Budžet za one koji nisu studenti
Budimo realni – nikada nećeš biti selektor. Mnogo je razloga za to, jedan od njih je i to što sediš za kompjuterom i čitaš Tarzaniju dok ti se u drugom prozoru na pauzi učitava pornić sa Biljanom Vilimon, OHO lepkom, kolaž papirom i prvim timom Veen Visbadena, a drugi zato što se tvoje sportske aktivnosti svode na dukatlijski fudbal u balonu i šaltanje između Arenasporta i Sport kluba. Selektor je plemićka titula, to može da bude samo propali prvotimac Zvezde, Partizana i Vojvodine sa galopirajućim sifilisom i šira rodbina domara u podgoričkoj Budućnosti, a to ti nisi. Zato je mnogo pametnije da svoj talenat za plasman muda na bubrežno tržište usmeriš na drugu stranu gde su uspeli i uspevaju nesposobniji od tebe – ka politici. Uostalom, Tito je bio zanatlija, ponavljao je prvi razred i kuvao svinjske glave – zamisli gde ti možeš da stigneš sa prvom godinom pravnoekonomskoprivatničkog fakulteta!
Rešio si da ostvariš svoj san i postaneš predsednik. To je lepo i mnogi će da te mrze, što je još lepše. Zamisli samo tu scenu: vreo letnji dan u tvom rodnom gradu (ovde moram da ražalostim sve Beograđane podsećanjem da nijedan predsednik Srbije nije iz Beograda; kao ni ti, uostalom), popodnevna žega i iz otvorenih prozora čuje se spontano prduckanje radnog naroda koji je prilegao da odmori posle ručka. Tišinu prekida oštar zvuk policijske sirene i plavo-crvena rotaciona svetla na najmanje deset superjebačkih mercedesa i audija uzbunjuju građanstvo, a građanstvo se uvek okuplja na licu mesta. Copine uglancanih ćila blokiraju ulicu i zaustavljaju saobraćaj, Sentin naslednik drškom pištolja trajno onesposobljava zastavnika sa prvog sprata koji ti je bušio lopte zbog sumnjivog načina na koji je nosio ceger sa hlebom a onda… izlaziš ti. U odelu dobijenom tokom zvanične posete Armanijevoj krojačnici. I pogledaš na prozore, a iza zavesa stoji najmanje hiljadu ljudi koji bi ti jebali sve po spisku i zaklali te iz sporta, a ti se lagano nasmešiš, pripališ Havanu k’o pokojni Joža i Slobodan i pomisliš: „Ja trošim vaše pare! Jebite se!“
1. korak: Uvali se u stranku
Naši stari bi rekli: „Riba smrdi od glave“, ali naši stari su znali da odvale tešku glupost, a i nisu imali struju. Ako hoćeš da se odaš lagodnom životu budžetskog korisnika, moraš da počneš od najnižeg! Izbor partije nije bitan, ionako ćeš da preletiš kad bude trebalo, samo pazi da preletiš među prvima, one što se predomišljaju i kasno odlučuju neće ni kvartovska udaraljka u naponu strasti i klimakterijuma. Učlani se, uzmi člansku kartu, stavi je u prednji džep dva prsta da viri i kreni da paradiraš. Deli flajere, skupljaj potpise za peticije, okiti bedževima svoje „Prvi maj Pirot“ odelo k’o Jovan Ristić, budi vojnik svoje partije jer je to osnovni korak! Nađi ženu, jebi je bez zaštite, upropasti je i prvenca nazovi po predsedniku opštinskog odbora! Zovi ga da ti bude kum, dakako bez troškova, štaviše ti časti njega jer ti je čast!
