Tarzanija preporuka: Django Unchained
Kventin Tarantino se vratio, čekali smo da prođe uobičajeno duga pauza između dva filma u kojoj dušu i telo opija kojekakvim visoko adiktivnim supstancama, da namiri svoje ljudske nagone pa da opet može da se posveti onim drugim, rediteljskim. Ostalo je samo pitanje da li nakon “Inglourious basterds” može bolje ili je njime gospodin Kventin dosegao svoje limite. Možda je i izlišno preporučivati ovaj film, jer će ga svejedno pogledati svi, oni koji vole Tarantinov rad da bi ga vozdizali, a i oni koji mrze Tarantinov rad da bi ga pljuvali. Niko čak ne mora ni do bioskopa da se iscima jer se ovaj film zadivljujućom brzinom pojavio na torentu par klikova od tebe i par stotina dinara jeftinije.
Radnja je umetnuta u period dve godine pre građanskog rata u Americi, i sam film veoma podseća na vestern – mada mi eto nismo sigurni, ima konja, ima pucanja, al nema kauboja, Bate Živoinovića, Eve Ras i indijanaca, a za nas paore to onda nije vestern. Koncept je jednostavan, mali crnac koji radi kao crnac, Đango (Jamie Foxx) postaje lovac na ucenjene glave kako bi uštekao lovu i otkupio svoju vernu ljubu koja koja je separatisana od njega i na nekom neumilom mestu zabavlja gospodu sa masnim novčanikom, verujemo uglavnom zguza. Sve to mu je omogućio nemački zubar, dr King Šulc (Christoph Waltz), inače čovek kog je Tarantini lično probio u Holivud, a on mu tu uslugu velikodušno uzvraća neverovatno dobrom glumom. Takođe, prvi put u Tarantinovom filmu će se pojaviti i Leonardo di Kaprio, koji će opet odigrati sjajnu ulogu u sjajnom filmu, i kog će ljudi koji dodeljuju one Oskare i slične pizdarije opet ignorisati kao adolescent polnu bolest. Ko ih jebe, oni svejedno više nikome nisu bitni. Takođe, tu je i neizostavni, inspirativni Sem Džekson, čija uloga je takva da ćete ga jedva prepoznati. Naravno, sva ova gospoda su svoje uloge odigrala spektakularno, čak i Džejmi Foks za koga smo se, iskreno, jedino i brinuli da će napraviti sranje – ali nije, nije zajebao na jedini način koji je mogao da ne zajebe – odigrao je ulogu života.
Film ima sjajnu priču, sjajne glumce, vrhunske tarantinovske dijaloge, isto tako i tarantinovske sekvence eksplicitnog nasilja, predstavljene kroz prelepe kadrove, uz divnu muzičku pozadinu… I naravnom savršen odabir glumaca – tako da ni njegovo trajanje ekvivalentno trajanju skoro dve fudbalske utakmice ne treba da te odvrati od gledanja. Jedina, doduše velika zamerka, leži u tome što se Tarantinu gluma Kristofa Valca u njegovom prethodnom ostvarenju toliko svidela da mu je taj lik samo prebacio u ovaj film, pustio mu bradu i umesto nacističke uniforme obukao odelo. Zbog toga, i zbog možda još nekih sitnica, ovo sigurno nije najbolji Tarantinov film – ali je svakako vredan gledanja. Tako da, dovedi neku devojku gajbi i, zapamti, kad puste kerove, uhvati je za sisu. Nema da omane.
