Slavna deca: njihov put mizerije

Nije lako biti roditelj. Treba dete hraniti, kako je to i srpska majka Mašinka Lukić opevala u numeri Apolo 9, a tu je problemima tek početak. Treba dete učiti. Vaspitati, odgojiti. Treba dete izvesti na pravi put. A dete je lakše uzgojiti ako imaš rašta. Ako se recimo u životu boriš protiv moćne Nirdale, to ti je onda zanimanje, smisao života, i znaš da ćeš čitav vek posvetiti jednom okršaju za koji znaš da nema kraj; i onda znaš da ti je potreban i naslednik da tvoj zanat nastavi. A ako si u životu recimo Boris Bizetić, onda može doći do problema. A ono što je zapravo najteže, to je vaspitati dete koje u startu već ima nešto o čemu ostatak zemaljskog življa samo mašta – najteže je vaspitati dete koje ima slavu i novac.

[quote style=”boxed”]Dijete kase rodi, kad navrši sem gojna, čim nauči pisati i čitat(i) – marš iškole![/quote]

Govorio je pokojni Savo de Kikinda, i bio je bome u mnogome u pravu. Ali sa slavnim potomcima nema pogađanja, hajd’ ti objasni detetu koje zapravo tvoj hleb na sto donosi, a ne obrnuto. Osvrt na modernu istoriju će nam pokazati da je zadatak vaspitavanja već formirane ličnosti ne težak, nego zapravo neizvodljiv:

Macaulay Culkin

Kada imaš lepo dete, ume da se zakomplikuje. Svuda je rado viđeno, i okruženo je nekakvim prednostima u svakodnevnici. Kada je to dete još i poznat holivudski glumac, zaboravi, jedina šansa da ga oteraš da skuplja igračke je ako potplatiš njegovog menadžera da mu kaže. A ako je to dete bacilo ciglju provalniku u facu, i upravo zahvaljujući tom trenutku postalo globalno poznato, onda si ga kao roditelj izduvao. Sam u Kući klinac je odrastao sa šestoro braće i sestara, od kojih su petoro takođe glumci. Bemti Amerike, neka mene smoju decu u Aleksinac. Malo se drogirao, malo zbog toga bio hapšen, ali najzanimljivije su nam njegove fotografije iz zrelog doba.

Janko Milivojević

Šena rego list. Gde je Neca Milivojević? Prodaje giros. Tojest prodavao je, sada drži mesaru. Kada čovek zamisli magnitudu slave jednog Nece, sedmogodišnjaka koji plače za psom na šarenom teveu u jeku grozomornog rata o kom tadašnja deca iz Srbije i nisu znala mnogo, pomisli na svu pičetinu koju je od te slave naplatio. Ali logično, isto tako je izbačen iz matične osnovne škole zbog tuče – mor’o je biti. Tonom klasičnog beogradskog đilkoša, Njeco u intervjuu sa reporterkom Mondoa u umetničkoj galeriji svojih roditelja objašnjava kako nije volo da ustaje subotom ujutro i da ide da gleda Batu Životinju umesto vršnjakinja iz ulice koje mu na ulici traže autogram i ass-to-mouth, ali da mu se ipak dopada što Tijanić i dan danas kaplje kintu za emitovanje. Možda blagi izuzetak sa ove celokupne liste, Neca je ostao normalan na jedini način na koji to slavna deca i mogu – egzemplificira mediokritet. Trve.

Michael Jackson

Kada čovek pomisli na ovu gospođicu, ne zna s koje strane da se u’vati za rep i šta da kaže tačno. Hteli su da naprave posthumni koncert sa njegovim telom na bini, helou. Već sa osam godina je zajedno sa bratom Marlonom mu pristupio bendu “The Jackson Brothers” trojice starije braće, kada je i ime benda promenjeno u “Jackson 5”. Istog dana, Majkiju prestaju da rastu bruce i da mutira glas, a bome i sa kožom mu se nešto događalo kad čovek pogleda. Majklova karijera je rasla, dok je nos obrnuto eksponencijalno propadao, da bi u periodu od 365 dana nakon smrti Majkl Džekson, u eri internet piraterije, ekšli prodao još 33 miliona ploča. On je možda najveća senzacija XX veka. Uprkos činjenici da nema sise. Možda mu je baš zbog tog neshvatljivog talenta pripisivana božanstvenost? Od patnje za Dajanom Ros, do “Čudesne Šume” koju je izgradio za decu (optuživan je za seksualno zlostavljanje dece, jel?). Od Trilera do prenosa oproštajnog koncerta koji je pratilo, prema zvaničnim podacima, milijardu ljudi (neki navodi govore i o 2, pa i 3 milijarde gledalaca). Ti ćale od Majkla sad briši suze dijamantskim krunama i lavaboima iz kuće Dragane Mirković, al sledeći put kad budeš teo da dadeš najmlađeg sina u muzičare, razmisli dvaput.