Uoči u kojoj pekari mu lični dupeuvlakač kupuje burek i jogurt, namesti mu batine i pre nego što ostali saznaju da je mesto upražnjeno, pojavi se sabajle u odboru sa provijantom i tužnom facom i reci kako ti je žao što ti je rival nastradao, ali, u poverenju, nije nikakvo čudo jer je bio narkoman, peder i sektaš, pa je možda ovako i bolje, samo bi brukao stranku, „ali se Vi, predsedniče, ne sekirajte, jer sam ja tu, a ovaj burek koji godinama jedete je znak Vašeg karaktera i to je najmanje što sam mogao da učinim za Vas“. Naravno, za sve ovo je potrebno dosta truda i vremena, ali ako želiš ubrzan napredak a imaš kitu koja pleni, napij njegovu ćerku pa je pojebi, upropasti je i zovi njenog oca da ti bude tast. Biće mu krivo, ali kao svaki dobronameran ćale, udaće ćeru da mu ne blati časno ime i prezime.
2. korak: Narod voli budale
Pošto si zauzeo i osigurao poziciju u opštinskom odboru, pucaj na glavni odbor! Ne pomišljaj da postaješ poslanik ako ti to ponude, nijedan poslanik nije postao predsednik! To su ljudi bez ikakvih ambicija, snova i energije: samo sede i primaju platu. Ti hoćeš da napreduješ i moraš da se brukaš više! Seri po protivničkim partijama i jebi im i oca i majku u pauzama prijateljskog urnisanja termički obrađenog čačanskog stočnog fonda! Voda je zao gospodar, ali dobar sluga, pa iskoristi svaku priliku da se uvrediš kada ti protivnik prebaci da si primitivac jer si mu opsovao dete u kolevci i ljusni mu čašu vode u lice uz opasku da narod nema leba da jede i da takvi što su opljačkali ovu državu nemaju prava da te vređaju na nacionalnoj osnovi. Što više vremena na lokalnim televizijama zauzmeš, što više pregleda na jutjubu ima tvoj klip „XY jebe nerodjeno unuche Z-u u ‘Razgovoru s povodom’“, veća je verovatnoća da će te pozvati na neku od televizija sa nacionalnom frekvencijom. Seti se Šešelja u Minimaksoviziji pa raspali!
Uvek i svuda budi narocki čovek, pusti stomak da izgledaš ozbiljnije, posećuj sabore, panađure, otvaranja bolnica, biblioteka, porodilišta, socijalnih stanova, pozorišta, fabrika i konzervi kao i kik-boks mečeve u Končarevu, ispaljuj pikantne prdeže na račun svih stranaka, ali i na račun frakcija u tvojoj stranci koje su u nemilosti i u svakom slučaju se slikaj, snimaj, upadaj u kadar snimatelja! Kad svakoga bude smaralo da daje saopštenja za medije, tebe ne sme! Onog trenutka kada te probudi vrisak i shvatiš da si u nečijem frižideru, stvorio si sliku da si neko bitan i da se pitaš za nešto. Pre ili kasnije, sam predsednik će te uočiti i pozvati na kaficu i rahatlokum i ponuditi ti neku partijsku funkciju na državnom nivou. Potrudi se da mu dobro oližeš čmarinu u znak zahvalnosti. I slobodno gurni jezik.
3. korak: Budala voli narod
Eto te već neko vreme na odgovornom mestu, ali još nemaš priliku da ispitaš da li „Bošnjački“ fotelja u Užičkoj ima memorijsku penu, te da li pamti oblik tvoje guzice. Ovde nastupa glavni deo, od koga zavisi hoće li tvoj dosadašnji rad biti plodonosan, da citiramo druga Starog: „rad sa masama“. Poznat si u narodu kao stoka i sirovina; narod voli stoku, relativno skoro je odvojen od nje, ali kada izađe na izbore, jedan delić mozga mu proradi i desi se da bira fragilne baletane sa diplomom univerziteta. To treba izbeći! Narod te je upamtio, sada svoj imidž okreni u svoju korist. Gde god su štrajkovi i problemi, nacrtaj se za dva minuta; pre toga dojavi lokalnim vinjak-novinarima da si tu. Slušaj zahteve, cokći, vrti glavom, kukaj: “lelelelelelelele…”; pravi se da imaš razumevanja za proletere i sirotinju, i sam si potekao otud, omiljeni pesnik ti je Dobrica Erić.
