Umri muški – špijuniraj ženski
-Vidi što sam kupila periku kod Kineza.
-Šta bre, koji će ti to? Još drečavo roze?
-Da pratim Nikolicu! Znam da me vara, JA ZNAM! Konjina!
-Alo bre, ostavi se toga!
-Ne! Večeras postajem fatalna špijunka, i njoj i njemu ću jeb…
-Postaćeš pacijent u Kovinu staviš li to na glavu u javnosti. Bacaj to budalo, možda zrači.
Nije me poslušala, i te noći se izbola na neko granje negde na Detelinari, nimalo ženstveno upala Nikolici na stan, zatekla ga kako jaši pes sa dva ortaka, pretpela raskid od njega, naletela na navijače iz kraja i ostala bez perike. Da, još su je nazvali i lezbačom. Ok, prilično loše se veče završilo, mada sam je tešila činjenicom da su neke poznate špijunke to radile daleko bolje i završile neuporedivo tragičnije. Na primer…
[typography font=”Cabin Sketch” size=”24″ size_format=”px”]Mata Hari[/typography]
b
Iliti ”ne jebe lep nego pametan”. S obzirom da je bila Holanđanka, nije bila preterano obdarena lepotom. Međutim, Margaretha Geertruida Zelle je bila visoka i atraktivna, ali ne sa crnom/plavom/crno-plavom nadograđenom kosom i dobro ukombinovanim barberijem i gesom, već uz pomoć spoja visoke inteligencije i neverovatne veštine zavođenja. Ljubavnici su joj mesto poezije, na uvce deklamovali vojne planove i prodavali bi i rođenu kevu dok su je vukli za kosu iz dogi stajla.
No, pre svoje karijere, i Mata Hari je jedared pogrešila, kada je poželela da kao svaka žena jednog hrabrog tarzana, pere, pegla, kuva i čisti lukac i suprugove čukljeve. Tako se, još nedozrela i neiskusna, udala sa nepunih dvadesetak godina za duplo starijeg oficira, kome je rodila dvoje dece. Deca su pomrla od nekih boleština, ova se u međuvremenu dozvala pameti, razvela, i više nije imala šta da izgubi. Sem časti. Tako se u trenucima dokolice posvetila indijskim plesovima, a potom i izmislila nešto primamljivo i jebozovno, što će se kasnije nazvati striptiz. Pored striptiza, volela je i umetnost i fotografiju, te se fotografisala u pozama i u svrhe koje su podstakle neke mudre glave decenijama kasnije da pokrenu pan erotiku. E posle toga sledi ozbiljniji period za veštu kurtizanu, koja počinje da špijunira za Francuze u Prvom svetskom ratu. Nazivala javanskom princezom i pomoću najintimnijih trenutaka izvlačila informacije kojima je mogla da sjebe svet brže od onih ruskih likova što u američkim filmovima puste smrtonosni virus u avion. Zajebaše je Nemci 1917. godine sa jednom zalutalom porukom iz koje Francuzi shvatiše da Mata Hari radi kao dvostruki agent, te da prosleđuje informacije Nemačkoj. I danas jedni sumnjaju da su Francuzi ovo namestili da bi prikrili sopstvenu nesposobnost, a drugi da su je Nemci namerno upropastili jer je bila nenadjebiva. Krajem kruže priče da je streljačkom vodu poslala poljubac pred kišu metaka, a neki kažu i da je skinula ogrtač i pokazala svoje telo, ali joj ovo poslednje zavođenje, da l’ zbog discipline vojnika da l’ zbog celulita – nije pošlo za rukom, te je ubijena iste godine. Priča se da je jebala i sjebala na desetine vojnih lica. Žena, majka, kraljica.
[typography font=”Cabin Sketch” size=”24″ size_format=”px”]Elizabeth Van Lew[/typography]
b
Dokaz da su Katarina Rebrača, anonimni alkoholičari i prikupljanje pomoći malom Peci iz kraja, u najboljem slučaju sektaši. Van Luova se predstavljala kao saradnica dobrotvornog društva, a ispod slojeva raskošne ‘aljine je radila za Uniju tokom Američkog građanskog rata. Mogla je ova mlada dama da živi kao grofica držeći prekrštene noge preko jednog od desetine porodičnih robova i ždere domaću kavurmu, al’ isto tako je i mogla da kad god joj se digne uđe u zatvor Libi u Ričmondu, gde je šatro donosila hranu zatvorenicima Unije, a ovi su joj kroz usta puna kolača trtljali o kretanju vojske Konfederacije. E, onda je ona tim informacijama jačala svoje zemljake Amere. Pošto joj ni to nije bilo dovoljno, ubacila se u vrlo uzan krug špijuna u okolini Ričmonda, i koristila čak i svoje robove kao doušnike. Posle rata je dobila neka silna odlikovanja i životarila do smrti. Zapamćena je kao izvor zlata vredan za vreme Građanskog rata.
