Smuvaj me u wc-u kluba!
Božana je te večeri izgledala ekstremno pojebljivo. Uske pantalone su isticale njeno savršeno dupe, kosa raspuštena u nehaj je mamila na blud a nastupeli period ovulacije emitovao je feromone koji su svim mužjacima naokolo ulazili u nozdrve. Uz sve to, uspešno završeni tečaj salse je doprineo da rotacija njenih kukova stvara obrtni moment poput kolenastog vratila Ikarbusovog autobusa uz Čestobrodicu. Muškarci su joj redom prilazili uzdignutih čela i nakon pola minuta se vraćali oborenih pogleda. Nije pomagalo zveckanje ključevima od auta, pijani pokušaji recitovanja Remboa na uvo uz nesebičnu podršku stodvaesdecibelnog zvuka koji je „DJ domaća podrška“ slao u etar niti kvalitetne pik ap fore tipa „Ćao, gde izlaze tako lepe devojke kao ti, želiš li da se upoznamo?“ Ne, Božana je sve vreme bacala pogled ka momku u kariranoj košulji, koji očigledno još nije prežalio Kobejnov poslednji hit(ac). Bio joj je interesantan jer je toliko odskakao u masi.
Milančeta su te večeri ortaci jedva namolili da batali KST i krene u PRAVI PROVOD. No ipak, nije hteo da izda svoje principe i obukao se tako da bi ortaci pored obezbeđenja lakše prokrijumčarili 3 cisterne baltik votke nego njega. Uz male napore, koje je podrazumevalo solidno podmićivanje 2 dinaroidna primerka na ulazu znatnom količinom skanka, alkohola i davanjem broja lokalne fanfulje koja se šuri u plin za euroblok tablu. FRISTAJLERU, EVO NAS.
[typography font=”Cantarell” size=”36″ size_format=”px”]Kroz 20 minuta[/typography]
– Lančemi, si izvalio što te ona riba gleda. Brate, šta čekaš?
– Mene ovde svi gledaju, ovakva kreatura se ređe pojavljuje od velikodostojnika SPC koji vozi Juga.
– Ne seri, brate, garant imaš prolaz, ovakav pogled nisi dobio još otkad te Nevenka kladivašica nije na fizičkom zabola medicinkom u glavu iz nepatvorene ljubavi. Idi prospi joj neku foru, pitaj je je l joj žao što je umro grandž, haha.
– Prvo grandž nije umro, on živi kroz…
– E aj ne smaraj nego kreni. Dok se smisliš pokupiće je neki buzdovan i odvesti da joj pokaže kako je nabudžio dobre amortizere na autu.
– Oću, još jedno pivo i krećem.
[typography font=”Cantarell” size=”36″ size_format=”px”]Kroz 20 minuta[/typography]
– Šta ga cediš tako, Slovencu jedan, da si u KST-u do sad bi popio 12.
– U KST-u pivo ne košta kao procesor sa 4 jezgra. Evo taman sam sad hteo da krenem, al prišao joj neki rmpalija. U jebote, sipala mu je neku tekućinu u lice i opet mi se smeška.
– Polazi!
– Krećem, ček pa gde je nestala odjednom. E do kurca, smorila se što nisam bio odlučniji ili sunča tabane na mesečini s onim glavonjom. Pu koji sam konj, odo se ispišam ko životinja i posle palim u KST. Zajebi ovo, nije moj fah.
[typography font=”Cantarell” size=”36″ size_format=”px”]Kroz 7 minuta u klonji[/typography]
– Pa izađi više, majku mu jebem, šta je, zatvor od paštete, možda dijareja, ili si poneo sapun pa se kupaš da bi uštedeo za vodu kod kuće. Matori, ako ne izađeš za 10 sekundi, ja ulećem i puštam crevo, zlatni tuš ti ne gine.
– Ja sam mislila da ćemo prvo da se držimo za ruke, šetamo po Kalemegdanu i jedemo tiramisu, ali ako smatraš da treba početi sa hard korom, nek bude tako.
– A… izvini, nisam video da je ženski.
– Ne, muški je, u ženskom je gužva, a ja ne volim da čekam. Zašto mi nisi prišao gore, igraš se mojim strpljenjem?
– Pa ne… nije da nisam hteo ali me stalno neko preduhitrio…
– Uski koševi, klizava trava, si ti Vermezovićev najbolji učenik?
– Ne, ja za Zvez…
– Aman, dođi k sebi više, momče. U čemu je problem? Testosterona vidim imaš. I previše, dlake samo što ne polete ispod te košulje koja liči na kafanski stolnjak. Sladak si, rekla bih da si i pročitao nešto nakon Dečaka Pavlove ulice iako…
U tom trenutku je Milanče konačno došao k sebi. Surduknuo je jezik u Božanino ždrelo a nedugo zatim su se izdešavale stvari koje mi zakon o cenzuri ne dozvoljava da prenesemo u izvornom obliku. Tako da ću samo obavestiti čitaoce koji ne vole nedovršene radnje da je Milanče jebao Božanu usred vecea i usred rektalnog otvora.
Vozovi razdvajaju ljude a klozeti ih spajaju. U klonji se čovek opusti, sa urinom i fekalijama odu i crne misli, brige i svakodnevni problemi. Dođe kreativnost. Moš da rešiš težak sudoku ili da napišeš knjigu „Hari Poter, kontrolorka bus plusa i zaveštanje Dragoljuba Mićunovića“ Ako si na javnom mestu, možeš i da startuješ ribu. I nju muči ista briga – piša joj se. Eto sjajne ideje za start. Naučnici su potvrdili da je veća verovatnoća smuvavanja ribe u klonji nekog kafića nego u njegovim ostalim prostorijama. Uostalom, „Hej, šta misliš da mi dozvoliš da ti napunim matericu nakon što isprazniš bešiku“ je sasvim legitimna fora.
