U krevetu sa emancipovanom
– Amhhm… pokidaj me, zveri moja…
– Ko ciganče slaninu!
– mmm… želim da uđeš duboko u mene…
– Pa koliko se može, ne bih da obećavam previše… stani, KOČI! Šta je ovo, kuću ti jebem!!!???
– Šta? Moje noge jebote.
– Ne, ne, ovo po nogama. Jesi ti Čubaka, koj kurac?
– E seljačino, sad više nisam ni napaljena. Ja sam emancipovana, neću da trpim depilacije i da se svaki dan mackam kremama da bi se ti osećao bolje… šta to radiš? Koga zoveš jebote?
– Kuma.
– Kakvog bre kuma?
– Pa kuma Stevu, jedan je kum.
– A zašto?
– On ima samohodnu kosilicu, pusti je po dvorištu, odseče i ambroziju i tuje, jednom ubila mačku, sve se creva vukla po travnjaku. Samo ta kosilica može da ti pomogne.
– Ti si odvratni balkanski šovinista.
– Jebiga, ovde sam rođem. Da sam rođen u Norveškoj bio bih skandinavski šovinista.
– I šta, sad ti mene ne bi jebao samo zbog malo dlaka?
– Ma bih ja, nisam nešto izbirljiv, ali neće moje splovilo. Čini mu se da si Darko Pančev i brže-bolje se zavlači u stomak, takozvana kontraerekcija.
– Baš si ljakse. Ako nešto mrzim, to su seljacizam, seksizam i kršenje ljudskih prava.
– Pa ti kršiš moja ljudska prava tako što me šalješ u prašumu Amazonije, to su neistraženi predeli, beneficirani radni staž treba da dobijem.
– Ne volim ni kad se neko proserava.
– Ali kurac voliš.
– U principu da. Ne mogu da verujem da si me šarmirao na žurci i da sam sada ovde.
– Ni ja. Ladno si pala na ono kad sam govorio da treba dozvoliti Paradu ponosa i svim Ciganima podeliti Bukvare.
– Zar… zar si to rekao samo onako?
– Rekao sam to da bih jebao. Evo, zamalo da uspem.
– A šta, inače bi išao da biješ gejeve?
– Jašta more, kaldrmom po pederu. Ložim te bre, zabole me za Paradu, neka šeta ko kuda hoće i neka arči telesnu rupu koju hoće.
– Dobro je, taman sam pomislila da si klerofašista.
– E, uvek sam hteo da pitam nekog nenada čanka, šta vam znači to „klerofašista“?
– Pa ono… fašista podojen verskom mržnjom, voršipuje Amfilohija i to.
– A ti kao napredna devojka, naravno, ne veruješ u Boga?
– Bog ne postoji, kada će ovo društvo to shvatiti i prestati da očekuje nešto od nekakvog bradatog čike sa neba. Boga još niko nije video.
– Ćut tu antihristu! Komunjaro!
– Nije valjda da si ti vernik?
– Ma nisam, ali jednako volim da pišam po radikalnim vernicima i radikalnim ateistima. Jednako mi idete na kurac. Mislim, ako si dobar vernik zar ne bi trebalo da ostaviš ljude na miru i ne smaraš ih kako su grešni jer ne veruju u tvog Boga? A ako si dobar liberal, zar ne bi trebalo da ostaviš ljude na miru i ne smaraš ih kako su tupavi jer veruju u tog Boga?
– Ok, peace, peace. Aj pusti neku muziku.
– Momenat… evo, moja omiljena lista!
– Šta je ovo… ahahah, pa ti ladno slušaš Metaliku, ahaha, pa ne verujem koliko si zatucan. To je slušao moj deda jebote.
– Moj nije. Sećam se, dođe iz treće smene u železari, pusti kasetu od Silvane, popije kilo klekovače, posadi me na krilo i četiri sata mi objašnjava kako je Miloš Milutinović izmislio fudbal za Piksija i kako je Sloba pravi čovek iz naroda.
– …da vidim listu dalje… Metallica – Suicide and Redemption; Ipče Ahmedovski – Varale me mnoge; Offspring – Amazed; Zorica Marković – Požarevac, Kučevo, Petrovac na Mlavi… pa čekaj, je li ovo skrivena kamera, šta?
– A šta ti slušaš, keve ti? Zaz?
– Ona mi je malo isfurana, ali ima jedan tribute bend iz Nepala posvećen Zaz, koliko su do jaja…
– Mhm. Je l im znaju roditelji da sviraju i da puše drogu? Je li i ti pušiš drogu?
– Ponekad. Apsolutno sam za legalizaciju. Holandski model.
– I ja, eto negde i da se složimo. Kad smo već kod holandskog modela, da se legalizuje đuture i kurvarluk, da uposlimo preduzimljive mlade žene, poput tebe.
– Muška svinjo.
– Što, ima socijalno, topli obrok, ako me razumeš.
– Ja nisam prostitutka, nego intelektualka!
– Ako, ako, to se plaća više. Ima tih budala, lože se na pamet, umesto da lepo imaju foot-fetiš kao normalan svet.
– Kakva ti je ono slika na zidu? Kičerica!
– Za Tapija da kažeš da je kičerica? Ovo je, doduše, kopija, ali vidi kako je lep konj i livada i sve.
– Podseća te na zavičajnu grudu?
– Ne, mi smo držali samo koze. A ti si do jaja urbana, rođena u radijatoru, a?
– E baš si seljak. Ja se recimo ložim na Vorhola. Evo, imam na ajfonu njegove „Bebe“, to je umetnost. Delo otkriva beskrajni kovitlac magnovenja u kojem autor…
– Ti si ili slabovida ili blesava. Ja vidim samo glavu jedne debilne bebe iskopiranu četiri puta i fotošopom ofarbanu u četiri dezena od kojih svaki podseća na enterijer šatora za vlašku svadbu. Uf, ogladneh od teorije umetnosti…
– Možemo da naručimo suši.
– Odlično! Siđi dole “Kod Mileta”, traži suši, a ako nema, ti uzmi dva puta crevca na žaru i pivo.
– Nepopravljiv si provincijalac.
– U tom maniru, puši kurac.
– E baš neću.
– Ajde, šta fali.
– Dobro, al da me jebeš posle.
– Može, daću ti štucne samo, da ne gledam baš te dlakundže.
