Metaheuristički pristup muvanju riba

Nema razloga za brigu, nije Vendi uletela u odeljenje za kreativnost Tarzanije i svakako da u naslovu ne opisuje moralno posrnuće koje je doživela na svadbi u Rubribezi, jula 2009. godine kad joj je stari svat surduknuo oval vrućeg pečenja u dekolte i litar sifon sode na leopard-print dopičnjak. Stvar je delikatnije prirode. Da krenemo redom.

Heuristika je metoda rešavanja problema bazirana na iskustvu, dok je metaheuristika njena optimizacija. Stop sa definicijama, neuroni Filipa Kasalice isparavaju poput etra. Kakve sad neke tamo apstraktne metode imaju veze sa onim što bi za čoveka bilo svrsihodno? Uz podatak da se ove metode efikasno koriste u domenima programiranja, rešavanja saobraćajnih kolapsa i još zilion drugih situacija sa kojima se svakodnevno srećemo, završavamo elaborat i bacamo se na konkretizaciju.

Ljudi su od davnina naučili da im život u mnogome zavisi od toga u kakvom su odnosu sa životinjama. Od opasnih se trebalo sačuvati, slabije je trebalo potčiniti i pojesti, jake pripitomiti i iskoristiti ih kao pogonsku snagu. A je l čovek nešto naučio od životinja? Naravno da jeste. Recimo kad se otvori novi hipermarket, proboj vrata i pomama za mikrotalasnim pećima na popustu podsećaju na godišnju selidbu ogromnog krda gnuova preko Nila, gde se skoro polovina međusobno potamani i krokodilima samo olakša posao. Dobro bre, je l čovek naučio nešto od životinja osim da drugom čoveku bude vuk? Može li neka životinjska taktika da se primeni pa da ja, ekstremno nesrećni pičkopaćenik sa rashodovanom desnom rukom od silnog drkanja, konačno uvalim bobana u nešto što iole liči na žensko? Možda, možda, aj da pitamo mrave.

[typography font=”Covered By Your Grace” size=”34″ size_format=”px”]Mravi[/typography]

U očima raje, mrav je radoholičar, večito s 10 puta većim teretom od svoje mase na leđima, smarač koji pwnuje zlosrećnog lenjivca cvrčka i… živi u mravinjaku, valjda. To je otprilike javni CV svakog mrava. U suštini, nema mnogo veze sa životom. Prvo, radoholičari ne postoje osim u očima drugih i prilikom baronisanja tokom intervjua za posao. Ko kaže da više voli da radi nego da kontemplira gledajući horizont, dok bale ne počnu da mu cure iz usta, nek jede govna. Radi se jer se mora. E i mrav radi zato što mora, smao što za razliku od ljudi, tokom svog radnog vremena ne čačne svakih 15 minuta telefon, ne pretrči notifikacije na fejsu, ne ide na puš pauzu, ne misli za svog suprematora da je korumpirana gnjida koja je preko partijske linije uzjašila vlast. Isto tako i bos nije jaje koje će da tlači potčinjenog, daće mu posla koliko ovaj može da obavi, neće primiti mito i neće pojebati mrava sekretaricu zarad njenog avanzovanja u službi. Kibernetika ovo naziva savršenim sistemom centralizovane hijerarhijske structure. Ljudi ovo nazivaju “bole me kurac, odo na pauzu”, dok mravi nikako ne nazivaju već odrade šta treba i kasnije piju pivo i mrču spid.

Polako, tebra, prvo da se dovatimo feromona, životinjskih mirisa ljubavi. Za početak, oni ne moraju biti samo mirisi ljubavi, već sui mirisi preživljavanja. Recimo, četa mrava mili poljančetom u potrazi sa hranom. Svu su krenuli sa iste tačke i zadatak svakog je da čim nađe klopu, napravi okret od 180 stupnjeva i vrne se okle je došao. Dok se vraća, ostavlja trag feromona za sobom i time obaveštava ortake gde se nalazi hrana. Jebiga, mravi još nisu vični u telekomunikacijama, pa moraju ovako primitivno da komuniciraju. Ali to šljaka bez greške. Svi dobijaju informaciju i kreću za hranom. Kad se hrana pojede, prestaje kretanje ka toj tački, miris feromona isparava i mravi dobijaju informaciju da tamo klope više nema. Tada neki n-ti mrav na n-toj lokaciji nalazi novo obilje hrane i sve ide ispočetka.

Evo, evo. Dakle, ovo se može definisati kao velika dinamička baza podataka u realnom vremenu. Mravi šalju podatke, analiziraju i od njih imaju vajdu, što će reći da mrav mravu nije vuk, već mrav. Sve suprotno od onoga kako ljudi postupaju. Aj sad to razmišljanje da prebacimo u čovečiji mozak a da pritom čovek zadrži sve ono valjano što ga s druge strane izdiže iznad životinja.