Slušaj, daj obećanja i sarkastično prokomentariši da ćeš se potruditi da im pomogneš ako te u tome ne spreče X, Y i Z (tu navedi dva najomraženija političara i ministra finansija), pa i da se nekim slučajem desi da prežališ dnevnicu za krioprezervaciju testisa u južnim morima pa im i obezbediš neku crkavicu, već si pobrao simpatije kod njih; gledaj da se ta izjava pojavi u svim vestima i ponavljaj to što više možeš i u svim varijacijama. Već si na poziciji i imaš armiju dupeuvlakača; čuvaj ih, obećavaj im položaje – tako praviš i čuvaš sopstvenu bazu. Suptilno ih truj protiv rukovodstva i pripremaj ih za glavni udarac.
4. korak: Godine raspleta
Konačno, poseri se po sopstvenoj partiji. Kaži da nećeš više da učestvuješ u pljački naroda, da si pun vere i bogobojazni ušao u stranku i da si se razočarao u sve, a naročito u gazdu koji je stoka neopevana i govno jedno koje je izgubilo vezu sa običnim ljudima, za X,Y i Z si znao, ali nisi mogao da veruješ. Do sad si već i otkupio pedesetak državnih stanova za jedan evro, ali ti je sponzor svejedno potreban. Iščlani se iz stranke, povuci svoju bazu, osnuj svoju stranku i idi kod tajkuna: ponudi im dvesta sigurnih tendera za nabavku lekova i izgradnju puteva, napravi bahanalije na vrhu Ušća, privedi im pičetine iz podmlatka stranke koju si lično overio i sve to potajno snimaj, valjaće, leba ne jede. Ako nisi glup i nisi stekao naviku, ovaj put ćeš da se skloniš iz kadra jer su deset promoterki pičke u šatro pionirskim uniformama koje pokušavaju da pridignu izduvano čveketalo vlasnika α, β, γ ili δ Grupe moćan prizor sam po sebi.
Kupi kavurme i vinjaka i pošalji šefovima sindikata uz poruku da ti treba vruća sindikalna jesen. Dok reklamdžijske kuće rade predizborne kampanje za tebe, ti se ne odmaraj i na sav glas se deri kako ćeš dahijama lično da poskidaš glave na Terazijama, da će da svane šesti oktobar, a na glavnoj predizbornoj konvenciji obećaj 10000000000 radnih mesta i muštuluk od 10000 evra mesečno po glavi stanovnika, eto onako. Dan pred izbore, anonimno pošalji televizijama skriveni snimak tvog bivšeg gazde kako jede pečenog muflona dok mu folk-pevačice glade jajca uz napomenu da se to desilo u vreme sindikalnih demonstracija. Održi konferenciju za štampu, izađi uprepodobljen, cokći i vrti glavom kao najgori mediokritet iz tvog komšiluka i kaži da će tvoj komentar narod izreći na izborima.
I jebeš izbornu pobedu ako je ne proslaviš ispred Skupštine sa Cecom.
Rezime
Ako je sve proteklo u najboljem redu, sada si postao predsednik i sada konačno možeš da ostvariš svoj san o blokiranju ulice i bahanalijama kod Berluskonija i saudijskog kralja. To je značajan napredak od onog ispredtelevizorskog jajnog češača koji zapravo nikada nije ni postojao, jer si ti zapravo bio vukovac, đak i student generacije, najmlađi doktorant i politički radnik koji je rano shvatio probleme ovog društva i poveo ga u srećniju budućnost. Nije više istina ni to da ti škembina talasa i rotira se kao hula-hop dok trčiš i da na fudbalu za slomljenu trepavicu vrištiš faul, jer si visok, lep i izrazito plav, a fudbalom se uspešno baviš kad god ti to dozvoljava dragoceno vreme. Ako si dovoljno dokon, možeš i da pokušaš da napraviš nešto od svoje zemlje. Ali da bi ti mandat potrajao u svakom slučaju, provetravaj u svojoj stranci, poskidaj glave onima koje si doveo iz stare stranke, zameni ih rođacima i kumovima i ostavi tek ponekog za pelcer. I dobro se čuvaj onog ko ti donosi burek i liže čmar. Bez obzira kruti li ti to čokaliju.