Lindsay Lohan

Bila je riba sumnjivog kvaliteta, onda je drskošću i upornošću uspela da nas ubedi da je preterana, da bi nas konačno definitivno uverila da joj ne treba oraj iz ruke uzeti. A čitav ovaj proces počela je sa 12 godina. Bila je zvezda Diznijevih komedija. E sad, ako milijardu i po dece širom sveta ne može ni do Diznilenda da stigne, a ovo jedno Diznija predstavlja, onda ok, izračunajmo njenu predstavu o sopstvenoj vrednosti. Sa osamnaest godina snimila je film u kom smo i počeli da drkamo na nju, “Mean Girls”, čime je u duelu besramno uspela da zbičuje sa trona kanadsku teen-zvezdu Rachel McAdams. Ipak, danas se kajemo i ponovo drkamo na Rachel. Žao nam je Rachel, ako ovo čitaš, želimo te, i South Parkovi vicevi o Kanađanima nisu smešni! Lindsay je danas na trećoj ili jedanaestoj klinici za odvikavanje od nečega, u svakom slučaju izgleda ko govno od vrapca koji je posle sladoleda i lubenice iz nekog razloga navalio na komad švargle.

Justin Bieber

Nemoš dopustiti detetu da čkilji kad se fotka. NEMOŠ! Pogotovo ne nakon što je bilo kod drugarice da se isfenira i sad izgleda kao mop za brisanje patosa koji je posle sladoleda i lubenice navalio na komad švargle i sad muku muči na wc šolji već dvaesprvi minut. Podnaslov ovog pasusa govori i zašto. Džastin je ultimativni primer senzacionaliteta senzacije – takoreći, nečega što je napravljeno ni od čega. Tolko je ogavan da po njemu ni Cigani decu ne nazivaju. No, iz razloga navedenih, buka oko nečega se svakako dizati mora, a od strane Biberovih menadžera, uspešno je usmerena na njega. Istini za volju, za Bibera smo saznali tako što smo čuli hejtove. I to je bilo dovoljno, jer svaki publicitet je dobar publicitet. Stvorili smo…pa ništa. Zaista, ništa senzacionalno. Kada on ode, biće nešto drugo, šta kurac. Dal se hefta u dupe ne znam i ne moram da znam, znam da je nešto prošvercovao zaštićenu vrstu iguane u svoj akvarijum il tako nešto…kao etički konflikt…poenta je, on izgleda ovako, a da to nije rezultat gašenja rakije pivom ili pak kakvog dobrog vica:

Doris Bizetić

To da slavna deca zapravo nemaju izbora, već automatski odu pokurcu, nije slučajno opažanje nego teza razuma. Prema svim zakonima logike, ako čoveku sa mlečnim zubima pokloniš svu pažnju i važnost jednog tržišta, šta će da radi sa sobom dok mu ne izniknu kutnjaci? Pažnju sigurno neće zarađivati, već će se na nju oslanjati. To ume (finansijski ako ništa drugo) da upali, ako tržište opstane. U slučaju Doris Bizetić – nije opstalo (među nama – zašto je ikada i postojalo? ne, ozbiljno, zašto je emitovan BB šou?). Doris je pred kraj rata otpevala pesmu “Deca bez adrese” na engleskom, koju je sa slikama izbeglica potpisao i emitovao UNICEF. Đuskala je u BB šou, a onda je nestala bez traga. Ne zato što je tragove pažljivo prikrila, već zato što niko nije pitao di je. A onda se vratila u punom sjaju. Dame i gospodo, Doris Bizetić Nygrin: