Pesma leda i vatre – da l’ je moguće?

Kada je HBO rešio da pravi Game of Thrones i tako proširi lepezu svojih serijskih programa (Oz, Sex and the City, The Sopranos…), publiku je ubrzo podelio u tri grupe: 1) One koji su ranije čitali Pesmu leda i vatre, 2) one koji nisu čitali, ali su se primili na seriju i 3) one koje ni knjiga ni serija ne zanimaju. Prvi smatraju sebe trve Vesterošanima, ne žele da imaju ništa sa drugima i kunu Martina što se jebava sa produkcijom umesto da piše još dva nastavka dok ga ne sustigne holesterol; drugi smaraju prve da im objašnjavaju ko je ko, pošto serija piči prebrzo, i smaraju treće koliko je serija do jaja jer se vide sise, kurčevi i mnogo krvi; treći uglavnom postaju drugi.

Bez obzira kojoj grupi pripadaš, jasno ti je da se epska fantastika prevashodno naslanja na dva stuba – srednji vek i magiju. Na mnoge dileme (kako je Melisandra porodila senku, otkud zmajevi i kako Deneris ne izgori) odgovor može biti – A Wizard did it! Ipak, postoje dileme i tamo gde magija očigledno nije upletena, nedoumice koje možemo (da probamo) naučno ili pseudo-naučno doumati. Za ovu gornju grupu pod 2), spojlere (dakle detalje koji nisu iz prve dve sezone tj. knjige) obeležio sam crvenim, to preskočite, sve ostalo je kul. A da bi vas navukao da čitate do kraja, BIĆE I ONO KAD JE GREGOR ODSEKAO GLAVU KONJU!!!

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Gavranovi pismonoše: Da li je gavran mogao da stigne iz Kraljeve Luke u Zimovrel?[/typography]

Gospodar Zimovrela Edard Stark sedi u bogošumi, čisti Led, zverinu od mača kojom je upravo lišio glave dezertera iz Noćne straže, dolazi njegova verna ljubovca Ket da mu kaže kako je stigao gavran direktno iz Kraljeve Luke da najavi dolazak debelog kralja Roberta. Tokom knjige, posredno će moći da se izračunaju dimenzije Vesterosa i da se zaključi da je rastojanje između Zimovrela i Kraljeve Luke čitavih 2.900 kilometara. Gavran je, dakle, morao da preleti razdaljinu ekvivaltntnu onoj između Beograda i Bakua i da stigne tačno tamo gde treba.

Pre nego što zađemo u fantazije Dž. Martina, najpre malo o golubovima, koji su zaista obilato korišćeni kao pismonoše, ali Debelom nisu bili pogodni. Evo zašto: I najveći odlikaši među golubovima mogu da pronađu svoje gnezdo (golubarnik) sa najviše 1.800 kilometara daljine. Na takmičenjima, čak i na mnogo kraćim trasama, nešto više od polovine golubova uopšte ne nađe put do kuće – uglavnom jer sokolovi nađu put do njih. Uz to, apsolutno jedini način da golub negde prenese poruku jeste da primalac poruke bude tamo gde je golubova kuća, a to bi logistički bilo preterano i za Martina i njegove meštre.

Zato Debeli uzima gavranove, ubedljivo najpametnije ptice, neki kažu i najpametnije životinje uopšte. Veći su, jači, brži, teži su plen za grabljivice i strele kurvinskih Freja koji bi vazda da znaju šta ko kome piše po Vesterosu. Martinovi gavranovi tako navodno ne lete svojoj kući, nego mogu da nauče put do zamka gde treba da ordiniraju i ime istog. Kaže se, jednom u stotinak godina pojavi se talentovani gavran koji može da nauči da leti do pet zamaka, a ne samo do jednog. A da bi hiperbola bila potpuna, postoje i posebni beli gavranovi, još pametniji i veći, ali oni se šalju samo iz starigradske Citadele i to samo kako bi objavili promenu godišnjeg doba.

Konačni odgovor: Razdaljina za gavranove nije problem, ali učenje rute išlo bi teško do nikako.

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Bezbedni incest: Da li su blizanci Džejmi i Sersei Lanister mogli da dobiju troje zdrave dece?[/typography]

Džon Erin i Edard Stark gube glave, a Bren Stark ostaje bogalj jer su saznali da kraljica Sersei Lanister redovito prima palamar svog brata blizanca Džejmija, inače zavetovanog na celibat. Uz to, sva njena deca zapravo su i njegova – i sva su zdrava, osim što je Džofri skrnavi idiot kojeg je, na opštu polzu čitalaštva, Martin udavio već u Oluji mačeva i to na sopstvenoj svadbi. PLIV je prepun incesta – Targarjeni tradicionalno venčavaju najbliže rođake, Kraster spava isključivo svoje ćerke koje mu onda rađaju druge ćerke, te on onda spava svoje unuko-ćerke i praunuko-ćerke – i nema pomena da je neka od njih retardirana.

Pre nego što zađemo u fantazije Dž. Martina, najpre malo o genetici koja je dala odgovore na brojna pitanja. Između 6 i 8 odsto beba rađa se sa genetskim poremećajima – samo jedan deo poremećaja spada u recesivne kod kojih je neophodno da oba (inače zdrava) roditelja imaju isti mutirani recesivni gen. Čak i ako je to slučaj, šanse da dobiju bolesno potomstvo su 25 odsto. Ukoliko roditelji ne nose iste mutirane gene, ne postoje šanse da deca obole od recesivnih poremećaja.

Krvni srodnici, a u prvom redu braća i sestre, imaju veće šanse da nose iste mutirane gene. Ipak, uprkos uvreženom mišljenju, te šanse su svega 7 odsto veće što znači da brat i sestra imaju tek neznatno veće izglede da dobiju retardirano potomstvo nego bilo koji par na svetu. Štaviše, mnogo je veći rizik da matore majke dobiju bolesnu decu. Uprkos tome, incest je u većini zemalja zabranjen zakonom, ali u Vesterosu to nije slučaj – bujna mašta Debelog takvu restrikciju ne bi mogla da proguta.

Konačni odgovor: Šanse za zdravu decu su oko 92 odsto, dakle veće nego da Bajern uzme titulu.

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Zlatna kruna: Da li je kal Drogo zaista mogao časkom da otopi zlatni pojas i tako kruniše Viserisa Targarjena?[/typography]

Pijani Viseris upada na gozbu u čast kala Droga i kalisi Deneris, vitla mačem i preti da će odseći dete iz trbuha svoje sestre. Kal Drogo ga umiruje rečima da će mu dati obećanu krunu, što je Viserisu dovoljno. Ipak, oni ne misle na istu krunu – Drogo ubacuje bokserski pojas od zlatnih medaljona u kotlić, zlato se topi veoma brzo, te Drogo ovom tečnim krunom dariva Viserisa po njegovoj plavokosoj glavici. Tako Drogo jednim udarcem uklanja jednog od najiritantnijih likova iz serije i ostavlja Deni samo jednog rođaka, Regarovog sina, onog za kojeg se mislilo da je ubijen, a koji je u Plesu sa zmajevima počeo da osvaja Vesteros, a istovremeno čuva dotračku čast – jer je u svetom gradu Ves Dotraku zabranjeno prolivanje krvi. Pozlaćivanju se gleda kroz prste.

Pre nego što zađemo u fantazije Dž. Martina, najpre malo o plamenu i njegovoj temperaturi. Najobičnija pljuga, recimo Point ili Formula, stvara temperaturu od 400 celzijusa, a kad se povuče dim, temepratura raste do čitavih 700. Dotraci su roštiljali na drva, a gotovo je nemoguće reći kolika je temperatura tog plamena – procene su između 1000 i 1300 stepeni. Sve to zavisi jesu li goreli hrastovinu ili neko gej drvo, koliko je gust vazduh (što više kiseonika, to veća temperatura) i koliko je hladno napolju.

Mnogo zavisi i od zlata – čisto, 24-karatno, topi se na relativno niskoj temperaturi od 1064 celzijusa i to relativno brzo. Manje vredno zlato još se lakše topi – recimo ono 10-karatno već na 890 stepeni. Kakvo je ono zlato oko Drogovog pojasa – ko će ga znati, divljak opljačka šta stigne. Sa druge strane, treba imati u vidu da zlato nije spušteno direktno u plamen, nego u kotlić, što još umanjuje temperaturu vatre. Sve to zajedno čini napore nas hemičara vikipedičara izlišnim.

Konačni odgovor: Možda.

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Makovo mleko: Da li ovaj napitak koji spravljaju meštri može da smiri i najveći bol?[/typography]

Posle bitke na Cnobujici koju je dobio u velikom stilu, Tirion leži onesvešćen negde u Crvenoj tvrđavi. Meštar ga kljuka makovim mlekom što ubija bol strašnih rana koje su mu pojele skoro ceo nos i usnu. Ipak, kada malo dođe sebi, Tirion tera meštra u kurac, traži da dođe Podrik Pejn, tihi mladić koji mu je spasao život, te da mu se od sada donosi snovino – nikako makovo mleko. Jer, taj napitak, osim što smanjuje bol, baca u duge snove, izaziva zavisnost i muti um. U PLIV-u makovo mleko gotovo isključivo dobijaju samrtnici, a Tirion to nikako nije hteo da bude.

Pre nego što zađemo u fantazije Dž. Martina, najpre malo o medicini i osnovnim makovim derivatima. Vredni avganistanski seljak iz godine u godinu sadi polja opijumskog maka, polazne sirovine od koje Kosovari spravljaju dop, te ga krijumčare do Evropljana koji nemaju keša za kokaniđu. Ali iz opijumskog maka se dobijaju i morfijum i kodein, dva jaka analgetika koja se daju samo kod najtežih bolova – jer morfijum izaziva zavisnost već za dve nedelje. Osim što je najefikasniji pejnkiler, morfijum omogućava dug i miran san, uostalom ime je dobio po grčkom bogu sna Morfeju.

I meštri sedam kraljevstava svoje makovo mleko dobijaju iz cvetova maka – tečnost i u stvarnosti ima mlečno belu boju (pre nego što postane crvena) pa valjda otud „mleko“. Tokom uzimanja mleka, junaci znaju da buncaju i, uopšte, uračunljivost im je smanjena – to je razlog što mnogi ne žele mak, poput Tiriona. Kao i kod morfijuma, postoji mogućnost overdoziranja. Sve u svemu, makovo mleko iz PLIV-a, skoro da je ekvivalentno morifjumu iz Čikago houpa.

Konačni odgovor: Sasvim je moguće.

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Obezglavljivanje konja: Da li je Gregor Klegani mogao da odrubi glavu kljusetu jednim udarcem?[/typography]

HBO voli eksplicitne scene ubijanja i jebačine, a najpopularniji klip iz prve dve sezone pripada prvoj grupi: Na kraljevskom turniru, u polufinalu, Planina Koja Jaše ima posla sa Lorasom Tirelom, mladim perspektivnim pederom iz kuće Tirela, koji ruši gromadu ljudsku iz sedla. Klegani popizdi i, u skladu sa devizom da je uvek kriv neko drugi, uzima mač i lišava svog konja glave, jer ga je navodno loše nosio u duel. Razlog: Ser Loras je namerno jahao kobilu u teranju, što je skroz dekoncentrisalo Ser Gregorovog pastuva.

Pre nego što zađemo u fantazije Dž. Martina, najpre malo o odrubljivanju ljudskih glava – takvih primera nije manjkalo. U literaturi se, kada je u pitanju odsecanje glave, manje pominje snaga dželata, a više njegovo iskustvo, preciznost i koncentracija. Štaviše, kažnjenicima je bilo preporučeno da plate svom dželatu (!) kako bi im uredno odsekao glavu jednim, čistim udarcem. U suprotnom, pogubljenje može da liči na kasapnicu – beleženi su slučajevi gde je smotanim dželatima trebalo i do 10 udaraca da preseku vrat. Još jedan preduslov za čist udarac je idealno naoštreno sečivo – ni najbolji glavosek ne može da radi sa tupim oružjem.

Konj je, ipak, druga dimenzija, a Kleganijevi konji su najveći u celom Vesterosu. Obim vrata tih zveri mora biti preko 180 cm – ne pitajte kako sam ovo izračunao. Ali u svakom slučaju, to je najmanje četiri i po puta više od četrdesetak santima, koliko iznosi obim ljudskog vrata. Uz to, mišići su u konja neuporedivo snažniji, a tetive izdržljivije – konj recimo može da spava na nogama i da se ne umara. Za onakvu dekaptaciju iz jednog poteza teško da je dovoljno i što je Gregor za deset santima viši od Slavka Vraneša (239cm) i što ima mamutski mač od 180 santimetara koji je, u to ne sumnjamo, savršeno oštar.

Konačni odgovor: Nema teorije.

Ako i ti imaš neke kvazi-naučne dileme iz ovog serijala, daj u komentarima, pa da pišem nastavak. A ako si nekad uspeo da dekaptiraš konja iz jednog poteza, javi se odmah producentima, možda još nije kasno za ulogu Area Hotaha.