Potom sarma. Onako mala, a nabijena, k’o Stoja pre nego što je čula za liposukciju. 5 komada, 6, 9… Pun si, al’ to nije sve!!! Svrha dolaska: PEČENJE!!! Pa masno!!! Pa reš!!! Svet oko tebe prestaje da postoji, ostaješ sam sa 7. parčetom. I boriš se, uf, kako se samo boriš. Al’ ide!!! Nakrkan i izmašćen, ‘vataš se za torbu, vadiš cigare, i u tom momentu čuješ:
– Jao kumo, pa nisam ti rekla? NE SME VIŠE DA SE PUŠI KOD NAS, hoću da moja beba udiše samo Air Wick sa mirisom divljeg jorgovana, i miris sveže opranih zavesa!!!
Šta?!?!!?
– Pa majku ti tvoju podgojenu nabijem, purnjala si devet i po meseci, pošto je i tvoja beba lenja k’o ti, pa ni da se rodi na vreme, elem, gde sam stala, purnjala si devet i po meseci Fast, ugušila si onog leminga, što si kupila!!! Ne mo’š taj miris sestro da se spere ni da te pogodi Sendi Kendi uragan, a ne koji kurac neki ervikovi!!! E pa, ako je ovaj tvoj kreštavi i konstantno upišani stvor podneo to, i rodio se sa 4 i 700,’ vala podneće i ovu moju jednu cigaru POSLE JELA!!!
MISLIM SE JA U SEBI!!! A na glas govorim:
– Mm, da, odista, vidi mene ludačice… Ništa, idem ja u dvorište onda…
– Tamo se suše pelene, benkice i Markove gaće!!! Idi ispred kuće!!!
Propraćena zgražnjavajućim pogledima ostalih svežih mama, napuštam prostoriju, i odlazim ispred kuće. Odjednom, sarma gubi čar, pečenje postaje gorko. Težinu prejedanja nadjačava samo ona iskonska želja: UPALI CIGARU!!! Palim cigaru, naslanjam se na zid, i razmišljam: KAKO SE OVO DESILO? Od kada su pušači postali ljudi od kojih ni cigani ne žele da uzmu dinar? Vlaške vračare bacaju mađije, a Crna Reka bije. Posebne prostorije za pušače, ako ih uopšte I ima? Pao si ispit – to je zato što pušiš. Pokrali te u busu – to je zato što pušiš. Vanzemaljci nad Buđanovcima – to je zato što ti pušiš. Za sve nedaće ovog sveta kriva je upravo ta cigara koja ti viri iz usta. Od kada su prava pušača postala ekvivalentna sa pravima serijskih ubica mongolskih devica? KOJA JE TO NAPUMPANA KUČKA SELA ZA ASTAL ONIH KURACA ZA LJUDSKA PRAVA I REKLA “JA HOĆU ČIST VAZDUH ZA MOJE PRVOROĐENČE, S DRUGIM MO’Š KAKO ‘OĆETE”?
Celog života te uče da imaš razumevanja za ljude oko sebe. “Nemoj seku da biješ, ona je mala”, “Nemoj da bežiš sa časova, šlogiraće ti se keva”, “Nemoj da povraćaš za stolom, izbaciće nas iz kafane”… I onda, jednog dana skontaš, da si u celoj toj priči samo ti razuman, a svi oko tebe samo nastavljaju da traže I da more. E pa, dragi moji nepušači, ako ćemo na taj način, onda ja u ime svih pušača ovog sveta tražim sledeće tri stvari:
1. PRVA JUTARNJA CIGARA
Majka pethodnica danu. To je ona slatka crna čađava sisa, sa koje povlačiš svu sreću, koju ti je poželela novosadska industrija Veletabak, I koja te tera da upališ tv, I kažeš: “Pas me jeb’o, Toma nam je I dalje predsednik!!!”. Posle toga može sve drugo, kafa, pranje zuba, jutarnje drpanje, posao. Ali kad nemaš ujutru cigaru… Taj dan mora da bude uklet!!! Slomićeš nogu na putu do posla. Severina je videla sneg u maju, jer nije popušila to jutro (cigaru?).
2. CIGARA POSLE KLOPE
Šta može da bude lepše od nikotina, nakon po’ kile ražnjića? Blaženstvo koje osećaš u stomaku, kada ti katran sagoreva prethodni obrok, je neopisivo. Ko nije probao, ne može ni da zna, prema tome, ne može da sere kako je to samo psihološka zajebancija tvog mozga sa samim sobom.
3. CIGARA POSLE SEXA
Pošto je neminovno da će jedna osoba nakon snošaja uvek biti prinuđena da sluša simfonijsko hrkanje druge, postavlja se pitanje: ŠTA RADITI? Naravno, zapali cigaru!!! Realno, tih 5 minuta će ti biti dovoljno da skontaš da celokupan asortiman tursko-indijsko-kazakstanskih serija, prošaran našom estradnom, političkom I scenom Ivana Ivanovića, jednostavno nije vredan toga da ostaneš budan. Osim ako te u međuvremenu ne onesvesti prdež voljene osobe, znan kao “Srećo, sex je bio dobar, al’ je ljuta bila bolja”.
U stvari, zašto bismo mi povlađivali ovim čistunicama čistih pluća, belih prstiju, I nepromuklog glasa? Zašto bismo se mi sklanjali pred njhovim masonsko-davinčijevskim prohtevima? Hoćemo demokratiju – HOĆEMO SLOBODU ZA PUŠAČE!!! Slobodu da svaki novopečeni otac izčašćava tompusom bolničko osoblje, isped sale za porođaj!!! Slobodu da sedneš u poslednji red u bioskopu, gađaš kokicama ljude ispred tebe, I naravno zapališ cigaru!!! Ustanite braćo pušači!!! Podignite svoje transparente “HOĆEMO DA PUŠIMO”!!! (takođe, molim žene da ne nose ove transparente, jer će izazvati sasvim drugi oblik revolucije.). Neka se naš dim daleko vidi, I neka se krkorenje čuje svuda!!! Neka…
Iz mog revoltiranog bunila, budi me lomljava tanjira. Ulazim u kuću.
– Kuma: Pa ne možeš da zapališ ovde, jel’ smo se dogovorili da nećemo ovde da pušimo?
– Kum: Pa majku ti tvoju podgojenu nabijem, purnjala si devet i po meseci, pošto je i ovaj naš lenj k’o ti, pa ni da se rodi na vreme, elem, purnjala si devet i po meseci Fast, ugušila si onog leminga, što si kupila!!! Ne mo’š taj miris kravo da se spere ni da te pogodi Sendi Kendi uragan, a ne koji kurac neki ervikovi!!! E pa, ako je ovaj naš kreštavi i konstantno upišani stvor podneo to, i rodio se sa 4 i 700,’ vala podneće i ovu moju jednu cigaru POSLE JELA!!!
– Kuma: Ti si obična svinja!!!
Demonstrativno paljenje cigare, I kumin demonstrativni odlazak u kuhinju. Gosti se polako razilaze. Slava je na svom vrhuncu. Niko to ne zna, ali ja znam: BORBA JE VEĆ POČELA…