Milan je faca, voli da izlazi i realno ne stigne do pola da ispije pivo a već sa nekom ribom priča o patnji koju je preživeo na rutinskoj operaciji smanjenja polnog organa, kad su mu greškom povećali stojka za još 5 santima pa sad ne nosi kaiš. Jovana je zgodna, ima malo kriv nos ali to nadomešćuje time što je slaba na muškarce sa teškim životnim pričama, jednostavno ne može da odoli da sunča tabane na mesečini u nekom parku, na nekom parkingu, haustoru, gde god. I taj novi Milan, oslobođen sujete karakteristične za današnje ljude, nakon spermopotpisa po Jovaninom dupetu “javljam se sigurno xexe” u onlajn bazu podatka upisuje “Jovana, 24 godine, izlazi po fensi mestima, voli blagu galantnost i galantnu grubost, daje in d pedu, posle snoške hrče…” skeniranje, aploud slike i ubacivanje mikro čipa kojim će Jovana u budućnosti biti praćena i prepoznata od strane drugih konzumenata. Posle 7 dana i spermopotpisa po Jovaninom dupetu “zovem te ujutru xexe” Dragiša unosi apdejt u vidu toga da Jovana sluša bosanske sevdalinke i primorske pičkopaćenike i da je uspeo da je sobali u postelju uz pomoć laži da on proverava pritisak na gumama motora Vlada Georgijeva pre nego što ovaj mortus pijan krene za Prčanj. Daljom analogijom, muškarci u tefter unose sva znanja vezana za Jovanu, te na kraju i Borko, autistični mladić sa daunovim sindromom i bez leve ruke, sasvim lagano uspeva da pronađe put do njenog međunožja. Sjajan primer pozitivne povratne sprege u međuljudskim odnosima.

[typography font=”Covered By Your Grace” size=”34″ size_format=”px”]Pčele[/typography]

U nekom paralelnom univerzumu Aca Vučić je pčela. Em ima usta kao da je sisao saće direkt iz košnice em radi 27 sati dnevno. Kao i mravi, i pčele podležu strogoj hijerarhiji. Trutovi pamprče, matica diže krila, zavodi truta i rađa decu kojoj posle naređuje. Jednostavnije ne može, svako radi ono za šta je talentovan. E sad, velika je zabluda da pčele nanjuše miris, recimo narcisa, na 50 metara i odu da skupljaju polen. Ne, one ustvari imaju jako loše razvijeno čulo mirisa i informacije prikupljaju putem plesa. Da, nije greška, zaista to rade putem plesa. Pčela koja je tokom leta nabasala na predeo prepun cveća hita ka košnici i ispred nje pravi pokrete (nalik plesu) kojima ostalim pčelama daje informacije o udaljenosti na kojoj se hrana nalazi, kao i o (pazi sad tek ovo) uglu pod kojim se nalazi u odnosu na Sunce. WTF, ja sam jednom zalutao u Mali Mokri Lug jer mi je čovek rekao “samo pravo, sinko”. Bolje da mi je pčela odigrala Gangam stajl il neku Lambadu.

I sad primena pčela u povećanju broja otršenih riba. Dobrodušni ortak ti šalje sms da se na određenoj XY koordinati nalazi ta i ta riba, a uz pomoć prethodne metode saznaješ sve o njoj i uspeh je na vidiku. Ipak je 160 karaktera suptilnija metoda nego da ti mlataranjem rukama u dupke punom kafiću pokazuje kako dotična prima u analni čenl.

[typography font=”Covered By Your Grace” size=”34″ size_format=”px”]Paukovi[/typography]

Naravno, kralj insekata je svakako i najbitniji korak, finale bez koga sve ranije metode padaju u vodu. Paukovi su fantastični građevinci i inženjeri i da su se oni pitali, Mostarska petlja nikad ne bi ličila na tanjir špageta, već na fino organizovanu strukturu. Paukova mreža je jedan od najgenijalnijih prizora u prirodi, skoro savršene simetrije, i gde svaki korak u pravljenju zavisi od prethodnog, osnova – dijagonale – spojnice – centralni frket i žrtvi nema spasa.

Stoga sve android aplikacije, mikročipovi i relevatne informacije ne vrede mnogo bez selekcije, stabilnog temelja, čvrstih nosećih struktura i na kraju dopadljive fasade kao finish her – fatality poteza. Naravno, stvar je u pravilnom rasporedu pitanja kojim stupaš pred buduću žrtvu.

[typography font=”Megrim” size=”30″ size_format=”px” color=”#f70844″]Pogrešno 1[/typography]

– Ćao, ja sam Boban, drugar mi je reko da voliš čokoladu Najlepše želje, kao i da svršavaš uz Ramonse. Hoćemo li?
– Slušaćeš ih sam, morončino.

[typography font=”Megrim” size=”30″ size_format=”px” color=”#f70505″]Pogrešno 2[/typography]

– Ćao, cenim da voliš Miljkovića.
– Hehe, otkud si samo znao, zanimljivi momče?
– ŠTA TE BOLI KURAC KAKO SAM ZNAO, AJ SE JEBEMO OPAAAAA!

[typography font=”Megrim” size=”30″ size_format=”px” color=”#25f705″]Ispravno[/typography]

– Ooo…
– Molim?
– …sklopi ruke, ne govori, ćuti, ostavi misli nek se bujno roje.
– Haha, dobar si. Mislila sam da je poslednji muški primerak koji čita Rakića umro pre 50 godina.
– Da, volim da čitam Rakića, i to uglavnom radim dok besprekorno pravim čiz kejk i razmišljam o fraktalima.
– Momče, ne znam odakle sve znaš šta meni prija al izvor među nogama polako kreće.
– Uh, ne znam, pretpostavljam da nisi baš zaluđena za seksom posle 3 rečenice, evo, biću strpljiv, prvo ću ti pokazati ekspolziju Betelgeza, naučnici su potvrdili da se očekuje u periodu od oko 400 godina.
– Jaojao, i astronomiju u malom prstu držiš. PLODI ME OVDE I SADA!