[typography font=”Cabin Sketch” size=”24″ size_format=”px”]Ethel Rosenberg[/typography]
b
Najkraće rečeno – američka komunjara koja je prenosila američke nuklearne tajne Sovjetskom Savezu. I to sa sve dragim joj mužem. Bila je jednako poznata kao i njen muž, Julius Rosenberg koji je bio vođa u Komunističkoj omladini. Tako su se i upoznali 1936. godine, a venčali se 1939. godine i imali dva sina. Juliusa je regrutovao KGB 1942. i postao je jedan od njihovih najboljih špijuna, prenoseći im poverljive izveštaje. Sve je to potpomagala njegova žena Ethel, u trenucima kada nije zavijala sarmu. Kako to obično biva u životu, i ovde se sudba poigrala scenariste španske sapunjare, te je u sve to bio upleten i Ethelin buraz David Greenglass, koji je na posletku odigrao ključnu ulogu u propasti sopstvene sestre, svedočeći protiv nje i zeta. On je priznao da je prvi u familiji odavao tajne Sovjetima, te da je upleo u to i svoga zeta Juliusa. Na početku je negirao upletenost Ethel u špijunažu, ali je do kraja popustio i poslao i svoju sestru na električnu hoklicu. Tako su Rosenbergovi osuđeni na smrt i pogubljeni 1953. godine. Romantično skoro kao oni Šekspirovi klinci iz Italije.
[typography font=”Cabin Sketch” size=”24″ size_format=”px”]Belle Boyd[/typography]
b
Maria Isabella Boyd je bila najstarije dete u porodici, i imala idilično detinjstvo dok je maltretirala ostalu braću i sestre. Imala je dobro obrazovanje i ništa nije slutilo da će postati špijunka za Konfederaciju u Američkom Građanskom ratu, sve do trenutka kada su u dom njene porodice provalili vojnici Unije kako bi stavili zastavu SAD-a. Umesto da promrmlja ‘’gad bles amerika!’’, Bel je ubila pištoljem jednog od njih, popizdela što joj je uvredio kevu. ‘’Neš ti meni kevu!’’ i pucanj, i ode sedamnaestogodišnja Bel u zatvor. No, kako to žensko ume, počela je da zavodi svoje čuvare i da se kikoće na njihove glupe viceve. E, onda su umesto viceva počeli da dokazuju svoju muškost pričajući joj o poverljivim informacijama, koje je Bel prosleđivala svojim generalima. Tim istim generalima se pridružila kada je uspela da pobegne iz zatvora, tokom napada na jedinicu koja ju je čuvala. Posle toga se ‘’družila’’ samo sa generalima, i kao svaka emancipovana žena, hapšena je i puštana dva puta. Odlikovana je Južnjačkim krstom časti.
Nakon toga joj je palo na pamet da glumata, ali bezbednije, te je postala glumica i pored toga držala predavanja o svojim špijunskim danima. Umrla je od srčanog udara sa 56 godina, verovatno prisećajući se nekog vatrenog momenta dok je još bila mlado, poželjno meso. Oće to ko ne ume da se iskontroliše.
[typography font=”Cabin Sketch” size=”24″ size_format=”px”]Anna Chapman[/typography]
Rođena kao Ana Vasiljevna Kuščenko, kći je starog ruskog KGB-ovca i diplomate Vasilija Kuščenka. Kao svaka normalna buržujka, na jednom od rasputa je otišla u London i tamo upoznala Britanca Aleksa Čepmena, za koga se udala 2002. godine. Harmonično su živeli u Londonu, sve dok nije shvatila da više voli novce od muža i Londona, te je otišla u Ameriku preko uticajnih ljudi koje je vremenom sve češće upoznavala. Razvod je usledio je 2006. godine i retko je govorila o bivšem dragom. Zavolela je skupe krpice, izlaske i Ameriku. Postala je kolekcionar starije ruske gospode koja ju je finansirala. I pored nagađanja ostala je nedokučiva – njen bivši muž kaže da bi Ana sve uradila za svog oca i da su svi planovi o špijunaži potekli od njega, mediji je veličaju kao fatalnu lepoticu, oni koji su je upoznali govore da je sumorna, drugi da je druželjubiva, treći da je kontradiktorna kada otkriva informacije o sebi. Jedino njena mama kaže da je nevina, a znamo da mamama nije verovati. 2010. godine je uhapšena pod sumnjom da je pomagala ruskim agentima u čijoj se blizini često nalazila, i potom poslata u Rusiju. Danas uživa na visokoj nozi, fotka se za magazine i šećka po modnim pistama, samo to. Ili ne?
